Борба, 06. 05. 1995., стр. 7

Ga ie ii

o WopwliDpi8

Субота — недеља 6 — 7. мај 1995. 7

Мр Милан Кољанин

од управом и контролом на-

цистичке елите, СС-а, немачки концентрациони логори постали су синоним за патњу, робовски рад и масовну смрт. До почетка рата 1939. године постојала су три велика и 25 мањих, а до пролећа 1945. изграђено је 20 великих и 65 мањих немачких концентрационих логора. Ако се урачунају и њихови подручни логори и команде, у Немачкој и од ње окупираним земљама, укупан број концентра| ционих логора — према неким ау| торима — достиже бројку — 800. Кроз њих је прошло од осам до десет милиона (по неким проценама и 12 милиона) заточеника од којих је око седам милиона убије| но или умрло.

Терор је био усмерен на Србе, Јевреје, делимично и Роме и Словенце, а „унутрашњем чишћењу“ били су изложени сви противници новог поретка, без обзира на нацију.

Е Такозвана Независна држава

| Хрватска (НДХ), поред Трећег рајха, била је једина земља „нове Европе“ која је створила сопствене логоре смрти за уништење читавих нација и политичких противника. Злочини су вршени на бројним стратиштима али највећи део, од више стотина хиљада жр| тава, изгубио је живот у усташким концентрационим логорима, уг| лавном у логорима смрти Јасеновац и Стара Градишка. До друге половине августа 1941. године као логори смрти служили су логор Јадовно крај Госпића, Слана и Метајна на острву Пагу. Осим | ових, НДХ је формирала и логоре у Копривници, Керестинцу, Лепоглави, Крушчици, Лобору, Ђакову, Тењи, Горњој Ријеци, Сиску, Винковцима. Постојали су и | посебни дечји логори за српску де| цу у Јастребарском, Реци и Сис| ку.

Дуж јадранске обале, заточени-

ЈУГОСЛОВЕНИ У __ КОНЦЕНТРАЦИОНИМ ЛОГОРИМА У

ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Нацистичке фабрике смрти

ци су одвођени на стрељање или у италијанске концентрационе логоре у Албанији и Италији. Осим | припадника НОП-а и других родољуба, интернирани су и жене и де- | ца устаничких подручја. |

Са окупираног подручја Далмације, Хрватске и Словеније заточеници су одвођени у логор на Рабу и неке друге мање логоре касиу логоре у Италији. |

Главни циљ мађарског окупатора била је мађаризација заузе- | тих подручја Југославије што је ос- | тваривано протеривањем, масовним убиствима и интернацијом у првом реду Срба, делом и Јевреја | и антифашиста. Из логора у Бач- | кој Џаланци, Бачкој Тополи, Новом Саду, Сомбору, Бечеју, Суботици, Старом Врбасу, Старој Кањижи, Тителу, Бегечу, Југовићеву, Оџацима, Апатину, Белом Манастиру и Кнежевим Виноградима заточеници су упућивани у затворе и логоре у самој Мађарској. Међу њима по злу и масов- | ној смрти упамћени су логори Шарвар, Нађкањижа, Барч, Гарањ, Киштарча, Унгвар. После марта 1944. године окупационе власти интернирале су Јевреје и предале их Немцима, који су их | депортовали у логоре смрти.

И Бугарска је настојала да бугаризује окупиране делове Југославије. Из затвора у Скопљу, Битољу, Штипу, Куманову, Прилепу, Пироту и другим градовима заточеници су интернирани у логор Крстопоље (Ени-Кеј) крај Ксантија Свети Никола и Гонда Вода близу Асеновграда.

На тлу Југославије у Другом светском рату организован је 71 концентрациони и сабирни логор и 329 истражних и других затвора, а Југословени су били заточени и у 69 концентрационих логора и | њихових филијала ван земље.

