Борба, 15. 12. 1994., стр. 5

BORBA ČETVRTAK 5. DECEMBAR 1994.

_SKUPŠSTINA SRBIJE

USVOJENE IZMENE ZAKONA O KORIŠĆENJU ZAJMA ZA PRIVREDNI PREPOROD SRBIJE

Zahtev umesto konkursa

Oko 43 miliona dolara, ukoliko se oslobode embarga, bilo bi iskorišćeno za likvidiranje obaveza prema građanima po tekućim obavezama koje dospevaju od januara iduće godi-

ne, rekao ministar Oskar Ро

Dana pljačka“, „lov u mutnom“, „prodavanje magle“...

,

Beograd. — Pojednostavljuje se postupak za dobijanje sredstava zajma za privredni razvoj u Srbiji, jer će se umesto preko konkursa kao dosad, ona potenacijalnim korisnicima izdavati na osnovu pismenog zahteva. .To je suština izmena Zakona o korišćenju sredstava zajma za privredni razvoj u Srbiji, koji je juče Skupština Srbije usvojila voljom SPS-ovske većine, uprkos žestokom protivljenju opozicionog bloka koji je uzalud ukazivao da je to, poput Zakona o revalorizaciji zajma koji je donet prethodnog dana, zapravo „legalizovana pljačka“, „lov u mutnom“, „prodavanje magle“... Ovim izmenama pribeglo se, jer je ranije u Zakonu pisalo da se podnošenje zahteva za odobravanje sredstava zajma po konkursu može obaviti do kraja 1992. godine, čime je onemogućen plasman sredstava koja nisu angažovana, a posebno onih koja se akumuliraju preko otplata već odobrenih kredita. Pored toga, neophodno je omogućiti i plasman dela ovih sredstava koja se nalaze na računima u inostranstvu, posle ukidanja sankcija. с

Odbacivši „s indignacijom” sve ovde „izvedene uvrede, podmetanja, insinuacije“, ministar industrije Oskar Fodor objasnio je da obaveze prema upisivačima zajma, koji nisu samo građani Jugoslavije, dospevaju u visini od oko 43 miliona dolara. Pod uslovom da se u stranim bankama oslobodi embarga, ova suma bila bi iskorišćena za likvidiranje obaveza prema građanima po tekućim obavezama koje dospevaju počev od januara iduće godine. Na depozitnim računima Beogradske banke, ili na računima korespondenata Веоbanke u svetu nalazi se suma od 48 miliona dolara koja je takođe blokirana dok traje embargo. O saldu koji bi se mogao pojaviti između ove dve sume moglo bi se razgovarati kao o potencijalu koji bi ovlašćena banka mogla dalje da rasporedi, odnosno ponudi drugim ili novim korisnicima koji bi se mogli pojaviti“, rekao je ministar Fodor.

SKUPŠTINA CRNE GORE ·

dor e Nastavljena rasprava o revalorizaciji u stilu „legalizo-

Dokazivanje digffronom: Slobodan Radulović | Dobrivoje Budimirović

Bidža juće u Skupštini Srbije

Potom se rasprava delom vratila na prekjučerašnju temu o valorizaciji zajma za privredni preporod Srbije. Vladan Batić (DSS) upitao je socijaliste da odgovore zašto sada, umesto 290, građanima vraćaju samo 24 miliona. Radikal Stevo Dragišić je istakao da se sredstva zajma vraćaju na način da se građani oporezuju, pa im se zatim taj novac vraća, a ne ovaj od zajma. „Ovo je pljačka kakva nije zabeležena nigde u svetu, a na njenom čelu je predsednik Srbije“, rekao je Dragišić, zamerajući ministru Fodoru na njegovoj konstataciji da se opozicija služi insinuacijama.

Socijalista Zoran Nikolić začudio se, kako je rekao, žestokim obrušavanjem opozicije na oba zakona, jer prethodno na Zakonodavnom odboru nije bilo otpora. Pošto su oba zakona još polovinom septembra bila upućena u parlament, opozicija je mogla podneti amandmane, a nije to učinila, rekao je Nikolić, zamerajući prethodnim govornicima da su, kao svoj politički

FOTO: |. DOROŠKI

metod „izabrali „prodavanje magle“. Reagujući Vladan Batić je rekao da je upravo obrnuto, odnosno da su SPS i Vlada jedini „proizvođači i prodavci magје“. Bora Kuzmanović (DS) je pitao kako se to građanima od zajma vraća sada samo 20 odsto, a u Zakonu o korišćenju sredstava zajma implicira se da neka sredstva, ipak, postoje. „Da li prodaje maglu onaj ko želi da se sredstva pošteno vrate građanima, ili onaj ko hoće da vrati delić, tj. rog za sveću. Ne čudi što su studenti preveli SPS-skrećnicu „socijalisti pokradoše sve“, što se vidi upravo preko zajma“, rekao je Kuzmanović.

