Борба, 25. 10. 1994., стр. 31
: . Jovica Aćim · i o nalogu savesti, motivi da se, uprkos našim i P skromnim mogućnostima, poduhvatimo izdaj vanja ove zbirke nesreće ı smrti prvenstveno su ' opšteljudski. Njen smisao bio bi izneveren ako bismo ga shvatali u nekom političkom ıli nacionalističkom :· horizontu, ponajmanje kao poziv na odmazdu. Nismo ! želeli da sudimo. Ovo izdanje nije ni poteklo ız name. re da bilo koga optužujemo za nepobitne zločine ili _ čak branimo nekoga od krivice. Hteli smo da budemo uz žrtve nemoćne da kažu svoju Istinu.
Kako god ocenjivali pristup priređivača, čiju slobodu u izboru i predstavljanju strahotne grade nismo
- suštinski ničim ograničavali, za nas je ovo knjiga svedočenja ı, istovremeno, nezaobilazna deonica na putu koji moramo preći do istine. To Je istina o tragičnom bosanskom tripletu, istina o drugima ı sebi, pri čemu smo svesni da istina o sebi najčešće nije manje strašna, možda Je ı strašnija, od istine o drugima. Nepristrasna istina moguća Je, pak, samo kao delimična. U Svetu obmana, ne uvek proverljiva, ona svoje dosto-
_ Janstvo stiče tek u mozaičkom okrilju različitih, pa i međusobno nesaglasnih svedočanstava.
Ne sumnjamo da će biti Još knjiga ove vrste, a njihovim priređivačima ı autorima dostupna i druga dokumentacija o današnjem ı ovdašnjem zlu. Svaki dokument, odakle god poticao, dragoceni Je prilog
. istini. Potpuna dokumentacija Je neiscrpna ı, bojimo se, zauvek nedostižna, baš kao što svaki opis zla, na kraju. pojednostavljuje ı ne doseže stvarnost. No, kad govorimo o patnji ljudi ı naroda, o neizmernim mučenjima, kakva god bila bezizglednost napora da se dopre do celovitije istine, to ne bi smelo da bude razlog da posusštanemo. To dugujemo svim žrtvama; moramo to ı zbog zločinaca.
Mada je, faktički, ova monografija nacionalno određena, alı stoga ne ı manje verodostojna, svesni smo da se žrtvama ništa ne dodaje niti oduzima odredivanjem njihovog kolektivnog identiteta, jer Žrtve, Jednom žrtve, narod šu ı vera za sebe, mimo svih naroda i vera ı. istovremeno, u krilu svih naroda i vera.
Naglasıli smo iskorenjivanje (u bliskom srodstvu, po značenjima svakog genocidnog projekta, sa Is_ trebljivanjem ı zatiranjem) kao bezdušnu zločinačku
radnju kojoj svako može biti izložen. Ovde Je vidimo kako se, putem raznih tehnika proterivanja ı brutalnog proganjanja, groznih zlostavljanja ı masakri-
- ranja, bez milosti prema polu ı starosti, sistemati-
zuje na Srbima civilima bilo u sadističkom ı pljač-
_kaškom; ili u побије promišijenom cilju dx. se Isko-
“|
enciklopedija zla i zločina
a
ai bierir" Птаго Јставсте О жазла burda}o, May Семафихси
ИСКОРЕЊИВАЊЕ СРБА зе, 1992-1998
The ERADICATION of св б ет: 1002-1003
РАДГЋАр
U izuzetno opremljenoj knjizi, na srpskom i engleskom jeziku, čitaocima će biti dostupno mnoštvo do danas neobjavljivanih autentičnih dokumenata o novom genocidu nad Srbima.
Knjiga sadrži deset poglavlja s reprodukcijama 250 fotografskih originala.
Osim potresnih svedočenja srpskih žrtava mučenih u privatnim muslimanskim i hrvatskim zatvorima, logorima i javnim kućama, priloženo je i desetak izjava i priznanja zlikovaca koji su učestvovali u zlostavljanju i istrebljenju srpskog življa.
