Борба, 06. 05. 1995., стр. 26

26 Субота — недеља 6 — 7. мај 1995.

ДИЈАЛОГ (ПАРИЗ)

Шта «се прећуткује о Босни (4)

Религија која се поистовећује са државом у великом делу ислама је агресивна религија милитантних активиста

Откуда онда потиче то искривљавање реалности2 Зашто се тако упорно држати те равнотеже7 Зашто се упорно о муслиманима говори као о народу, иако су то само верници једне религије

Први разлог је што је, захваљују_ћи њеној чудној иницијативи Тита који није одмерио негативне послсдице, лаж потекла од привида рсалности. Ово питање потиче из 60-тих година. Лидер из Београда је имао две преокупације:

1. На унутрашњем плану осигурати крхку равнотсжу федеративног система. Чинило му се због тога непходно потребним да подели снаге. Резултат је био политика слабљења Србије, која је сматрана сувише снажном у односу на остале рспублике. Намеће се једно поређење са политиком рсгионализацијс којс ћс Французи лако схватити. Циљ те политике био је да се смањи париски централизам за који се сматрало да је прекомерно доминантан. Тито је у Београду применио слично смањење утицаја које је кулминирало Уставом из 1974. године којим је Србија практично лишена једног дела права.

Овдс није место да се оцењује та политика. Да ли је надмоћ Србије била реална2 Да ли је Тито требало да се обори на њуз Да ли је био мотивисан својим хрватским порсклом2 Да ли је стварно испољавао пристрасност2 Није важно. Немојмо улазити у полемику. Задовољимо се успутном констатацијом да је, с правом или не, српско осећање да су вечити жртвени јагањци овим потврђено.

2. Друга прсокупција, јот значајнија састајала се у томе да на спољном плану учврсти свој неутрални положај између два блока, америчког и совјетског, поставши сила на челу несврстаних земаља. Он је поред Нехруа био представник трећсг света и као такав требало је непрекидно да има обзира према муслиманским земљама, које су исповедале управо ову веру која се раширила на Балкану, а посебно у Југославији, после османлијских освајања. Рађање „нове“ нације

И шта онда ради најпрагматичнији комуниста2

Александар Поповић нам то 06јашњава у свом монументалном делу „Балкански ислам“.

„У Босни и Херцеговини“2 пите он, „Постојале су три врсте муслимана, они који су за себе говорили да су Срби муслиманске вере они који су говорили да су Хрвати муслиманске вере и они који су се изјашњавали само као муслимани (не желећи да се опредслес у то време ни за хрватску националност, које су по њиховом мишљењу сувите биле обележиле православна или католичка црква). Ови последњи су се уосталом, на ранијим пописима изјашњавали као „неопредсљени“. Да би нашла лека за ту ситуацију (али пре свега да би тако једном за свагда ослабила позицију Срба, који су у том тренутку били већински народ не само у Југославији, већи у оквирима границе Босне и Херце-

— MIEMHJM M HCTMHA ~

говине), југословенска влада је на крају званично 1967. године признала нацију Муслимана (великим словом), која је важила, међутим, само за муслимане из Босне и Херцеговине, а остали су даље били Срби, Хрвати, Македонци, Црногорци и тако даље муслиманске вере.

Истовремено, с озбиром да је ова нова ситуација ризиковала да донесе неке проблеме за људе који нису исповедали веру, лаике и локалне атсистсе, или једноставно за чланове и руководиоце комунистичке партије „Муслиманског порекла“, на научни начин је објашњено да тер-

прозелићана, фикција „Муслиманског народа“ је само јачала до то мере да је постала свакодневни клише. Клише који су подржавали они који негују своје усађивање на Блиском Истоку, своје односе са арапским земљама и своје петролејске интересе: Американци. Промуслиманска политика САД није тајна ни за кога. Она прожима међународне инстанце хватајући, свесно или несвесно, цео свет у клопку: у оној мери у којој се муслимани сматрају народом, признавање 60санске независности може само да им донесе искључиву предност. Хрвати се припајају Хрватима, Срби

„Код НАС ЦЕНЕ пада ч,. НАВИШЕ!