Највећи део, од око 1.706.000 | грађана Југославије који су изгу- | били живот током овог рата, стра- | дао је у логорима у земљи и у иностранству, углавном у хрват- | ским и немачким концентрационим логорима. Они су трајна опомена на ужасе једног времена. Али у нашој земљи, обележеној | толиким стратиштима и логори- | ма, после насилне сецесије поједи- | них њених делова, 1991. године, дошла су нова велика страдања | која у много чему подсећају на | она од пре пола века. |

Теодор Анђелић

Леш

лстине

О два Галбрајта и једној федерацији Ф О једној прослави и једном афоризму Ф О војно-политичким коментаторима О Звезди и Пар-

тизану

бично се погрешно верује да

дипломатија нема реч — да има само речи. Па ипак Питер Галбрајт, амбасадор САД у Загребу, по свему видљивом, држи реч своје администрације о Хрватско-муслиманској федерацији-конфедерацији.

Ако је мој нараштај из уџбеника његовог оца Џона Галбрајта (такође амбасадора), учио понешто о економији, деца мог нараштаја, ако су Крајишници, гинући уче да економијаете федерације нема без рата против Срба.

И за дипломатију, и за погинуле, па и за живе, потпуно је неважно што по уставу САД једино Конгрес може донети одлуку о учешћу земље у рату. У преминулих пола века, колико је прошло од Другог светског рата, САД су биле умешане у деведесет ратова. За све време од педесет година, Конгрес се о томе никада није уставно изјаснио. (Ни другде није боље: [егта позта — коза ностра!). Босна, Хаити, Босна, Чеченија, РСК, Курдистан, Сомалија, Нагорно Карабах, Авганистан и сви око њега данас нови, Крим, Кипар, Босна, Книн: ништа им не помаже то што су они за terra nostru — Tepa инкогнита. Баш зато!

Прослава: ко није п(р)озван

Поводом обележавања 50 година од победе над фашизмом Влада Велике Британије позвала је Фрању Туђмана, Милана Кучана, Алију Изетбеговића и Киру Глигорова да 6. и 7. маја 1995. године присуствују централној прослави за Велику Британију. Прослава ће се одржати у Лондону.

No komment 95!

Римејк афоризма

Станислав Јержи Лец: „Истина увек исплива на површину, па макар и у виду леша“.

Римејк: „Леш истине увек исплива на површину“.

Медији

Један реномирани војно-политички коментатор запослен у најреномиранијем нашем. дневнику, 06-

јашњава у једном двонедељнику, после пада Западне Славоније, како „Хрвати бирају место будућег српског пораза“.

Он, између осталог, анализује овако: „Најаве да се неће дефанзивно чекати хрватски напад очито су биле празне претње, војска Републике Српске Крајине једноставно је у статичној позицији чекања и скакања с једног на други крај Крајине не би ли се 'крпиле рупе“.

„У ситуацији опкољавања једне, или две, бригаде морала се извршити операција њихове деблокаде, било копном, или ваздушним путем помоћу хеликоптерског десанта. Хеликоптера има и у Бањалуци и на аеродрому Удбина. Спорост, тромост, неинвентивност, застарео начин ратовања, клишеји и шаблони употребе оклопних и механизованих јединица, ослањање на артиљерију и минобацаче све то показује да Срби на тим просторима воде рат техником из Другог светског рата и тактиком из 1914. године. Само снајперима и минобацачима и претњама ракетних удара нико још није добио нити један рат. Процене у Книну да се Хрватска неће усудити да уђе у нови сукоб због ракетне претње Крајине показале су се тоталном грешком. Штавише, Хрватска је ту претњу маркетиншки и медијски одлично искористила и приказала Србе из Крајине као „терористе“. „Изјаве политичких челника са југословенских простора, 'да се Република Српска Крајина може одбранити сама' показале су се неозбиљним, јер се унапред знало да то није тако. Чему те изјаве које само потхрањују лажне наде и очекивања. Крајина се неће моћи одбранити сама и то је било јасно још одавHO.“ Зашто реномирани војно-политички коментатор запослен у најреномиранијем нашем дневнику то објашњава у једном двонедељнику малог тиража уместо у свом матичном листу2

Ђурђевдан

Субота, шести мај '95. Дерби Звезда — Партизан. Упркос огромно нараслим трошковима обезбеђења дербија (не само због рата око Посавине), утакмица се игра. И треба да се игра! Само, можда би бар део прихода клубова ваљало одмах упутити баш избеглицама из Славоније 2