Socijalista Dobrosav Radović, podržavajući ovaj Zakon, rekao je da je dobro što je deo zajma kvalitetno utrošen na Kosovu. Potom je nastala polemika, sa brojnim replikama između radikala i socijalista Zorana Anđelkovića, o tome šta je urađeno, a šta nije na Kosovu.

S. P. Stamatević M. Torov

USVOJEN ZAKON O JAVNOM REDU | MIRU

„Disciplinovanje naroda“

Savo Markopvić (NS): Klasičan primjer policijskog zakona 6 Milutin Ojdanić (DPS): Zakon upravo brani demokratiju e Slavko Perović (LS): Zakon je u direktnoj suprotnosti sa

korpusom ljudskih prava Podgorica. — Poslije višečasovne veoma polemične rasprave poslanika vladajuće partije i opozicije — crnogorski parlament je u načelu usvojio Zakon o javnom redu i miru. Tačnije za njega je glasalo 43 poslanika, vladajuće DPS, pet poslanika je bilo protiv (socijaldemokrati) dočim poslanici Narodne stranke Liberalnog saveza i Srpske radikalne stranke su prilikom glasanja napustili parlamentarno zasijedanje.

„Ako se usvoji ovaj Zakon, građani će biti izloženi diktaturi“ rekao je poslanik NSCG Savo Đurđevac, Zakon je strog do neprimjerenosti“ upozorio je dr Dragiša Burzan, „poslanik SDPCG, napominjući da bi odmah trebalo raditi na proširiva– nju zatvorskih kapaciteta u Crnoj Gori. Dragan Šoć, poslanik NSCG, istakao je da je predlog Zakona u jednom dijelu ne-

ustavan, te da ima mnogo arbitralnih normi u njemu. Savo Marković njegov partijski kolega, rekao je da je riječ „o klasičnom primjeru policijskog zakona“. Milutin Ojdanić, poslanik DPS, odbacio je optužbe opozicije jer upravo on brani demokratiju“, i kako je podvukao „ličnu sigurnost građana“. Milinko Gazdić iz redova srpskih radikala, međutim, mišljenja je da je Zakon „toliko rigidan i pisan iz straha budućeg događanja jer je, pored ostalog, i Avramovićev program pri kraju. Ovo je disciplinovanje naroda“ — zaključio je Gazdić.

Po riječima Slavka Perovića (LSCG) ponuđeni Zakon je u direktnoj suprotnosti sa korpusom ljudskih prava.

Dr Novak Kilibarda (NS) ocijenio je da vlast želi da donese ovakav zakon, ignorišući kao

mnogo puta do tada, stručne i druge predloge opozicije i zaključio: „To radi isključivo sa jednim ciljem — da sačuvaju golu vlast“.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Miodrag Ivanović je u ime predlagača Zakona odbacio primjedbe opozicije ocjenom da su one više, manje uopštene, a ne konkretne i da usvajanjem ovakvog zakona sigurnost građana je sasvim obezbijeđena. Nakon toga, šefovi poslaničkih klubova, Dragan Šoć (N. S.), Zoran ILjumović (LS) i Aćim Višnjić (SRS) saopštili su da neće glasati niti će biti prisutni glasanju. Dr Dragiša Burzan (SDP) je kazao da povlači amandman ove partije i da neće napustiti sjednicu ali da će glasati protiv.

Skupština nastavlja rad.

ђ. Vukovic Lj. Mudreša

DNEVNIK

SLOVENAČKE REAKCIJE NA OSTAVINSKU RASPRAVU BIVŠE SFRJ

Žurba zbog dugova

Ljubljana. — Brzo rešenje spornih pitanja sukcesije bivše SFRJ je u interesu Slovenije. U protivnom bi SRJ u slučaju ukidanja sankcija mogla da prisvoji bivši zajednički novac i devizne rezerve Narodne banke Jugoslavije, — izjavio je za ljubljanski list „Dnevnik“ vođa slovenačke delegacije u pregovorima o sukcesiji bivše SFRJ dr Miran Mejak.

Po rečima Mejaka, stavljanjem na dnevni red predloga delegacije SRJ o potrebi prethodnog definisanja državne svojine bivše SFRJ, SRJ u Ženevi nije postigla uspeh, jer „u razmatranje vraća pitanja koja je već rešila ekonomska komisija“.

Vođa slovenačke delegacije smatra kako se pregovori o sukcesiji temelje na oceni Badinterove komisije kako se bivša SFRJ raspala i kako su sve republike njene pravne naslednice. Delegacije Srbije i Crne Gore, ističe dr Mejak, insistiraju kako je SRJ jedina naslednica, a ostale države mogu da dobiju samo ono što im pripada kao secesionističkim republikama.