Tragične sudbine nedužnih pojedinaca neosporna su svedočanstva o težini nove kolektivne srpske nesreće. Ova dokumentarna fotomono-
grafija pruža istinu o tom velikom ljudskom bolu.
'Vač | IN >
(Iz napomene izdavača)
„JIskorenjivanje Srba u Bosni ı Hercegovini [992-]993“
Obimno ı do sada najJcelovitije delo o građanskom i verskom ratu u bivšoj Republici Bosni i Hercegovini, priredili: Drago Jovanović, Gordana Bundalo, i Miloš Govedarica, „Rad“, Beograd, 1994.
irene s njihovog vekovnog ognjišta. iskorenjivanje bi. ikonačno., da obezliči napaćeni narod koji svoj Jauk. u ovom zlom vremenu. može jedino Još da uputi Bogu. ali drugim stradalnicima.
Bez iluzija smo da ı drugi ne stradaju. Zavitlani “smo u Zaslepljenost podsticanu prefipuracijama moći n sebičnih interesa u svetskom poretku. Masakri koji se odigravaju u bosanskom tripletu u suštini su slični. jpa se na njih mora primenjivati Jednako merilo. Bez obzira na razloge. brojeve. počinioce ı žrtve, zločm Je szločin. ] ne može nam biti oprošteno ako preko zloči-
na za koji raspolažemo verodostojnim svedočanstvIma prelazimo kao da ga nema ı nije bilo. Važno Je da li nešto јеме Zločin a ne ko to ı zašto obelodanjuje. Bitno Je ni o čemu ı ni o kome ne ćutati u tragičnom bosanskom troboju. Ćutati o zločinstvima nad Srbiта, iznoseći ı priznajući jedino stradanja Hrvata i bosanskih muslimana. bilo bi u ljudskom smislu neoprosuvo. Pogada nas nesreća naroda i boli tragedija ljudi koja. u krajnjoj liniji. sve nepopravljivije razgrađuje savest čovečanstva ı dovodi u pitanje opstanak svih. (Reč uz knjigu)
Orfej gubi Euridiku
StorIJI Petelin ukazuje na finu sposobnost pripovedne spekulacije oko relativno banalnog. do-
Priče Miroslava Petelina, „Ibis“ ,
već
Vasa Pavković и
Z goleme produkcije izdvojio
u narednoj.
kratko! medij isprobavanja vlastitih pripovednih moći. Tako. u prvopomenutoj Storiji. Petelin insistira na
~ narodnoj priči ı sujeverici kao kli-
bih ovom prilikom knjige tri življenog motiva U pripoveci ko- ci organizovanja fabule u „Ubismlada prozailka koji – svaki na _ ја еф. nazvanoj „Poslednji čaj · tvu” istražuje krimi-žanr, da bi u /5VOJ način — pokazuju da srpska kod gospode Lušin". verovatno „Dva čudnovata dana” okušao sre-
'Oeletristika u njima ima talentovaine nove glasove.
zasad najboljem Petelinovom os(уагепји. ргожик ide dalje ı spret-
ću u fantastično-satiričnom prosedeu. Konačno. ovu kratku ı prili-
Miroslav Petelin se, 1991. no koristi infantske uspomene sa · čno uspelu zbirku priča Petelin. Oglasio novelom „Amnon i Ta- letovanja u Ljubljani i susrete sa kao prstenom. žatvira „Sagom mara" u izdanju „Matice srpske". serklom starih eospođa iz огадап- _ оРејеаки ı Melisandi* gde Je u Reč je bila o nanovo ispričanoj skih kuća. strukturu mita .prodro” putem
mnitskoj priči u kojoj Je Petelin, ore Svega, demonstrirao solidnu istilsko-jezičku kompetenciju. Koekcija „Kako je Orfej izgubio Suridiku i druge priče", koju је. Ба. ovih dana objavio „Ibis“ ız Beorrada, u naslovnoj storij'. rekreira *uvenu mitsku epizodu.
