Борба, 12. 12. 1994., стр. 9

„АБУ

Јат УН А оштете

BORBA PONEDELJAK 12. DECEMBAR 1994.

SUDAR INSTITUCIJA U ITALIJI

Vlada vec u krizi?

Sukob plade i sudstva traje već od dolaska Silvija Berluskonija na čelo kabineta, a naglo se

zaoštrio službenim sumnjičenjem i samog premijera za korupciju

Ilija Mimica specijalno za „Borbu“ iz Rima

Vlada Silvija Berluskonija je već u krizi ili je „već zrela da padne”. To tvrde dve ugledne političke ličnosti na Apeninima sekretar male vladine Stranke demohrišćanskog demokratskog centra Kazini i bivši šef države Kosiga. „Presudu“ vladi je — po političkim komentatorima — izrekao vođa Lige sever Umberto Bosi nagoveštavajući očito da 180 poslanika i senatora ove federalističke stranke neće više podržavati ni vladu ni svoje ministre u vladi, te da Berluskonijev kabinet odmah nakon izglasavanja budžeta krajem godine ulazi u unutrašnji razračun. „Nakon Berluskonija neće biti druge Berluskonijeve' vlade“ izjavio je Bosi. Politički kuriozum leži u tome što Bosi odbija i nove izbore, koji bi očito bili porazni za njegovu Ligu, već najavljuje mogućnost drukčije vlade koja bi. dovršila izbornu reformu, odnosno pravila političke igre u Italiji.

Bivši šef države Frančesko Kosiga, do nedavno pobornik Berluskonijeve formule za Italiju, sada prebacuje premijeru da praktično ne zna da odabere trenutak izlaska sa političke scene. „Vlada Silvija Berluskonija je zrela“ (za pad), izjavio je Kosiga u intervjuu rimskom „Mesađeru“, dodajući kako je Italiji u ovom trenutku potrebna „vlada šefa države“ za „nova pravila“, kabinet kojim bi predsedavala „ugledna ličnost“ koja uživa podršku predsednika Republike. Ostavka zbog pritisaka

Zadatak te vlade bio bi da se uhvati u koštac sa — kako prognozira Kosiga — „oštrijim nastupom mafije koja će nastojati da se okoristi ovim institucionalnim sukobom, nestabilnostima koje će se održavati na finansijskom tržištu, razočarenjem onih" što sw-mislili da su na martovskim izborima dobili stabilnu

Čeka se rasplet: Slivio Berluskoni

političku vladu i većinu“. Vlada, za čiju se čelnu poziciju očito kandiduje i sam Kosiga, odvela bi Italijane na nove izbore, možda već krajem proleća iduće godine. Sukob institucija o kome govori Kosiga odnosi se na vladu i sudstvo, sukob koji traje već od dolaska Berluskonijeve vlade na čelo Italije i koji se naglo zaoštrio službenim sumnjičenjem samog Silvija Berluskonija za korupciju i Još uvek razornom OStavkom vodeće ličnosti sudijske grupe „Čiste ruke“ iz Milana Antonija di Pjetra. Sudija Di Pjetro je jasno stavio do znanja da su pritisci vlade doveli do njegove ostavke, a isto tako je nedvosmisleno optužiio i samog Berluskonija. Sumirana u jedno mišljenje, Di Pjetrova optužba i podrška koju je dobio od ogromne većine sudskog aparata u Italiji, svodi se na sumnju da vlada hoće da dokrajči veliku istragu o korupciji i da već ne bira sredstva. Ali, 54 odsto anketiranih Italijana smatra da će Di Pjetrova ostavka i te kako imati negativnog

Berluskoni na saslušanju

шта

Rim. — Italijanskog premijera Silvija Berluskonija saslušavaće u utorak tužilaštvo u Milanu zbog sumnje da je umešan u ko-

_ rupciju — javljaju italijanska

sredstva informisanja.

Berluskoni koji je bio na samitu Evropske unije u nemačkom gradu Esenu — potvrdio je tu informaciju italijanskim novinrima. On je negirao da je umešan u korupciju i istragu je okarakterisao kao političku zaveru protiv njega.

odraza po vladu, a već joj i iz njenih redova proriču — kraj.

