Борба, 06. 05. 1995., стр. 6

6 субота — недеља 6 — 7. мај 1995.

недељи 008

МИЛИСАВ НИКИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК

СУБНОРА СРБИЈЕ

Осуђујемо нове злочине

Борци НОР-а веома тешко доживљавају покушаје повампирења фашизма и нацизма Ф Да није било квислиншких режима и војски окупатору би било још теже

Татјана Јеремић

O: дан, када цео слободољубиви свет обележава 50 година победе над фашизмом, народи СР Југославије, одајући дужно поштовање жртвама фашизма, морају да подсећају некадашње савезнике и на свој допринос овој великој побе-

ДИ.

О томе за „Борбу“ говори Милисав Никић, потпредседник Субнор-а Србије, генерал-потпуковник у пензији.

Борба: Обележавање јубилеја 50 година победе над фашизмом је прилика да се нешто више каже о Савезу бораца народноослободилачког рата Србије. Реците нам шта та велика организација ради данас.

Милисав Никић: После завршетка другог светског рата у Србији је било око 450.000 бораца НОР-а. Оних родом из Србије, али и оних из дргугих крајева Југославије који су остали да овде живе и раде. Од тог броја данас је живих око 270.000 бораца. Највећи број њих још је друштвено активан. Ангажују се у развијању традиција и вредности ослободилачких ратова, обележавању значајних историјских догађаја, посебно из НОР-а у решавању с проблема социјално-правне и здравствене заштите 60раца НОР-а свих наших ослободилачких ратова. И, колико год могу, доприносе борби за мир — што је данас основни предуслов бољег сутра — остваривању програма економске стабилизације.

Б: Да ли организација бораца НОР-а сарађује са учесницима рата од 19902

М. Н: Организација бораца НОР-а сарађује са организацијама старих ратника, и учесника борби од 1990. године, борби потив сецесије, разбијања Југославије и заштите српског народа од злодела нових фашиста и угњетача. Разуме се, веома је садржајна сарадња са органима власти, просветним и образовним институцијама и посебно је добра сарадња са Војском Југославије.

Б: Постоји ли сарадња са политичким партијама!

М. 8: Ми нисмо политичка странка, али на свим садржајима наше активности желимо сарадњу са политичким партијама и организацијама, онима који својим програмима признају НОР као део наше ослободилачке прошлости. Морам рећи да је наша сарадња са СПС веома развијена, садржајна и успешна.

Б: Познате су чињенице о општем и конкретном доприносу Југославије победи над фашизмом у другом светском рату. У чему је, према вашем мишљењу, посебан добринос Србије7

М. Н: Огроман и највећи. Прво, Србија је седмојулским устанком почела оружану борбу. Затим, долази устанак и борба у Црној Гори. И, одмах иза тога били су устанци у.

свим крајевима Југославије где су живели Срби. То је био, у ствари, почетак стварања и ширења једног новог ратишта на коме је окупатор морао ангажовати десетине својих

Повампирење фашизма

Б: Постоје људи који покушавају изнова да пишу историју, шта мислите о томе2 _

М. Н: Тих покушаја има код нас можда и више него код других у свету. Томе се и не треба чудити јер неки губитници рата, острашћеници из руководства десних политичких партија као и појединци — историчари и политичари превртљивци, покушавају дати нову оцену и променити познату истину о циљевима и | карактеру НОР-а. Борци НОР веома тешко доживљавају покушаје повампирења фашизма и нацизма и правдање квислинштва и колаборације, покушаје изјед| начавања оних који су се борили на страни окупатора — усташа, четника, домобрана, љотићеваца, недићеваца и других са часним борцима за победу над окупаторима. Квислиншке формације биле су свуда са окупаторском војском, у свим њеним | офанзивама и борбеним операцијама против народноослободилачке војске и скоро редовно испред снага окупатора. Да није било квислиншких режима и војски као што су били Павелићева власт у Хрватској и Босни и Недићева у Србији, на пример, | окупатору би било много теже.

и квислиншких дивизија одвајајући их са других фронтова и ратишта Европе и Африке. У јединицама НОВ Југославије, Срби су чинили више од 70 посто састава. Српски народ је поднео огромне и неоспорно, највеће жртве. Масовни покољ Срба одмах после окупације земље

ње, могу решавати мирним путем.

био је само почетак страдања и немилосрдног обрачуна окупатора и његових помагача са српским народом. Сведоци тога су масовна страдања у Крагујевцу и Краљеву, али још више логори Јасеновац, Градишка, Сајмиште, Бањица...

Б: Постоје тенденције да се народноослободилачком рату припише искључиво идеолошки карактер. Шта мислите о томе;,

Против наставка рата

Б: Какви су ваши ставови о борби српског народа у Републици Српској и Републици Српској Крајини2

М. Н: Били смо чврсто и јасно, морално и материјално са њима у борби за опстанак, равноправност са другим народима и право да они сами одлуче хоће ли живети у својој посебној држави, или са неким другим народом или народима. Међутим, ми смо против злочина према појединцима или народима без обзира ко их чини. Ми смо против монархистичко-четничке идеологије и праксе коју проповедају појединци и групе у руководствима тих република. Ми смо против неправди које се чине нашим друговима, храбрим и поштеним борцима против окупатора у другом светском рату и противимо се њиховој политици настављања рата у условима када се сва питања, преостала за решава-

Све се може решити мирним путем: Милисав Никић

М. Н: Покушаји промене карактера рата правдају се чињеницом да су тај рат организовали и успешно водили комунисти. што је тачно, и

што то комунистима може само да служи на част. Заборавља се, међутим, да су све покрете отпора у окупираној Европи организовале и водиле социјалистичке, социјалдемократске и комунистичке партије.

Комунисти су били на челу и Црве--

не армије која је одиграла одлучујућу улогу у сламању фашизма у другом светском рату па то не мења оцену карактера тога рата. НОР је био народни рат јер је народ у њему

. масовно учествовао, био је, ослобо-

дилачки јер је његов циљ и садржај била борба против окупатора и његових помагача. Био је исто тако и антифашистички. По циљу и садржају од самог почетка био је део укупних снага антифашистичке коалиције. Б: Говори се о „помирењу“. Та тема је прилично актуелна, упркос нејасноћа о каквом се то заправо помирењу ради и шта ви о томе мислите2

М. Н: Пре неколико година су јавно претили да све борце НОР-а, разуме се прво комунисте, треба ставити пред суд и судити им због издаје земље. Негирана је било каква ослободилачка борба, сем вођења грађанског рата, причало се да су борбу против Немаца осим четника, водили, ту и тамо партизани.

Питање је ко и са ким треба да се мири. Да ли се можда треба мирити са схватањем да се требало борити против окупатора са идеологијом и праксом служења и помоћи том окупатору2 То нико не може и не треба чинити нити правдати. На основу међународног права у нашој земљи је после рата суђено појединцима за недела учињена у рату. Велики број припадника квислиншких формација у Србији од којих су многи, да не кажем већина, силом мобилисани прелазили су на страну народноослободилачке војске. Они који су казну одслужили, или пак били амнестирани самим тим што су се помирили и са друштвом и са противницима, рехабилитовани су. Ни једна земља учесница антихитлеровске коалиције није рехабилитовала квислинге, нити се мирила са њиховом идеологијом и

праксом. Помирење је део покуша-

ја рехабилитације, колаборације и квислинга. То је легализација права

Ha Oz и ДА OP,