___L, Kad čitalac pomisli da je piБљас Zarobljenik jednog apartnog ужоперга па iragu Рјега Мепага,
геном Хапга,
Kombinujući istorijske ı političke motive sa motivima деппјег prihvatanja sveta. Petelin realizuje ekspresivnu atmosferu davnog do-
„„Četiri priče u Jednoj” tvo u Saya ekspresu", novata dana 7легтобпом 7у0Та7.... priče različnov kvaliteta ali i raukazuju da Je Ovu knjigu" naš prozartsca shyatio kao
sna. Druga knjiga Miroslava Petelina potvrduje ovog prozaistu kao autora od talenta. sa veoma izgeradenim stilom. bogatom leksikom i relanivno nerešenim kompleksom tema o kojima će pisati. Uz pažljiviju upotrebu ашбћиа 1
pažijiviju puteuzaciju dominantne
narativne fraze. Petelin može izrasti u 7“пасајтјег згрзков ргохпог нога.
„Ubisı ..Dva Čud-
Porodica
„E, radujem se kad si tu“, rekla mu Je mati. „Ali dođi ı doveče. biće mi manje dosadno. Naročito mi Je uveče dosadno, zimi Je tako rano mrak. Da bar znam čitati! Ne mogu ni da štrikam uz elektriku, bole me oči. Onda, kad Etjen nije tu, legnem dok ne dođe vreme уесеre. A dugo Je to, dva sata tako. Da su male kod mene. razgovarala bih s njima. Ali one dođu ı odu. Suviše sam stara. Možda imam ı loš zadah. I tako, onda, sasvim sama..
Govorila je Као 12 jednog daha, kratkim, prostim rečenicama, koje su se nizale kao da hoće odjedanput da istrese svoJu dotad nemu misao. A kad bi misao presahnula, opet bi ućutala, stisnutih usta, gledajući pitomim, turobnim pogledom, kroz odškrinute kapke trpezariJe, zagušljivu svetlost što je dopirala sa ulice, uvek na istome mestu, na istoj neudobnoj stolici, a sın se, kao ı nekad, vrteo oko stola na sredini sobe.
Ona ga opet gleda, dok se on vrti oko stola.
— Lep Je Solferino.
— Jeste, čist Je, Ali mora biti da se promenio otkako ga ti nisi videla.
— Da, sve se menja.
— Doktor te je pozdravio. Sećaš li ga se?
— Ne. davno Je to bilo.
— Niko se ne seća tate.
- Nismo ostali dugo. Ali on гаје тпого сохопо.
— Мата7
– О1едаја са је bez osmeha. svojim rasejanim. blagim pogledom. — Ja sam mislio da tata ı ti niste nikad živeli zajedno u Alžiru. — Nismo. nismo.
— Jesi li me razumela?
Nije ga razumela, pogodio Je to po njenom pomalo prestrašenom izrazu. kao da se izvinjava, pa Je ponovio pitanje. naglašujući slogove:
— Nikad niste zajedno stanovali u Alžiru?
- Nismo.
— Ali kako Je to oada bilo kad Je tata išao da vidi kako će Piretu odseći glavu?
Ivicom šake udario se po vratu. da bi ga razumela. A ona smesta odgovori:
– Ра, изгао Je u tri sata da bi otišao u barberus.
— Znači. bili ste u Alžiru?
= Da.
- Ali kad je to bilo?
-— Ne znam. Radio Je kod Rikoma.
— Pre nego što ste otišli u Solferino?
= Па.
