Борба, 25. 10. 1994., стр. 29

“OP 5

OLOVA

Istorija filozofije (Kasni srednji vek i renesansna

filozofija). F. Koplston, BIGZ, Beograd, 1994.

Đurdđina Toporoš Dragić, Matica

Čarobnjak

Roman Džona Faulya, prevela:

srpska, Novi Sad, 1994.

studije

Od agrarne Srbije ka Evropi

Dubravka Stojanović: „Iskušenje načela. Srpska socijaldemokratska partija i

ratni ciljevi Srbije 1912—197/8“, „Timit“,

Latinka Perovi

trenutku kada srpska levica, posebno Srpska socijaldemokratska partija, koliko do juče

u istorijskoj nauci favorizovana ı ko_ njunkturna tema. gubi svoj primat — u _ najmlađoj generaciji beogradskih isto– псага јама ке једап koji proučavanju

ove problematike daje novu dimenzi-

Ju. ı tako, na najbolji način, potvrđuje _ njen naučni dignitet.

Dubravka Stojanović, saradnik Instituta za noviju Istoriju Srbije. svoJom prvom knjigom „Iskušenje načela. Srpska socijaldemokratska partija i ratni ciljevi Srbije 1912—1918*. označava početak novog čitanja relativno bogate ostavštine srpskih sociJaldemokrata. Jer su oni — kako bi rekao Milorad Ekmečić – „bili stranka

· koja je najviše dobila evropski profil = visokointelektualno vodstvo koje piše knjige ı Jaku partijsku štampu“. Ćitanje koje ovu malu toliko slavljenu

- partiju zbog njene unutrašnje čvrstine i doslednosti. otkriva kao krajnje složenu ı protivrečnu istorijsku pojavu. . punu istraživačkih izazova, a njene pripadnike. zbog njihovog osećanja za dugoročne tendencije u razvoju srpskog društva, čini ı danas bliskim ili dalekim. svojim ili stranim; u svakom slučaju, savremenim.

Cilj Dubravke Stojanović nije bio da napiše istoriju SSDP. već da analizira njen odnos prema ratnim ciljevima Srbije I912—1918. godine. Ali. kako se kroz taj odnos prelarna čitava istorija SSDP, Stojanovićeva је зуо-

| Jom knjigom dala osnove i za tu 1510-

| riju u nOyom ključu. Zbilja. šta od

| istorije SSDP ostaje kad se od nje oduzme načelna opozicija ratu. to Jest

| posledicama koje iz njega proističu: | privrednom zaostajanju. biološkom 15-

У струапји, militarizaciji?

Stojanovićeva je sublimirala sušti-

· Antun Augustim Dojnaš

Krenuvši iz rodnog sela

stigao je оре! и svoje selo; izišao Je iz njega Jašući, i opet ušao u ulicu | detinjstva. U međuvremenu, lice

mu se Izobličilo. Sreo Je decu dece čiji su očevi deca

ı SJahavši, ugledao Je nevestu

Rođen u utop

onih s kojom se igrao žmurke.

nu pozicije ı drame partije levice zapadnoevropskog tipa na tlu agrarne · Srbije, sa slabom industrijskom buržoazijom ı radništvom, ı nerazvijenim gradanskim društvom. SSDP označava diskontinuitet u odnosu na srpski narodnjački socijalizam 19. veka. koji Je problem razvoja rešavao preskakanjem „„purgatorijuma kapitalizma" Ona ima zapadnoevropska merila modernizacije. Ali, u samom srpskom društvu sadržana su ograničenja da u njoj prevlada reformistička struja, koJa Je. iako slabija. uvek egzistirala paralelno sa revolucionarnom strujom. Posmatrajući partiju srpske levice u socijalnom ı političkom miljeu SrbiJe na početku 20. veka. Stojanovićeva dolazi do zaključka da ona nije puki ideološki refleks zapadnoevropskog socijalizma. već autohton: pojava. U pogledima ove pantic na akutno ı dominantno pitanje dovršenja oslobođenja ı ujedinjenja srpskog naroda, StoJanovićeva otkriva alternativu vlada|S) nacionalnoj politici. ali ne ı negaciju nacionalne politike uopšte. Tako ona. prva u srpskoj istoriografiji. pokazuje da su srpski socijalisti bili ı duboko nacionalni. Ono što je njenim prethodnicima izgledalo kao rascepljenost između socijalnog i nacionalnog. izmedu nacionalnog i internacionalnog. Stojanovićeva vidi kao nedeljivu celinu. Zalnju. srpski socijalde mokrati nisu ni politički romantičari. ni socijalni doktrinari, ni apstraktni internacionalisti. U okviru parlamentarizma, oni Idu uz Struju vladajuće politike u nacionalnom pitanju upravo Zato što imaju moderno osećanje realnog prostora na kome Živi srpski narod i snažno izražen smisao za promišljanje njegove istorijske perspektive. U agrarnom društvu, imobilnom