мин муслиман у Босни и Херцеговини не изражава припадност једној муслиманској заједници верске дефиниције, већ да је попримио смисао који је удањен и чак различит од почстног смисла,

Догма фундаменталисте

Ова изванредна титоистичка измишљотина из 1967. године — Нација Муслимана резервисана само за Босанце — омогућила је да једним ударцем убију две муве, у тадашњој стратегији, с једне стране да се смањи српска превласт стварањем једнс- нове рспубликс а с друге да се учини задовољство савезницима из трећег света и покрста нссврстаних. Верска држава је у ствари догма фундаменталиста. Прилика је била сувише добра. Нудио им се њихов сопствени узор на тањиру. Како га не оправдати и не одбранити2 Како од тога не направити камен темељац савезништва, услова за добре односе, доказ вере2 Под утицајем

Србима: остају само муслимани, којима се, супротно свакој логици, приписује суверенитет нације.

„Нација муслимана“

Може се поставити једно питање Французима које ће углавном остати без одговора. Где је највећа муслиманска заједница у Европи У Француској. Она броји од три до четири милиона припадника. Како би реаговали Французи ако би се сутра три или четири милиона муслимана прогласило народом и затражило право да буду признати као пнација. Реч је очито о школској хипотези, која има мало шансе да се оствари, али интересантна је јер се управо то догодило у претходној Југославији. Можда би, размишљајући о томе неки Французи боље схватили реакцију Срба... |

· На овом месту намеће се једно питање: није ли исто учињено са јеврејима2 Није ли њима са стварањем Израела призната националност једног народа2 Не постоји ли и код њих, као и код муслимана,

| неељиа 100

0 WEEK осим једноставног припадања вери, :: то осећање да су народ и да се иден- + тификују са нацијом2 ! То осећање постоји, без икакве о сумње. Међутим, оно не одговара. 5 реалности. Јудаизам, ционизам или }! хебрејска вера, без обзира на назив, представља пре свега религију. Осећање припадања једном народу је; резултат културног условљавања, .“ трагова које је оставила историја. Уверење о припадању једном хомо- -« геном народу демантују, на пример, .: антагонизми између Ашхеназа и" Сефарда, или атипичност Фалаха.. Уверење да су једноставно народ, и: то пре свега „изабран“ народ, пред--! ставља обрнути расизам, расизам» заштите, одбране, идентификације, = свега што желите, али ипак раси-

зам, и, као такав без биолошке или: етничке основе.

Верска држава

Дошли смо до проблема вероисповести. Поједностављено, може сез: рећи да бити јеврејин значи налази-“ ти се у свету Талмуда, као и да бити г муслиман значи налазити се у све-= ту Курана. Онај који се не уклапа: ни у један од ових светова, тај. атеиста, агностичар или онај који не: исповеда веру, није ни јеврејин, ни: муслиман. Он је Француз, Пикардијац, Сицилијанац, Еским или Бер-о линац. Одредници „јеврејски“ или: „муслимански“ значење даје само: њен верски садржај.

Израел као држава која се декларише као јеврејска, представља дак-7 ле верску државу. Међутим, он представља такође историјско-кул-т тућну целину, коју су спојила лутања и прогони. Израел није државг-“ једног народа, његови становници“ су разног порекла. Он је држава je не вере и једног памћења, потребе“ да човек негде буде прихваћен и де; спусти сидро, држава освете и наде Дакле држава са углавном „духов-= ним“ основама, иако су у античке» доба његову територију заузимале првобитна племена.

Али, зар муслимани не могу де: кажу то истог Пре свега, немају ли: Палестинци такође права на „духова ну жртву“2

Одговор је да, уз једну разлику и: то знатну.

Хербрејска религија није офан= зивна. Она се ограничава на своје! вернике, а нове чланове добија саг мо прихватањем, понекад тешкимм Исто тако, Израел се ограничава не: припаднике јеврејске вере.

Свега тога нема на муслимани ској страни. Како се ислам данас: приказује, узгред речено, у потпуног: супротности је са Кураном — он је) офанзивна, освајачка, искључива M" тоталитарна религија. Религија је апсолутна власт: духовна и светови. на. Држава јој мора служити, заков: је мора примењивати, становниши тво исповедати. Друштво је у калу! пу највећег мрачњаштва: мрачњаш! тва верске затуцаности, фрустрациј је, ружноће, мржње и казне. Рели! гија која се поистовећује са држаг BOM у великом делу ислама је агрејсивна религија милитантних акти“ виста: религија која се поистовећује! са државом у Израелу је, најчешћезг одмеренија религија обичних вер:ника. ће Вајта о (Наставиће се) s