Борба, 05. 12. 1994., стр. 20

16 ВИДИ,

RA U SVETU

BORBA PONEDELJAK 5. DECEMBAR 1994.

ŠPANIJA ISPRAVLJA NEPRAVDU PREMA JEDNOJ OD SVOJIH NAJČUVENIJIH PORODICA

Ovaj ambiciozni državni projekat treba da pruži „drugačiju sliku

/

o porodici Bordžija, tač-

nije da na osnovu istorijskih dokaza pokaže kako „nisu bili taho loši kao što ih istorija opi-

suje“

BARSELONA ~

Vladimir Stanković

Španska državna televizija u koprodukciji sa Katalonskom radio i TV korporacijom i Radio-televizijom Valensije objavila je ovih dana informaciju o dogovoru tri tv-kuće za snimanje televizijske serije o istoriji famozne porodice Bordžija. Time se španska televizija priključuje široj akciji, posebno na prostoru katalonskog govornog područja (Katalonija, Valensija, Baleari), za neku vrstu rehabilitacije familije koja je, po mišljenju mnogih ovdašnjih hroničara i istoriсага, neopravdano u istoriji OStala obeležena po svojim lošim osobinama, intrigama i zlodelima svih vrsta na račun jedne objektivnije ocene koja bi Bordžijama morala da obezbedi mnogo značajnije mesto ne samo u istoriji Španije već i renesansne Evrope.

Uvod u buduću seriju biće skorašnja pozorišna premijera u Barseloni „Sage o Bordžijama“, dela koje je napisao književnik Manuel Vinsent. Serija novinskih tekstova takođe približava čuvenu porodicu „današnjim „običnim Špancima“, koji, po sudu jednog poznavaoca teme, „nedozvoljeno malo znaju o Bordžijama a i to što znaju je, uglavnom pogrešno“.

Jedno od prvih objašnjenja moralo bi poći od imena koje se na španskom piše „Borja“ i po pravilima španske ortografije moralo bi se izgovarati „Borha“. Međutim, u katalonskoj varijanti „je odgovara našem „đ“ pa bi po tome trebalo izgovarati „Borđa“. Pošto se, međutim, veći deo „radnje“ iz života ove porodice odvijao u Italiji, latinizirana Verzija njihovog prezimena glasi „Borgia“ a u daljem „prevodu“

LORIN BEKOL U SEDAMDESETOJ GODINI OBJAVILA ZBIRKU SEĆANJA | RAZMIŠLJANJA „SAD“

dolazimo do „opšte poznatog“ pojma „Bordžija“.

Poreklo familije

Bordžije potiču iz aragonskog sela Borha (Borja), ali je gotovo čitava njihova istorija vezana za Valensiju, Barselonu i naravno Vatikan. Alonso de Borha (1378-1458) je prvi član familije koji se posle studija u Leridi (doktorirao pravo i teologiju sa 30 godina) brzo peo stepenicama crkvene hijerarhije koje su ga odvele u Rim gde je posle smrti Pape Nikolasa V neočekivano, u sukobu oko naslednika, isplivao u prvi plan i 8. aprila 1455. bio ustoličen za Papu pod imenom Kaliksto III.

Još pre nego što je postao Pa-

pa, Alonso je doveo u Rim svoje bliske rođake, sestriće, Rodriga de Borhu i Luis Huana de Milju. Ovaj prvi, rođen 1431, posle studija prava na Univerzitetu u Bolonji i doktorata, vrlo mlad ulazi u crkvene vrhove da bi 11. oktobra 1492. samo dan pre nego što će Kolumbo dodirnuti tle Amerike, bio izabran za Papu pod imenom Alesandro VI. Imao je već 61 godinu i buran život koji je osnova za „crnu legendu“ o porodici Bordžija. Kao kardinal, iz veze sa Venosom Katanej imao je četvoro dece, Sezara, Huana, Lukreciju i

Đofrea, dok su Pedro Luis, Isa-

bel i Heronima troje starije dece iz veze sa nepoznatom majkom. Dvoje od njegove dece, sin Sezar i kćer Lukrecija, „izborili“ su se za sopstvenu slavu i mesto u istoriji, ma koliko ono ne bilo slavno. Lukrecija je „brakom iz računa“ kada joj je bilo samo 12 godina (1492) bila kao predodređena za kasniji buran život, pun muškaraca, brakova, vanbračnih veza, optužbi za nemoral i sumnji za incest sa rođenim ocem. Njen brat Sezar bio je sjajan vojnik i dobar političar...