po definiciji. ratovi su. uz oslobodilački karakter. imali ı svoju društvenu dimenziju. Stojanovićeva je upravo nju fokusirala. ı iz srpskog socijaldemo-

ак ви и

па Ре ЕФ #

како аегоуач ктесппа

Rayprava Dž. L. Ostina, Matica yrpska, Novi Sad, 1994.

Beograd, 1994.

kratskog nasleđa izvukla misli o ratu od trajne vrednosti. U toj, društvenoj ravni, ı nacionalni interes se pokazao širi od osvajanja teritorija, pomeranja granica ı državnog zaokruženja. Analizirajući poglede srpskih sociJaldemokrata na rat, StoJanovićeva Zaključuje da su oni „nacionalni interes videli u unutrašnjem razvoju srpske države koji Je. po njihovom mišljenju. bio ugrožen davanjem za vojsku ı ideJom o širenju granica“. Na uvećanje srpske države oni su gledali kao na „nacionalnu hipnozu". kao na „jednu bolest od koje obično pate male količine: ludilo veličine“ ı kao „.srandomansku militarističku politiku". Neprestani ratovi stalno su vraćali Srbiju na početak: u privrednom. kulturnom. demografskom smislu. Zato зи socijaldemokrati ı tvrdili da Je „iluzija Velike Srbije koštala kao Svetog Petra kajgana“. Zato su. kako Stojanovićeva utvrđuje. „rešenje srpskog nacionalnog pitanja kao ı čitavog balkanskog problema ... iražili u unutrašnjem razvoju Srbije. kroz koncepciju moderne države“. Misaono u evropskoj tradiciji, koJa ljudski život shvata kao vrednost. oni su u kulturi smrti. u stalnim rato-vima. videli kočnicu unutrašnjeg razvitka Srbije. U isto vreme. socijalna revolucija nije za njih deus ex machina. „Ko bi". pisali su, ..neprekidno ponavljao samo "Krajnji cilj. "SociJalna revolucija! a ostavljao da se ljudsko društvo davi u ınizeriji, taj bi bio vrlo loš socijalista". Zato su se i angažovali u parlamentarnom životu. 71 та SSDP. kao ı za druge Istorijske pojave. potrebna je duža perspektiva da bi se ocenio njihov realan Značaj. Da se toj oceni približi, Stojanovićevoj su. osim njenog dara ı marljivosti. moral: pomoći ı iskustva savremenika. koji Je. Još Jednom. u prilici da sračuna cenu iluzija o velikoj državi.

Kamen je urlao ispod morskog lista, medalije

i ševe su ga zaglušile. Ovnovi su udarali u kapije, žito Je proticalo ulicama. Pleteće igle poput smolastih snreka

plele su mirise u vazduhu.

Upitan odakle je. odgovori: 1 У), Ф

Roden, odrastao ı

usnulu u Jasminu. Zeužvane maje

ože odlepljivale su joj se s dlanova.

(Iz knjipe „Rođen u utopiji“.

živeo u Utopiji.

biblioteka

„Rež i misao, Rad, Bograd)

aaadyoamı rob.

Uporedna gramatika romansiih jezika

Studija Vlada Draškovića, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 3. Karlovci, Novi Sad, 1994.

nost

Ме ljudi

Roman Danila Erakovića, . Beograd, }994.