Rekla je da. a možda je trebalo da bud» ne. valjalo Je vratiti se u prošlost kroz zamračeno pamćenje. ništa nije bilo sigurno. | pamćenje se u siromašnih manje čime hrani nego u bogatih. manje Je belega u proNMoru. pošto retko napuštaju mesto ede žive. manje Je belega ı u vremenu. u jednoličnom i sıvom ŽIVOTU. Postoji. doduše. ı pamćenje srca. za koje se kaže da je najpouzdanije. ali srce se Istroši u muci ı radu. brže zaboravi pod teretom umora. Minulo vreme mogu obnoviti u sećanju samo bogati. Za siromahe. ono ostavlja samo nejasne tragove nu putu ka smrti. A onda. da bi se sve Istrpelo. ne treba se suviše sećati. treba prionuti uz dane. xuat po sat. kao ajena mati. pomalo ı prinudno.
pošto Je od te bolesa i: mladxsli (u Stvari. po bal: eri | | neka titusna eroznica. Ali ота
ne ostavlja гакуе posledice
Možda tifus. Ili šta? ] tu je bio mrak), pošto Je od te bolesti u mladosti ostala gluva ı s otežanim govorom. a to ju je sprečilo da nauči ı ono čemu podučavaju ı najsiromašnije, pa ju Je tako prisililo na nemo mirenje sa sudbinom. ali to je bio ı jedini način.koji je našla da bi se mogla nositi sa životom, a šta Je ı mogla drugo. ko bi na njenom mestu pronašao kakav drugi način? On bi bio želeo da se ona oduševi time da mu opiše čoveka umrlog pre četrdeset godina, s kojim je pet godina delila život (a ı da li ga je uistinu delila?). Ona to nije mogla, a on čak nije ni bio siguran da li je ona tog čoveka strasno volela ı u svakom slučaju nije mogao to da Je pita, i on Je pred njom bio nem ı nemoćan na SvoJ način, nije u stvari čak ni želeo da zna šta je bilo među njima. te je valjalo odustati _od toga da od nje nešto sazna. Čak ı onu pojedinost koja je u njemu, kad Je bio dete, ostavila tako dubok utisak, progonila ga celog života, pa čak ı u snovima. kako Je ono njegov otac Ustao u tri sata da bi otišao da prisustvuje pogubljenju iednog čuvenog zločinca, ı nju Je saznao od bake. Piret Je bio poljoprivredni radnik na jednoj farmi u Sahelu. nedaleko od Alžira. Maljem je ubio svoje gospodare i njihovo troje dece. „Da bi ih pokrao? pitao je Žak kad j Je bio Tija „Ра“, kazao Je uJak Etjen. . rekla je baka. bez drugih OD MJ Leševe su našli iznakažene. kuću okrvavljenu do tavanice. a pod jednim krevetom najmlađe dete Još Je disalo. ali Je ubrzo ı ono izdahnulo. no našlo je snage da na okrečenom zidu napiše. prstom zamočenim u krv: „Piret“. Potera Je našla ubicu ošamućenog. u polju. Javno mnenie. zgroženo. tražilo Je smrtnu kaznu. i tu nije bilo pogađanja. a izvršena je u Alžiru. pred zatvorom Barberus. u prisustvu ogromne mase sveta. Zakov otac Je ustao noću ı otišao da prisustvuje [0] рпmernoj kazni za jedan zločin koji ga Je. po baki. ogorčio. Ali nikad nišu saznali šta se to Zapravo desilo. Ništa se nepredviđeno. Izgleda, nile dogodilo. Zakov otac vratio se bled kao krpa. legao. pa je više puta O da povraća ı opet legao. Nikada potom nije hteo da SOvori o onome ŠtG Je video. A ono veče Кад Je čuo priču o 10me. Žak je i sam. ležeći na ivici kreveta d:i ne bi doacao brata. s kojim Je zajedno spavao. xa\ sklupčan. gutao neku mučninu. užasnut. preturajući u uobrazilji pojedinosti koje su mu )spiičali i one koje Je zamišljao. | celova ŽIVoOTIa te su ea slike progoni сак 1 поси. ) 5 угетепа па “ге те зрорадчаја за је једпа тога, гахпоћКа ро оббсma. ali uvek Sa Jednom 1500! temo: došli su po njesa. Zak
Baroč1lti da: sad
pogube
детета 8 ет
а ba