Italijanska zavera

Kraj moći Bordžija došao je 11. avgusta 1503. na proslavi godišnjice izbora Alesandra VI za Papu. Dan posle svečane večere pojavili su se simptomi bolesti, po svemu sudeći trovanja, zbog čega je kuvar po kratkom postupku bio pogubljen. Papa je umro dok je Sezar posle dramatične borbe preživeo, ali je bez pomoći oca bio osuđen na propast... Buduća televizijska serija treba, dakle, da pruži „drugačiju sliku“ o glavnim akterima porodice čije su biografije ovde prepričane u najkraćoj mogućoj verziji. Šta je to novo što ovdašnja publika treba da otkrije o Bordžijama? Pre svega, da „nisu bili tako loši kao što ih opisuje istorija“.

Kao jedan od mogućih povoda za „crnu legendu“ o Bordžijama provejava teza o „italijan-

skoj zaveri protiv dvojice papa-

-stranaca“ uz tvrdnju da su poznate italijanske porodice tog doba, poput Sforza ili Mediči, bile sklone istim porocima ali je negativna fama pripala samo Bordžijama. Dalje, smatra se da Bordžije, kao stranci, nisu bili skloni paktiranju ni sa jednom od moćnih italijanskih familija što ih je sve okrenulo protiv „došljaka“ koji su se okružili rođacima i zemljacima iz zavičaja. I dok su Italijani stalno isticali „tuđinski karakter“ dvojice papa, u samoj Španiji je njihovo špansko poreklo gotovo sakriveno, bez pravog razloga, osim naravno „slave“ koju je istorija nametnula Bordžijama. Od Kaliksta III do Jovana Pavla II samo su dvojica papa, uključujući i Alesandra VI, bili neltalijani i to je činjenica na kojoj će buduća tv-serija svakako insistirati.

TROJICA AMERIKANACA NAPRAVILA NEVEROVATAN PODUHVAT TV saga o Bordzijuma Ceo Sekspir za dva sata

Pozorišna trupa „Redukovani Šekspiroo ansambl“ igra svih 37 drama slavnog pisca kao jednu pozorišnu predstaDu 0 U ovoj kombinaciji „Cirkusa Montija Pajtona“ i burleski braće Marks od Šehspira su ostali samo sehs i ubijanje e Englezi oduševljeni i učitelji pode đake da vide kako je Otelo sveden na jednu rep-pesmu

Sav kulturni svet se zgražavao kad su Amerikanci u „skraćeпој“ verziji objavili „džepno izdanje“ Tolstojevog „Rata i mira“. Šta tek da se kaže za neve-

'rovatni poduhvat trojice „ludih

Amera“ koji su svih 37 drama Vilijema Šekspira uspeli da „sažmu“ u jednu pozorišnu „predstavu“ u trajanju od svega dva sata!?

Hrabra trojka u sastavu Ostin Tičener, Adam Long i Rid Martin — kako piše „Tanjug-magazin“, sa „kondenzovanom“ predstavom „Sabrana dela V. Šekspira — skraćena verzija“ žanje uspehe širom sveta, pogotovo na festivalima pozorišne avangarde, kao što je, recimo, bio onaj u Edinburgu. „Skraćeni Šekspir“ prikazan je i u Kanadi, Australiji, SAD i na Havajima.

