Борба, 25. 10. 1994., стр. 30

XVIII

iz romana - hronike ili hronike - romana ~"

О ис руаса.

žice između dva svetska rata ima pet pijaca: Rakijsku, Zelenu, Sto-

čnu, Žitnu ı Drvarsku 5 Какузка pijaca je bila prepuna hrasštovih, dudovih ı bagremovih buradi, sa ra-

znim vrstama rakije; prepuna natega i gradova. prepuna balona, flaša. čaša, satluka i čokanja. Cela pijaca je mirisala na šljivovicu i prepečenicu, na klekovaču, kruškovaču, višnjevaču, orahovaču, jabuku ı nanovaču, i na džibru, ı skupljala je one nesnosne rojeve nevidljivih mušica-rakijača, koje uleću ne samo u pune i ispijene čaše, nego i u oči i usta, ı lepe se na Znoj. Kupci,·koji rakiju kupuju probajući, posle nekoliko proba izgube svaki kriterijum, a oko glave dobiju nevidljiv i svetlucav venčić od tih mušica.

Zelena pijaca se nalazila na levoj obali Đetinje, tamo gde se danas uzdiže višespratni hotel „Zlatibor“, a glavna pijačna mesta pripadala su voću, i povrću, koje su Užičani zvali i zeleniš. Tu se prodavalo sve, od zelja i spanaća do karfiola; od ljubičastih plavih patlidžana do žutih i belih tikava, i tikava kolačara; i od prvih crvenih trešanja, vezanih po pet u kitice, pa do hladnih i promrzlih jabuka zimnjača, na kojima, na tezgi, počinje da se hvata sneg, koji se još ne vidi da pada. Posle trešanja, belica i crnica, pijaca se Jedno vreme crvenela od ribizli, ili se plavila od borovnica. Sumske jagode, crvene, sitne i mirisne, najslađe su bile kada su se prodavale u korpicama od bele brezove kore, koje su se zvale krbuljice. Grožđe, plavo i belo, prodavalo se zajedno sa pčelama. Na rubu pijace, ispod mosta, sa ispregnutih volujskih kola, prodavala su se, leti, brda prugastih ı tamnozelenih trsteničkih, kruševačkih i čačanskih lubenica. Ohlađene u reci, lubenice su se, velikim noževima, sekle u crvene ı slatke polumesece, pune gustog šećera ı crnih semenki. Na delu pijace na kome su se ргодаvale lubenice, prodavale su se i dinje, među kojima su najcenjenije bile cerovače.

псаг гећеје.

eđu malobroinim osnivačima pojedinih nauka u Srbiji ugledno mesto ima Veselin Čajkanović. prvi srpski Isto-

kim.

Na ivici Zelene pijace istovarale su “= pred jesen gomile plavkastih, ljubičastih 1 zelenih glavica kupusa, i gomile žutih. zelenih i crvenih paprika, šilja ı babura. Babure su neki zvali ı bobošare. Blizu ćuprije, prodavale su se ı brezove metle iz Trnave ı Gubin-dola, zemljani lonci ı pržulje iz Zlakuse i Potpeća. i drveni зидом! 12 Skržuti. Ravni i Nikojevića. Odmah blizu drvenih sudova prodavala su se ı sita. kao ı lepo išarane svirale, frule ı dvojnice.

Ko bi hteo da kupi suvo meso ili beli mrs, prelazio je preko glavne ulice na Zitnu pijacu, kojom je dominirala velika kantardžinica. Na Žitnoj pijaci se merilo ı prodavalo žito, po čemu je pijaca ı dobila ime. Ali su se po natkrivenim tezgama na OvOJ pijaci belele, u kačicama, i kocke mekanog, mladog, ili prevrelog, starog. kao kost tvr-

dog. sira. Među kockama sira ponekad su se Žutele i crvenele ukiseljene paprike. Žut ili beo, prekriven lakim lanenim platnom. kajmak je bio naslagan u karlice. kao neka debela knjiga. koja se ne može ni listatı. ni čitati. jer si njeni masni listovi slepljeni Jedan za drugi. Iznad tezgi su bile razapete ı velike ploče slanine, venci kobasica, suva rebra, stelje i pastrma, i pršute svinjske, praseće ili goveđe. Sve to meso je mirisalo na dim. Slojanjena kavurma se šarenela kao mozaik, a čvarci su bili tamnožuti, sit-

ni. suvi i rastresiti, kao najsitnije iseckan

duvan.

