Борба, 21. 10. 1995., стр. 12
1 2 Субота — недеља 21—22. октобар 1995.
___МЕДЕЉљНА јод
|
ЦРНОГОРСКА ДИПЛОМАТИЈА
i
свет преко
Медитерана
Интензивна дипломатска активност Подгорице помаже напоре за остварење мировног решења југословенске кризе
Љубомир Мудреша
У оквиру СРЈ Црна Гора последњих месец-два наставила је широку дипломатску активност. Посета председника Булатовића Румунији 22. септембра и разговори са председником Илијескуом у Подгорици се оцењују веома успешним. У низу дипломатских потеза Подгорице овдашњи аналитичари оцењују да разговори црногорских челника са британским "министром Форин офиса Николасом Бонсором 11. октобра чине помак и увелико доприносе мировној иницијативи званичног југословенског руководства.
Ипак, у средишту црногорских дипломатских активности политички аналитичари смештају Другу конференцију Центра медитеранских студија у Котору одржану 14. и 15. октобра. Которска дипломатска сесија кренула је два дана после Ла Валете где је на вишем нивоу председник СРЈ Зоран Лилић потврдио званични став своје земље о миротворној подршци међународној заједници у решавању кризе у Југославији. То исто. истакао је и председник Црне Горе Момир Булатовић када је почела конференција у Котору која је за тему расправе имала „Медитеран на почетку 21 вијека“.
Представницима 14 земаља (нејвладиних организација и институција Булатовић је поручио да цивилизацијско и природно богатство региона Медитерана увелико превазилази његову просторну величину и истакао: „Црна Гора није само силом природе већ и својом историјом, културом, традицијом, филозофијом и логиком живљења саставни дио Медитерана“.
Домети которске сесије о Медитерану, сарадњи и перспективи учесници су уобличили у Декларацији о широј Медитеранској сарадњи, коју овдашњи медији смештају у видне дипломатске иступе у свету. „Пут Југославије у свет изгледа краћи преко Медитерана“, забележено је у једном од коментаторских осврта у подгоричкој „Побједи“.
Боравак америчких конгресмена прошлог месеца Црној Гори (Скоти Бејзли, Марк Њумен и Рон Филипс високи функционер Сената за на-
ционалну безбедност) и њихова.
оцена друштвено-политичке збиље су само део у низу импулсивније црногорске дипломатије према свету. Ипак, информација да би председник црногорске владе Мило Ђукановић током овог месеца требао отпутовати у званичну посету Америци, где би, како се најављује, пред Саветом за националну безбедност Конгреса требало да изнесе своје виђење кризе на овим просторима тема је којој политичке стран-
ке и новинари посвећују све већу пажњу.
Из угла премијера Ђукановића |
интензивирање дипломатске активности Црне Горе образложени су на његовој конференцији за новинаре.
„Дрногорска Влада и до сада је веома потенцирала значај своје спољне политичке активности“, и подсетио да је неретко упућивао замерке дипломатији на како је рекао њеним слабим дометима“. Ђукановић је томе додао да се неретко и његовом Кабинету упућују критике од неких званичних челника и опозиције да „узима ингеренције у вођењу спољне политике од Савезне владе“. Критике су нам биле упућиване и због задржавања Министарства иностраних послова у свом сас-
таву. Придржавајући се сасвим јас- |
но уставних надлежности које омогућавају Влади Републике Црне Горе да води спољну политику, ми смо почели фазу интензивирања спољне политичке активности Владе Републике Црне Горе, Министарства иностраних послова и свих државних органа“ казао је Ђукановић, и додао да поред основних питања посебна пажња убудуће биће усмерена ка обезбеђењу таквих околности да СРЈ буду скинуте међународне санкције и што пре успостављање услова за повратак у међународну заједницу. На том путу Ђукановић сматра да успостављање солиднијих комуникација са САД иду сви напори његовог кабинета и других државних органа. „Надам се да никоме овдје није потребно говорити или објашњавати зашто тако мислимо и каква је „специфична тежина“ САД — у односу на сва политички отворена питања у свету.
Интензивна спољно политичка активност Црне Горе од неких парламентарних странака оцењује се као својеврсним „сепаратистичким“ тежњама. Премијер Ђукановић је у неколико пута одбацио таква „подметања и интриге“.
Процрногорски блок који се оли- 8
чава у Либералном савезу и Социјалдемократској партији настоји да спољно политичку активност Ђукановићевог кабинета минимизира — тражећи од официјелног руководства да „о Црној Гори се одлучује у њој, а не у Београду“. Извесну али умеренију критику Ђукановићу упућују и „Народњаци“. Најјачу критику ипак, дипломатским поте-
зима Ђукановић „трпи“ од Српских |
радикала који никако не могу да прихвате „издајничку сарадњу“ са „највећим непријатељем српског народа“ — САД-ом.
Активне дипломатске подгоричке јесени — сваки потез на путу мирног решавања ратне драме на простору претходне Југославије само може да убрза стављање подписа на њеном мирном расплету.