Gubitnik demokratija

Di Pjetro je iznenada postao, mimo svoje volje, plutajuća mina u političkom prostoru koja se — po mnogima — vraća vladi poput bumeranga. Najnovija epizoda je „slučaj Bjondi“, ministra pravde Alfreda Bojndija koji je naredio inspekciju u milanskom sudstvu (sada se otkriva i u Palermu) ogrešivši se o sudske tajne. Opozicija traži njegovu ostavku, ali iz ove vlade niko u ovih sedam meseci nije svoje ponašanje podredio strogim moralnim normama:· ponašanja. Uglavnom, vladini ministri nezavisnost sudstva od političke vlasti i obratno shvataju jednosmerno dok se italijanskoj srednjoj klasi već smučio stari način „obavljanja poslova“ pa se, manje ili više, svrstala iza sudskih

organa i traži dalje gonjenje Os-

tataka korumpiranog establišmenta. Ukoliko — kao što konstatuju neki analitičari — vladajuća politička klasa omete reforme u koje ta klasa polaže nadu, gubitnik će biti italijanska demokratija. U Italiji se, po tim analizama, „mrlia širi“. Čeka se rasplet.

ČETVRTA EVROPSKA MINISTARSKA KONFERENCIJA O MASMEDIJIMA U PRAGU

Podrska slobodi stampe (iza

Jasna Sarčević specijalno za „Borbu“ iz Praga

Uloga državnih (ili, kako je to označavano ovde, u Pragu, javno-pravnih) medija u konkurenciji demonopolizovanih i pravo javnosti na informacije i slobodnu reč, bile su dve glavne teme četvrte evropske ministarske konferencije o masmedijima. Pod pokroviteljstvom češkog predsednika Vaclava Havela u organizaciji Ministarstva za kulturu Češke Republike ovih dana sastali su se u Pragu ministri 33 zemlje članice Saveta Evrope, odgovorni za oblast sredstava javnog informisanja u svojim zemljama.

Bila je to prva konferencija o masmedijima na ministarskom nivou održana u jednoj bivšoj socijalističkoj zemlji pa je na njoj, sasvim razumljivo, u okviru teme „Mediji u demokratskom društvu“, podržan proces transformacije nekad strogo kontrolisanih medija u istočnoevropskim zemljama. S tim u vezi, naglašeno je da će sloboda

govora i informisanja, garantovane zakonom, biti i dalje jedan od ključnih kriterijuma za prijem novih članova u Savet Evrope. Jaz između zakona i prakse

Zanimljivo je, u tom kontekstu, spomenuti izjavu hrvatskog ministra informisanja Ivana Majdaka, da je njegova zemlja svesna da nema demokratskog društva bez slobode sredstava informisanja, da novinari u Hrvatskoj imaju pravo da slobodno izveštavaju o zbivanjima i da im je omogućen slobodan pristup informacijama. U Hrvatskoj je, tako — prema rečima ministra Majdaka — zabranjena cenzura i postoji sloboda javne reči. Sve je to — kako je rekao — regulisano zakonom koji „naglašavaju neophodnost pluralizma mišljenja i tolerancije“.

Na konferenciji je, međutim, primećeno — a to je u svom iZlaganju naglasio i generalni sekretar Saveta Evrope Danijel Taršis, da su Ruanda i ceo infor-

mativni prostor bivše Jugoslavije najdrastičniji primer kršenja pravila i etike profesije. „Mediji su u tim zemljama direktno uključeni u konflikte, posebno u bivšoj Jugoslaviji, gde je veliki broj radio i TV stanica i listova izazvao eksploziju tenzije i mržnju među etničkim grupama — rekao je Taršis u Pcagu.

Uz konstataciju da, što se tiče zemalja-članica Evropskog saveta, najveći jaz između onoga što piše u zakonu i prakse u oblasti informisanja postoji u Hrvatskoj i Albaniji, konferencija je pružila punu podršku „onom manjem broju profesionalaca“ koji nastoje da u skladu sa pravilima profesije izveštavaju objektivno ! пештајпо.

Istaknuto je da u zemljama bivše Jugoslavije postoje mediji koji su vrlo profesionalno obavljali svoju misiju i da njima treba pomoći. U Ljubljani — podvučeno je — aktivno radi centar iz kojeg posredstvom UNESKO i Saveta Evrope, tim i takvim medijima pristiže tehnička pomoć.

TAJ LUDI, LUDI SVET

Blagodefi atomske bombe

Znate onu narodnu — „čega se pametan stidi...“? E, američka poštanska služba sasvim ozbiljno namerava da, povodom 50-godišnjice bacanja atomske bombe na Hirošimu, izda poštansku marku, kojom bi obeležila ovaj „veliki jubilej“!

Bela kuća odmah je izrazila „zabrinutost“, javli

} ] : ila „ st“, javlja „Glas ike“, a njena predstavnica za štampu Di Di Majers izjavila а bi se mogla upotrebiti „drukčija i prikladnija umetnička tvorevina“ od one koju je predložila poštanska služba.