Na desnoj obali Đetinje, preko puta Zelene, nalazila se Stočna pijaca. prepuna Junadi, krava, teladi. volova ı bikova. prepuna velikih vunenih ovnova sa kovrdžavim rogovima, prepuna crnookih ovaca i Jagnja-

sabrana dela Veselina Čajkanovića Otkrivanje | тизке prošlosti

Sabrani spisi Veselina Cajkanovića

raspoređeni su

—_il

-рап и džakove. na Stočnoj pijaci зе. и

Ako se izuzme teološka literatura. pre njega je. uglavnom. skupljana građa za srpsku religiju ı mitologiju. Taj posao je Započeo i u velikoj meri obavio Vuk Stefanović Karadžić. a nastavili su ga mnogi poslenici, među njima ı stariji i mlađi Cajkanovićeyi savremenici, među kojima su se neki ogledali ı u naučno} obradi pojedinih religijskih pojava (Jovan Erdeljanović, Tihomir R. Đorđević, Sima Trojanović i dr.). Međutim, sistematsko proučavanje srpske religije i mitologije, u okviru svetske nauke o ге! а!ji i pomoću savremenih naučnih metoda. prvi je započeo ı do zavidnog stepena doveo Veselin Cajkanović.

Već u prvim svojim radovima ispoljio Je snažnu naučnu radoznalost u tri pravca: 1. prema klasičnoj filologiji. 2. prema folkloru i 3. prema religiji ı mitologiji. U tim pravcima, kako pokazuje ı njegova bibliografija. kretalo se njegovo naučno InlereSovanje i delanje do kraja. | u svakome od tih pravaca, koji su se u njegovom radu srećno dopunjavali. postigao Je zapažene uspehe. Nizom studija, prevoda ı komentara obeležio se kao vrstan klasični filolog (naročito u radovima o antičkim poslovicama. u knjizi „MNergilije i njegovi savremenici". u prevodu Plautovih komedija. u prevodu ı tumačenju Tacitove „Germanije“) Као ispitivač naбеса folklora (osobito pesama. pripovedaka ı poslovica), kako u zasebnim radovima tako ı u radovima o religiji i mitolog1ji. SVI| stao se među nekoliko naizaslužnijih, naših, naučnih radnika u

u pet knjiga: 1. Studije iz religije i folklora (1910-1924); 2. Studije iz religije i folklora (1925-1942); 3. O vrhovnom bopu u staroj srpskoj religiji; 4. Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama; 5. Stara srpska religija i mitologija –

Prve tri knjige sadrže radove koje je Čajkanović objavio, a poslednje dve – radove koje je autor ostavio u rukopisu

ovoj oblasu: njepovi komentari narodnih pripovedaka (posebno u Zborniku „Srpske narodne pripovetke" ı u antologiji „Srpske narodne pripovetke“), njegove interpretacije mnogobrojnih narodnih pesama. njegove neuporedive studije o poslovicama, na najvišem evropskom nivou. po pravcu ı po metodu proučavanja, sa mnogobrojnim prodorima u suštine koje su dotle izmicale ı najobaveštenijima ı najoštroumnijima, označili su nov trenutak u raZVoju naše nauke ı nametnuli se kao uzor potonjim istraživačima. Ali. pri svem tom. glavni pravac bio je onaj kojim Je ovaj neobični tragalac išao ka skidanju vela sa srpske mitske prošlosu. ka rekonstrukciji stare srpske religije ı starih religijskih oblika uopšte. i tu se on. više nego igde. pokazao ı kao izuzetan klasični fi-

lolop ı folklorista (...). (Iz predgovora)

postaje pravo Središte. ; ја SW (160 АИ 8

di. rogatih ı bradatih Jarčina. svilenih Jarlća. ı koza. čije se mleko pilo kao lek od tuberkuloze. Bilo je tu ı utovljenih svinja. crnih ı belih. sa dugim ı kratkim njušKama. Ponekad Je bilo ı konja. Na toj bučnoj ı gustoj pijaci. prepunoj rogova. repova. kola, slame. sena. užadi. povodaca. bičeva. muva. novčanika. brabonjaka ı balege. najviše se čulo prodorno skičanje prasica, ı blejanje ovaca i Jaganjaca. dok su goveda lenjo mahala repovima. ćuteći dostojanstveno ili rezignirano. Kao podstanar ı uljez, skrajnut uza samu reku. natovaren na kola ili natr-