„Partenon“

1 Ке: МАМА

ita

јит . и : knjizi

Američki film i kako ga izbjeći

EseJi o filmu Rajka Radovanovića, „Banjaluka film", Banjaluka, 1994, str. 215

Filmski kritičar, posvećeni ı prosvećeni filmofil, pokušava da Ssistematizuje holivudske mene u poslednje dve dekade. Knjigu

Je napisao, kako sam kaže: „Zato što је gledanje filmova za mene uvijek bio Jedan od najpouzdanijih dokaza da sam ŽIV“. Biyajući pouzdano ŽIv, on u tami bioskopa i tačkastom sjaju videa pokušava da samom sebi i čitaocima objasni zašto su američki filmovi planetarni fenomen. ı zašto se sa istim entuzijazmom gledaju u favelama Manile ıli Rio de Žaneira ali i u mondenskom Kanu i raznim svetskim metropolama. Odgovore traži u filmovima Klinta Istvuda. Blejka Edvardsa. Džejmsa Kameruna, Ridlija Skota ı. pored ostalih. jedine dame medu njima, Ketrin Bajgelou.

Svet pokretnih slika

Nova filmska čitanka Petra Ljubojeva, Matica srpska, Novi Sad, 1994, str. 300

Čilanke su štivo koje školarci najradije konzumiraju. Autor Jedne takve filmske — konstatujući kako se vremena menjaju a i generacije filmskih stvaralaca ı onih koji bi od njih morali da uče sa njima — piše novu. Kao svedoke poziva sve same filmske veličine (Grifita, Ejzenštejna, Godara...) sa čijim je argumentima teško nadmetati se. Knjiga je hrestomatija heterogenih tekstova, od filmskih manifesta. teoretskih rasprava, autorskih razmišljanja, delova scenarija, sve do filmskih kritika. o umetnosti Mileta Prodanović

Viđenje ı zagonetka

Zbirka eseja i polemika o umetnosti Marka Nedeljkovića, „Prosveta“, Beograd, 1994.

Budući da je Marko Nedeljković. istoričar umetnosti, posvećen proučavanjima moderne umeinosti, najveći deo zbirke njegovih tekstova objavljen pod naslovom , „Videnje i ı zagonetka" polazi iz te oblasti. da bi se često našao u „proširenom polju" duha. u književnosti. filozofiji ili antropologiji. Studije su mahom nastale ı objavljivane џ дгигој polovini sedamdeseић i početkom osamdesetih. i one su po SVOJOJ prirodi podeljene u četiriskupine: „Duh polemosa“. „Tragovi dekartovske ose”. „Ne/izvesno ogledanje Moderne" ı „Teorija kritike kao teoretičnost nauke”.

Povodi su raznovrsni, najčešće je to pojava neke od kapitalnih knjiga iz istorije umetnosti. ali i razmatranje problema velikih pojava kao što su iuturizam. delo Dalija ili Mondrijana. Fragmenti

Izbor tekstova Ješe Denegrija o umetnicima u Vojvodini (šezdesete-devedeseta), edicija: „Projeka(r)t“, „Prometej“, Novi Sad, 1994.

Knjiga „Fragmenti” je drugi tematski izbor tekstova profesora Ješe Denegrija koji izlazi u ovoj godini. Ako je prvi. knjiga „Редехеје. (ете згрзке итетози“. u izdanju novosadskih „Svetova” bio ograničen na subjektivan izbor kritičara u pezlodu od jedne decenije. ovaj drugi daje mapu novih pojava u okviru jedne regionalne celine. i to u širem vremenskom pro Spektu. Izdvajanje iz Šireo Jugoslovenskce kontekst: – aulor 10 ı istiće u predgovoru — pomalo је neprirodno budući da jo nio derna umetnost u Vojvodini nastajala u tosnoj povezanosu sa

. Svim nekadašnjim umetničkim centrima druee Jugoslav |је

Sačinjen od obimom manjih tekstova 1 dosi raznovrsno strukture — od predgovora za katalose koji pivovlndu}ju pa el neobjavljivanih studija – ovaj Izbor pokriva pojave u Y\ Ve danskoj umetnost od ličnosti kao što su „Jožef? Ač ı Pal Po trik. preko burnil; dizađaja u yeZl sa „koncept slom” Novom Sudu. pi.do najmiad:h grupe „Арзошто – Огаџапа .Jelenkoyvića ı

јахогуапот

Wide i?

Stevana NIark