Kako objašnjava dr Mejak, to bi pretpostavljalo i da Beograd „namerava da sve ostale države drži godinama u šahu“, jer bi jedino SRJ odnosno NBJ vodila pregovore o vraćanju dugova“. Slovenija već vodi pregovore sa konzorcijumom međunarodnih poslovnih banaka o vraćanju svog dela dugova bivše jugoslovenske federacije, i dr Mejak ističe kako bi morala što pre da postigne dogovor sa bankama.

Kako ističe vođa slovenačkih pregovarača, „žurba je zato što“ SRJ ima podršku nekih međunarodnih krugova“, a položaj Beograda je ojačao posle podrške mirovnog plana za BiH. Istovremeno je dr Mejak posebno istakao da stručnjaci Međunarodne konferencije o bivšoj SFRJ pripremaju predlog sporazuma o sukcesiji koji bi osim država razmatrao i Savet bezbednosti UN. Prvi deo tog nacrta, u kojem se govori o arhivama, penzijama itd. za Sloveniju je prihvatljiv ali će „još biti potrebne rasprave“ o drugom delu u kojem se govori o procentima nasledstva.

U OČEKIVANJU DRUGOG DELA NACRTA UGOVORA 0 SUKCESIJI BIVŠE

SFRJ

Hrvatska i BiH će кажи rafnu odšfefu

Zagreb. (Beta) — Predstavnici Republike Hrvatske u grupi za sukcesiju Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji negirali su tvrdnje predstavnika SR Jugoslavije da će na narednom sastanku biti razmatran nacrt sporazuma SRJ o pitanjima inventara i metodu vrednovanja imovine SFRJ.

U izjavi za javnost, koju je preksinoć prenela Hina, predstavnici Hrvatske u grupi za sukcesiju tvrde da je u Ženevi 30. novembra i 1. decembra dogovoreno da se na narednom sastanku razmotre predlozi i stavovi svih delegacija u očekivanju drugog dela nacrta Ugovora o sukcesiji bivše SFRJ.

„Delegacija SRJ je slobodna da podnese ili ne podnese svoj nacrt inventara, ali on neprejudicira dalji rad Konferencije“, kaže se u izjavi.

Načelo konsenzusa u pregovorima ima, kako se navodi, „ograničen domet“ i ne znači da neka država naslednica bivše SFRJ „naročito ako protivpravno drži najveći deo imovine ras-

pale države, može tim putem svim drugima nametati svoje stavove kao konačne“.

Prema hrvatskim predstavnicima u grupi za sukcesiju „SRJ (Srbija i Crna Gora) je nova država s jednakim pravima i obavezama kao i četiri druge države naslednice „koje nemaju nikakvih zahteva za imovinom bivših jugoslovenskih republika Srbije i Crne Gore, niti za imovinom njihovih preduzeća“.

Hrvatska i Bosna i Hercegovina se, međutim, ne odriču zahteva za naknadu ratne štete počinjene na njihovoj teritoriji u međunarodno priznatim granicama, koja proističe iz međunarodne odgovornosti one države naslednice SFRJ čiji su sastavni deo postale CG i Srbija.

Taj zahtev će se rešavati u okviru pregovora o sukcesiji država ili izvan njih, kaže se na kraju izjave za javnost predstavnika RH u grupi za sukcesiju Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji.

PREDLOG VLADE NIKICE VALENTIĆA

Budzet Hrvafske za 1995. 28,5 milijardi kume

ZAGREB, Tanjug-Ekos — Hrvatski premijer Nikica Valentić je predložio budžet za 1995. godinu od 28,5 milijardi kuna (gotovo pet milijardi dolara), čime su budžetski rashodi povećani za preko 50 odsto, prenosi Rojter izveštaje državnih medija.

Najveći korisnici budžeta će dalje ostati ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova. Njima ide 50 odsto državnih rashoda, izja-

vio je Valentić za „Večernji list“.

MAKEDONSKA VLADA NE DOZVOLJAVA OTVARANJE ALBANSKOG

UNIVERZITETA U TETOVU

Srušene ćefiri zarade

Skoplje. — Juče su u naselju Mala Rečica u Tetovu izvršitelji Ministarstva za urbanizam, uz asistenciju specijalaca MUP- srušili četiri zgrade budućeg univerziteta na albanskom jeziku, čije Je otvaranje bilo zakazano za subotu 17. decembra. Objekti su srušeni kao divlja gradnja. Kao što je poznato, makedonska vlada nije prihvatila predlog Inicijativnog od-

bora za otvaranje ovog univerziteta i zaključila da će preduzeti sve zakonske mere za suspendovanje svih aktivnosti koje su do sada preduzete za njegovo otvaranje. Strahuje se da bi mera rušenja zbrade projektovanog albanskog univerzitetskog centra u Tetovu moglo narednih dana izazvati nemire u gradovima zapadne Makedonije .