Šta su to uradili od Šekspira „ludi Ameri“? Ostin Tičener, najzaslužniji što je rođen ovaj „Redukovani Šekspirov ansam-

bi“, kako se trupa zvanično ZO-

ve, objašnjava: k

— Mi smo izbacili sve što liči na prenemaganje, a ostavili smo samo seks i ubijanje, jer je to

“ono što narod voli da gleda...

Publika, u stvari, dobija kombinaciju „Cirkusa Montija Pajtona“ i nemih komedija i burleski braće Marks. Recimo: ceo „Otelo“ sveden je na jednu rep-pesmu, a serija drama o ratu Crvene i Bele ruže pretvorena je u finale američkog fudbala! Ili: od Šekspirove antičke tragedije „Tit Andronikus“ Tičener i,drugovi napravili su kulinarski TV-šou za kanibale! Londonska publika, kaže Tičener, bila je rezervisana sve dok njih trojica nisu zapevali Ofelijinu pesmu „Prestani sa izmotavanjem

Hamlete, moj biološki časovnik otkucava, hoću bebu, sad!“

Američka trojka danas priznaje da su očekivali da će ih Englezi izbaciti iz zemlje, ili da će ih optužiti za svetogrđe, ali se ispostavilo da Britanci, ipak, imaju smisla za — humor. Sada, kaže Tičener; i učitelji vode _đake na predstave „skraćenog Šekspira“, jer smatraju da će tako „serviran“, u „instant“ pakovanju, postati manje zastrašujući i da će mladi shvatiti da taj nedodirljivi Šekspir može da bude i zabavan.

| Ne samo londonska publika, već i kritika, imala je sluha za parodiranog Šekspira i „amerikanizaciju“ svog slavnog zemljaka. „Hamburgeri i brza hrana stigli su nam s one strane Atlantika, što ne bi i „ekspresni Šekspir“? — zapitao se ugledni kritičar „Tajmsa“. A poznati kritičar Bernard Levin napisao je tako pohvainu recenziju da bi, kako ističu cinični Englezi, „za tako tople reči Kraljevski Šekspirov ansambl dao sve na svetu“.

Šekspir je bio prvi izazov „ludih Amera“, koji nameravaju da „kondenzuju“ i druga kapitalna dela svetske literature za potrebe generacije koja je stasala uz televizore i akcione filmove ı koja ponosno ističe da ne ume da se koncentriše i da ne zna šta je to — strpljenje. Sledeći poduhvat bilo bi izvođenje celokupne istorije SAD i to — u Beloj kući!

Tokom gostovanja u Izraelu, oduševljena publika im je predložila da i sa Biblijom urade isto ono što su učinili sa Šekspirom. Tičener kaže da ih je to „zaintrigiralo“ i da već rade na tom pro-

јектц...

ikona za топе

Pola veka neprekidne karijere, dva braka, od kojih svi znaju za onaj s Hemfri Bogartom, troje dece i priznanje: „Priznajem da me i danas potresaju muški komplimenti, jer sam od onih budala Које регији“

Film „Imati i nemati“ lansirao je, 1944. godine, Lorin Bekol u umetničku orbitu, daleko izvan sile teže starenja, zaborava i svih onih paklenih stanja u koje šou-biznis može da vas baci.

Bila je zvezda u dvadesetoj. Još je zvezda i u sedamdesetoj, trenutno na promotivnoj turneji povodom-svoje nove

nja.

Kako je Šekspir zapisao: „Godine je ne mogu lišiti svežine, niti navika ugušiti njenu beskrajnu raznolikost“, i pored toga što ima stil američke ženstvenosti koji je taman iščezavao kad je ona prispela da ga ovaploti.