oblaku bele prašine. prodavao, na kilo, i kreč. 4 Drvarska pijaca se nalazila ispred. | osnovne škole. na čijoj je beloj fasadi, u godinama pred rat. velikim ı lepim crnim slovima pisalo: Osnovna škola kralja Petra И. Na toj pijaci Je uvek. a pogotovu pazarnim danom (koji Je u Užicu bio subota). ı pogotovu zimi ı ujesen. bilo bukovih. cerovih ili grabovih drva, drva obraslih mahovinom. drva na samarima, na arabama., na kolima 1 па dvokolicama. Sneg Je u ггад stizao prvo na tim drvima. Kada bi se seljaci. posle pazarnog dana, sa svojim praznim džakovima. karlicama,. каслсата. зерешта, Кограта 1 Капгапта, | razišli u svoja zlatiborska, požeška. 1и2тисka ı bajnobaštanska sela, pijace su mogle da posluže ı za neke druge uzbudljive do- = gadaje. Na Stočnu pijacu dolaze ringišpili. na kojima jašete lakirane drvene konje, lavove. labudove. žirafe ı slonove. ili vozite čamce ı automobile. koji lete. Tu dolaze ıcirkusi. sa velikim ı visokim 5атата, огkestrima. glupim Avgustima, bradatim že-_ nama. akrobatama, mađioničarima, patuljcima. eksplozijama. dresiranim kučićimi, majmunima i konjima, sa bacačima noževx i gutačima plamena. | dolaze vozači motora u buretu. koji u ono duboko bure silaze obučeni kao da lete u svemir. Na Zitnoj pijaci se održavaju vašari. a visoko iznad pi-P jace i glavne ulice, u visini krovova, akro-Z bate razapinju uže, na koje stavljaju sto, stolicu ı večeru, i večeraju, ıli po kome, zavezanih očiju, šetaju ili voze biciklu, odr-E žavajući ravnotežu dugačkom motkom. ko-| ja se opasno naginje sad na jednu. a sad naj drugu stranu. | Strepeći da motka na jednu stranu nel pretegne, i da se neko od tih akrobata ne} oklizne ı ne padne među njih na pločnik} poneki od građana se doseća da su oni, gra dani. samom pojavom tih šetača i biciklista visoko gore. na tom užetu. stavljeni u položaj onih koji su već "а dnu. koji su pali. ___(Cetrdeset druga glava iz knjige} „UŽICE – hronika, koja je povremeno/ roman, ili roman Кој! је роугетепо hronika“. Knjiga uskoro izlazi iz štampe” kao zajedničko izdanje” Kulturnoprosvetne zajednice Užica” i Srpske književne zadruge)”

David Albahari

Ljudi za stolom |

Roman Srđana Valjarevića, Radio B 92, Beograd,1994.

Srdan Valjarević (1967) je do sada ођјаутој roman „List na korici hleba' (1990) ı zbirku, „Džo Frejzer i 40 pesama“ (1092), knjige sli спе ро spueciličnoj mešavini proznih i povlSskih iskaza, kao ı po posebnom autorovonii osećaju za ljude i predmete na rubu, izmedu, pojava ı svetova. | „Ljude za stolom“, novii roman Srdana Valjarevića, treba Ččitlati u INE tom ključu. pogotovo u ključu ljudske samo će, nemogućnosti da se odupre struji ŽIVOLI. U svcilu današnjeg trenutka, „Ljudi 23. stolom* sc čitaju kao simbolična rasprava 0 izboru izmedu suprotstavljenih Svctova, nasSpram gotovo mitcloške slike grada, grada kao lavirinta, ali i kao utočišta za izgubljenč:

Nišvi 157 | Urbana proza Zorana Cirića, K.P.G.T. – Niš, 1994 Posle zbirke priča Zlatna dekada (1992), nili stalih kao parodiranje proznih i rokcnrol [00 mi. i ispisanih gustim. žestokim baroknun JU zikom. niški pesnik i pripovedač Zoran C (1962) objavljuje novu knjigu priča. Nišvil. |} Obeležene. pre svega, ležnjom ka за manju pripovedanja ı Sumog jezika, поуе (6 псеме рибе ukrštaju lokalnu tradiciju sa nd sledem pop i rok kulture. Krajnji rezultat Ji dobra urbana proza, smeštena u prepo? znatljivc koordinate prostora i vremena u kd, jem živimo. U ŽiŽi aulorovog interesoVall |; su Niš, kao grad koji priželjkuje da, bu | grad, i lokalni heroji Кој! nastoje da spoznalj,i sebe. Zoran Ćirić, suvcreno vlada Гогтој kratke priče, ı zbirka „МУП“ рогугЧије U зе kvalitetna proza danas, kod nas.syc УБ piše izvan centra na margini koja, u tva!

junake.

план у 5 + + и у