Борба, 06. 05. 1995., стр. 5
— миаенннвц
паељнх А
Др Живорад Ђорђевић
Пе десетак година аутор ових редова је био у једној земљи у којој су, као и у нашој, окупатори често „гостовали“. Домаћин му је објашњавао како су његови земљаци без отпора прихватали окупаторе: „Дођу нам Немци, а ми им кажемо да се послуже оним што им треба, само да не пуцају, јер не волимо крв да тече. То смо говорили и Русима и осталима“.
Наравно, ни наш народ не воли отицање крви, ни своје нити других народа. Али, не воли ни непозване госте који долазе опремљени пушкама и топовима. Воли слободу, част и достојанство, које му нико не може поклонити, али ни одузети. Зато је на овим просторима тешко бити непозван гост.
Осетили су то и фашисти у Другом светском рату. А било је на простору тадашње Југославије готово милион фашистичких војника сврстаних у тридесет
5
Ваљевски партизански одред
Историја _ не признаје
флерт
Подсећања, па и ово на 50-годишњицу победе против фашизма, прилика је за упозорења на опасности од нових ратова и масовних уништења људске врсте. Време је да, као што смо то чинили и у протеклих пола века, изразимо велику захвалност онима који су фашистима супротстављали фанатичну жељу за слободом и достојанством и дали своје животе да би фашизам нестао. Ту борбу, величанствену по племенитости мотива и достигнућима и стравичну, по броју поднетих жртава, признао је цео свет.
дивизија. Било је, на жалост, и на десетине хиљада њихових помагача из редова домаћих „издајника. Слободу смо, касиу претходним ратовима, скупо платили: погинуло је 305.000 наших бораца, а 480.000 су постали ратни војни инвалиди.
Подсећање, па и ово на 50-годишњицу победе против фашизма, прилика је за упозорења на опастности од нових ратова и масовних уништења људске врсте. Време је да, као што смо то чинили и у протеклих пола века, изразимо велику захвалност онима који су фашистима супротстављали фанатичну жељу за слободом и достојанством и дали своје животе да би фашизам нестао. Ту борбу, величанствену по племенитости мотива и достигнућима и стравичну по броју поднетих жртава, признао је цео свет.
Педесет година после победе над фашизмом и преживели ратници и њихови потомци
подсећају се на велику трагедију звану Аушвиц, Јасеновац, на људске изроде зване Хитлер, Мусолини, Гебелс, Павелић, Геринг и тако редом, с намером да крв више никад не потече зарад фашистичких апетита. Време је када се победници сећају тријумфа, губитници бар да ћуте. На жалост, они који пре више од пола века у фашистима нису видели освајаче, а у партизанима препознавали само љуте „идеолошке противнике“, и неки њихови савремени следбеници, новокомпоновани четници, желе да прекрајају историју. И гле чуда, прохтело им се да се угурају у историју као антифашисти. Нешто мало борби против окупатора до новембра 1941. године не може да потисне у заборав четворогодишњу сарадњу са окупаторима и да буде потка да се издајништво тријумфално претвори у антифашизам. Ваља их подсетити да нису изабрали право време да пораз претварају у тријумф.
Равногорски покрет јесте симбол отпора, али отпора антифашистима, а не окупаторима. Равна гора није симбол антифашизма, већ идеолошке изопачености која је мржњу према политичким неистомишљеницима претворила у издају.
вако значајан јубилеј није
прилика за прекрајање историје. А ако се и ова пригода користи да се издаји навуче рухо антифашизма, онда се та трагикомична настојања претварају у блаћење историје.
Французима не пада на памет да Петена промовишу у антифашисту, поготово не на рачун Де Гола, за Норвежане Квислинг и даље остаје симбол издајништва, а неки у нас хоће Равну гору да претворе у светилиште родољубља и антифашизма. Мржња према комунистима, Титу и партизанима, поготово што она долази од новокомпонованих четника, је недовољна подлога за прекрајање историје и неозбиљна потка за бламирање исказаних антифашиста. ·
Покушај да се у години значајног јубилеја борбе против фашизма четнишво јавно промовише у антифашистички покрет је врхунац цинизма новокомпонованих четника. Њима треба јавна промоција пошто су, најзад, увидели да свет и домаћа јавност више цене антифашисте од колаборације са фашизмом.
Почело се пре више година с идејом о националном помирењу: Ни тада, ни сада, нико не спори да је потребна национална слога, толерантан и демократски начин живота. Садашња генерација живи у плуралистичком друштву, што не значи да је изнутра посвађана. Овој генерацији није потребно никакво помирење. Њој је потребно више услова за ради афирмацију, потребан јој је мири изгледнија сутрашњост.
Треба ли баш данас да миримо оне који су у једном несрећном времену отишли на различите
"стране, међу којима је добар део
оних који нису више међу живимаз2 Који је уопште смисао
помирења без правих актера раскола2 Неће ли ти бесмислени напори за посхумна помирења изазвати нове болове код потомака и тиме допринети новим расколима и мржњама2 Прошлост је за подсећање и поуке, а на теми о партизанима и четницима и њиховом помирењу не можемо темељити слогу у овом времену и градити друштво рада, благостања и демократије.
Мртви нека почивају у миру са својим уверењима и заблудама, а сенке раскола нека заобиђу садашње генерације.
напослетку, могу ли се
помирити, на једној страни, идеје родољубља, слободе, правде, једнакости са, на другој страни, идејама неслободе, издаје и флерта2 До јединства и слоге могу долазити живи људи путем цивилизоване толерантности, људскости и стварања демократске навике да се борба за сопствено уверење не претвара у угрожавање достојанства онога ко другачије мисли. Идеје с различитим вредносним опредељењима се не могу измирити. Оне треба да коегзистирају, али се не могу истопити ни у каквом националном помирењу.
Ваља рачунати са тим да ће време веома брзо показати пролазност настојања да се издаја окити ореолом антифашизма. Стога ни жеља за прекрајањем историје не може да помути величину јубилеја. Маргиналним појавама са превртљивим актерима место је у запећку историје. Историја не признаје флертовање.
Ми смо мали народ са великим уделом у светској историји, а поготову у борби против фашизма. Судбина малих народа јесте иу томе да се пред светом непрестано доказује и да га подсећа на своје не мало парче историјских заслуга. У време санкција против наше земље и покушаја света да заборави шта смо све учинили да фашизма више не буде, морамо се окренути суштини нашег доприноса тој победи. А смисао и домети тог доприноса превазилазе значај промоције новокомпонованих антифашиста.