Nije čudno što je protestovao i Japan, jer planirana marka ima ovakav izgled: bleštavi atomski oblak u vidu pečurke na narandžastoj pozadini i uz tekst sa fenomenalnom porukom — „Atomske-bombe su ubrzale kraj rata“”!?

Stari dobri „poni ekspres“ ipak je bio bolji. A o ukusima se uvek može razgovarati... Е

Нос ргед зуНанје

Кад smo već kod Japanaca... Jasuši Akaši, u intervjuu hamburškom „Cajtu“, žali se kako je misija UN u Bosni „veoma otežana“, jer „naša posmatračka mesta su s vremena na vreme ugrožena, kretanje nam je ograničeno, kretanje „naših konvoja je ometeno“. Ali, zaključuje da se uvek nada „da će rešenje sukoba ipak biti pronađeno“.

— Da li ste, nakon svega što se dogodilo, optimista?

— Da, noć je najtamnija pred svitanje — ·< odgovara Akaši u stilu starih japanskih mudraca.

— Ovo će, međutim, biti jedna veoma duga noć?

— Ne, ne verujem! Smatram da oštrina ovog sukoba i neljudske patnje stanovništva

ЈАМАМА УМ 0 — ———–- -

nagone odgovorne da rešenje pronađu brže nego što misle...

Samo da nam ne svane kao — Hirošimi...

Paltriofizum u barovima

Kako javlja agencija DPA, kinesko ministarstvo kulture naredilo je svim noćnim klubovima da pod hitno kupe kompakt-disk na kojem je snimljeno 55 nacionalnih pesama koje veličaju — patriotizam. Reč je, u stvari, o pesmama odabranim iz stotinak filmova na temu „ljubav prema domovini“, koje veličaju dostignuća kineskog socijalizma i veterane kineske revolucije, kao i nacionalnu tradi-

ciju.

Namera ministarstva, kako saopštava Hsinhua, jeste da „još bolje propagira patriotizam u narodnim masama“. Noćnim klubovima je ostavljen rok do kraja godine da obavezno nabave ovaj kompakt-disk. A ukoliko to ne učine, izgubiće dozvolu za rad.

Za razliku od Kineza, kod nas se takva barsko-patriotska atmosfera — i to neobavezno, ali uspešno — neguje u — narodnoj

skupštini...

(N. B.)

хаћуогетћ угапа)

Ruanda i ceo informativni prostor bivše Jugoslavije najdrastičniji primer kršenja pravila i etike profesije — rečeno na skupu

Velika pažnja posvećena je ratnim izveštačima. Svesni opasnosti kojima su izloženi lokalni i strani izveštači u kriznim područjima, ministri su u usvojenoj deklaraciji istakli da je neophodno učiniti sve da se bezbednost tih ljudi poboliša.

Маз је ! раја Као roba

Bilo je i apela na vlade zemalja članica Evropskog saveta da pomognu da se nađu novinari nestali na ratnim područjima. Reči kritike bile su upućene i na adresu svetskih medija, a prvi je to,-.u uvodnoj reči, izneo predsednik Havel: „Neki novinari prodaju efektne slike nasilja i ljudske patnje kao najobičniju robu. Zaboravljate pri tom da se radi o sudbinama ljudi koji, na taj način, drugi put postaju žrtve, ali sada masmedija“ — rekao je Havel i dodao: „Demokratija zavisi i od novinarske etike. Sloboda sredstava informisanja i etika novinarske profesije se nalaze u vremenu kada razmena informacija među građanima i između građana i političara nisu samo sporedna poja-

va već fundamentalna stvar za sudbinu demokratije i slobode uopšte“.

Dvodnevno ministarsko zasedanje na temu slobode medija ı njihove budućnosti u novoj Evropi, održano je — na opšte 7аprepašćenje prisutnih novinara — iza zatvorenih vrata! Tako su i usvojene rezolucije o javnim radio i TV stanicama i slobodi novinara i ljudskim pravima. Usvojena je i zajednička deklaracija kojom se određuje akcioni plan Evropskog saveta u naredne dve godine do naredne ninistarske konferencije u Gr“ oj. Kao primarne zadatke, kc iferencija je postavila bolji priscup novinara informacijama, sprečavanje koncentracije većeg broja medija u rukama jednog vlasnika, posebno ako je reč O državnom funkcioneru, rešava nje pitanja prikazivanja naslija na TV ekranima i sprečavanje netolerancije.

Svi ovi dokumenti upućeni su na adrese vlada zemalja članica Evropskog saveta.