ДИМ
Раде Божовић
Речник · (новог)
светског поретка
у пет томова
СИЛОВАЊЕ, благодарећи њему Срби су апсолутни победници у овом рату за ослобођење (сви су га под тим слоганом водили, само
| је српска страна насела: борила се
да би сви Срби живели у једној
| држави). Шта су егзодуси из За-
падне Славоније, Мостара, Сарајева, Источне Босне, Бањалуке, Крајине наспрам те највеће дионизијевске сласти2! Толику су се (хтонични) Срби насиловали да им је,
| макар некима, пао и мрак на очи
па су због тога неке Силоване рађале црну децу! А можда је то и стога што су Србе у бившим братским републикама најчешће звали Циганима (нек опросте на увреди!) и лоповима. Како било, тек
| када се рат заврши Србе чека пра-
ва невоља. Тада ће нагрнути све
| фрустриране и незадовољне жене
света до тих митских сексуалних јунака и неминовно ће пући брука: Срби су импотентни! СЛОБОДА, како испева Б. Миљковић о њој се најлепше 360ри иза решетака. Толико нам причају о слободи и с лева и с десна, а
| отпозади нас кокају. Оно што су
јавно проповедали неки комунис-
| ти (о ограниченом суверенитету),
нови хуманисти тајно лацмански практикују. А када се комунистички кредит („оних“) потрошио онда је и хуманистички зазор спустио
| дурбин и прихватио се слободар-
ских реквизита — авиона и бомби. Да би поштедео (своје) животе. Да ли слобода постаје само ствар речника2 Али, ипак, наде
| има за номаде (мондијалистичке): Већ се назире Време будуће слобо- .
де када ће Српска реч са домољубља прећи на родољубље, „Време“ штампатитомове о скриваним бестијалним злочинима над Србима, када ће „њихова“ Борба постати „Наша Борба“ (али не сасвим!),
када ће Национално вијеће Санџа-
ка схвати да је топоним Рашка домаћи и старији од топонима Санџак, као и да језик којим говоре није направио Фуад Кеприли него Вук. Тада ће се слобода делити у
| неограниченим количинама и већ
назирем опасност, еколошку —
| све ће баздети на слободу! Онда
ћемо се, опет, вратити „ограниченој“ слободи. Но, лакше је размишљати о слободи него изабрати њеног апсолутног шампиона. Можда је то онај (полујакадемик који се слободно дописује са својим колегама из Лондона, са оним
о УМ
[PRODAVNICA AUTO DELOVA | KOLE Бр ЗКОРА
. BEOGRAD, YU BIZNIS CENTAR | "КЕМЈМОМ ВОСЕМАВ 100 5 130-712'
истим који када су га примали у своје редове пре три године нису || били оно што је он мислио тада || већ оно што он мисли о њима сада2! Али, милиони рефлектују на ту звучну (трес-трас) титулу.
СЛОБОДНА ШТАМПА, отворила је очи не само нама, вечитим слепцима, него и таквим умовима које је дала Еуропа и чикашка чаршија. Сетимо се само како је објашњавала рат у Заливу као шансу за америчке раднике и прилику за отварање нових радних места (гробара2). Како рече фамозни Чомски: „Наш савез власти и штампе понудио нам је уобичајени одговор“. Да није такве штампе дочекали бисмо крај века у мркломе мраку. Стога више не треба да нас брине никаква енергетска криза. Имаћемо светла и за наредни век. Не знам само зашто су се неки трудили да пронађу нафту у Србији2! Многи су слободу у штампи и електронским медијима угледали кроз цилидар свога ујке. Зато им је визура мало ограничена. Други су пак, изгледа, пољубили „бларнејски камен“ испод којег је, као испод сваког митског камена, био закопан ћуп злата, па сад логорејски говоре о слободи и прете да неко „отме“ бакљу америчком кипу слободе. Постоји и опасност да једног јутра уместо каменог кипа стане, с бакљом у руци, неко од наших омладинских или сенилних слободарских корифеја! :
СЛОБОДНИ ИЗБОРИ, познато је како су Амери организовали слободне изборе у банана-државама и онима са петродоларима. А и избори у колевкама демократије често изгледају као сапунска опе-
_рета. Важно је да су гламурозни а
не демократски. „ЦИА је 1948. била забринута да комунисти не освоје власт на кључним изборима, па су тада кориштене разне технике, укључујући и поновно увођење фашистичке полиције, разбијање синдиката и обуставе испоруке хране“ (Чомски). Свет је ћутао јер ћутање је злато а сви смо, у суштини, златољупци. и СЛОБОДНИ СВЕТ, у великој је дилеми: Да ли да укине Радио-Слободну Европу и појача емисије Радио-Монте Карла2 Када сви будемо слободни шта ће нам тај Радио2! Зато нам оставите НАТО! Неко мора да гарантује слободу.
IIAIAIAA/IAIAIIIIAAAIIIIIJ