Vika i mlada

Bio je to sti! obeležen duhovitom dovitljivošću, elegantnim frizurama i dugim nogama koje su koračale preko ekrana u izvanrednim širokim ženskim pantalonama, nekad kad su žene izgledale „seksi“ bivajući graciozne pre nego samo statuete. Setite se Ketrin Hepbern, Rozalind Rasel, Kerol Lombard i Džindžer Rodžers. One su znale kako da hodaju, kako da puše, kako da „bace pogled“, kako da se naslone...

knjige „Sad“, zbirke sećanja i razmišlja-

„Ima li ko šibicu“, pita ona onim dubokim, otegnutim glasom. Uporno i drsko gleda u Bogija, onako, ispod obrva, kao da još nije odlučila da li da ga uvuče u neki razgovor ili da ga prekine. Ima velike prodorne oči i usta tako široka da sredinu može da napući, dok se uglovima smeška. Rukama pravi pokrete kao da joj je lak na noktima još pomalo vlažan. Ima široka pleća i uzak struk, i tako je vitka i mlada da se njena smelost prividno doima kao privlačna sramežljivost.

Kakva — od glave do pete — američka devojka! I kako se samo naslanja — naslanjanje je tako američka poza, kao što je tango argentinski ples: dugonoge „bejb“ naslonjene na klavire, kauboji naslonjeni na barove, čekajući na obračun.

'Kakvo držanje! Nakon što je počelo emi-

tovanje filma, čak je i postala poznata kao „The look“. Pisac Mos Hart rekao joj je tada: „Ti, naravno, shvataš da od sad pa na dalje ne možeš nikud osim prema dole“.

Na koncu konca, ona je zvezda sve vreme, makar samo i po „Imati i nemati“, „Veliki san“, „Kej Largo“ iz četrdestih. Bekol je legenda, takođe, makar samo po tome što se udala za Bogarta... Posle

njegove smrti, 1957. godine, udaje se za Džejsona Robardsa. Razveli su se 1969.

Muskarci i istima

Čini se da joj je neprijatno kad se spomene da je Lorin Bekol ikona u glavama miliona ljudi, ali se šali i na tu temu. „O, da, vi to samo izmišljate“, kaže, uz onaj svoj ha,ha, ha, smeh. „Da li ste sigurni da vi sve to niste samo izmislili?“

„To je zastrašujuća pomisao, vizija miliona ljudi koji stvaraju svoje sopstvene Bekol — definišu je, vole je zato što je Bekol, a ne zato što je zanatlija koji predano radi“.

Pedesetih godina, fimovi su imali sve manje drame koju je zahtevala crno-bela tehnika. Ženski likovi bivali su sve manje graciozni i duhoviti, a sve više predmeti izloženi na procenu kao veliki sirevi na lokalnom sajmu. Istu estetiku koju nam je nudio „Bjuik roudmaster“, nudile su i Džejn Rasel i Džejn Mensfild. Čak i Merlin Monro.

„Rasel i Monro su na neki način bile inertne“, kaže Bekol. „Ja sam bila agresivnija“. Osim maštarija da budem poput Bet Dejvis, da budem glumica, da se dokažem“, dodaje, „uvek sam bila vrlo neposredna, mislim, vaspitavana sam da ne lažem, da govorim istinu, i to i Činim“. Naravno, ta neposrednost se dopada muškarcima, zar ne? „Ne uvek“, kaže ona. „Muškarci s mukom govore istinu,

čini mi se. Ne, oni igraju igre. Pretpos- ·

tavljam da misle da ženama trebaju sa-

04 do pefe američke devojkaz Diva Хопп Веко!

mo prazni komplimenti i sva ona dvosmislena obećanjanja koja se nikad ne ispunjavaju (...) Mnogo pričaju — „Bože, danas izgledaš neodoljivo“, ili „Čoveče, niko ti nije ravan“ i bla, bla, bla... Moram da kažem da me to baš potresa, jer sam ja jedna od onih budala koje veruju“. Tokom ovih 50 godina od kad je na sceni, rodila je troje dece, dvoje sa BOogartom, jedno sa Robardsom. Bilo je filmova, brodvejskih hit-predstava, dve „Tony“ nagrade i bestseler autobiografija „Sama“ iz 1978. I sada, „Sad“. I još uvek Bekol. Priredila 6. Tomijenević

УК 5 __