Борба, 21. 10. 1995., стр. 16
16 Субота — недеља 21—22. октобар 1995.
ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ ЈОВАНЧЕВИЋЕМ, ДИРЕКТОРОМ ЛОЛА КОРПОРАЦИЈЕ
Сусрет са 21. веком
Милена Тањга вена плненвРпцЕтипР Тар ШИРИНА ТВ |
[|P сусрет са великим системом — ЛОЛА КОРПОРАЦИЈА доживели смо као сусрет са двадесетпрвим веком. Некада миљеник социјалистичке привреде, ова омладинска фабрика основана 1947. прерастала је и прилагођавала се времену и под именом Иво Лола Рибар била технолошки лидер југословенске привреде, стабилан ослонац развоја домаће индустрије и носилац продора на светско тржиште. Тајна педесетогодишњег опстанка пронађена је у формули сарадње са Истоком и Западом али са базом у сопствену: култури, науци, производним и пословним потенцијалима. И управо када је систем ЛОЛА Корпорација за свој рад и знање почео да ужива респект у међународним оквирима санкције прекидају планове. О протеклим данима и о данима који су пред нама када се ускоро очекује скидање санкција разговарамо са генералним директором Драганом Јованчевићем, дипл. инж. човеком који је са својим стручним тимом водио систем кроз пакао блокаде скромно напомињући да риба ако уме да плива може да се провуче и кроз највеће стене. 5
„Да бисмо можда ведрије разговарали о времену које долази вратићемо се мало уназад и представити вам шта је заправо био пословни систем ИВО ЛОЛА РИБАР, некада СОУР, касније сложно предузеће, па холдинг корпорација, данас ЛОЛА КОРПОРАЦИЈА“ каже господин јованчевић. „Крајем осамдесетих долази до убрзанијег развоја пословног система и формирање концепције инжењерски и тржишно орјентисане корпорације која се бави развојем, производњом и пласманом у области нових технологија. Узлет пословима дају пре свега контакти са партнерима из света. Крајем осамдесетих извозили смо преко осамдесет посто производње а у то време смо успели да постигнемо биланс у извозу између Истока и Запада.
Хиљаду стручњака
Кроз извоз на Запад постигли смо да дадемо технолошке подстицаје програмима и да постигнемо светски квалитет. У таквој пословној клими за фирму каква је била Иво Лола Рибар санкције су биле доста велики ударац. Сви наши производи имају девизну компоненту, значајну по обиму, али и значајну са становишта перформанси квалитета које машине и опрема треба да дају. Значи били смо зависни и увозно а што је још важније у значајној мери је скраћен приступ многим тржиштима са којима смо пословали. Невоља никада не иде сама. На оним тржиштима на којима је било лакше радити у условима санкција дошло је до крупних преструктуирања и пада нарочито оних индустријских грана који су били наши партнери — као што је аутомобилска индустрија или машиноградња.
Са санкцијама, са проблемима на домаћем тржишту, значајним падом конјунктуре за инвестициону опрему истовремено је дошло до великих промена на Истоку које су утицале на пад пласмана. Дакле то је један скуп проблема који је допринео да будемо доведени у једно тешко стање. У сличној позицији су и друга предузећа из области машиноградње која су била изразити извозник и многа од њих нису успе-
ла да нађу прави излаз из ситуације, прави одговор на питање како даље...
БОРБА: На који начин је ЛОЛА КОРПОРАЦИЈА тражила те одговоре2
Дипл. инг. Драган Јованчевић: Мислим да смо неке одговоре нашли пре свега зато што је у ЛОЛИ сваки- седми запослени са факултетском спремом. Од седам хиљада запослених имамо око хиљаду људи који су факултетски образовани и раде или у Институту или у развојним или пројектним бироима или у пословима у тржишној функцији. Дакле, ослањајући се на сопствено знање кренули смо у један комплексан програм преструктуирања понуде тржишту. Дакле, ако није било могуће продати алатну машину у Земуну или Русији или ако партнер из Америке више не може да купује нашу алатну машину, на тржишту је било простора за неке друге програме. Ми смо, повећавајући обим послова последњих година, све храбрије и агресивније улазили у многе нове програме.
Б: Који су то програми
Д. Ј: Између осталих и војни програми али и програми везани за процесну индустрију, еколошки програми, на пр. производња питке вода за коју код-нас постоји велико интересовање, програми везани за производњу и прераду хране а тиме смо појачавали активности на домаћем тржишту. Ми се, мислим дато можемо отворено рећи чисмо ни за време санкција повукли са иностраног тржишта. Чак смо се борили да проширимо та тржишта и да будемо присутни на неким новим тржиштима на којима смо проценили да има простора за пласман индустријске опремг и алатних машина и индустријске електронике. Б: У којој мери је ту помогла спољнотрговинска мрежа наших великих спољнотрговинских предузећа2
Д. Ј: И они су претрпели велику трансформацију и више од пет го-
дина ми нисмо успели ни преко јед-
ног спољнотрговинског предузећа
"да пласирамо било шта. То је утица-
ло да радимо на сопственим представништвима преко којих смо наставили активности на новим и на
старим тржиштима. Данас функци-,
онише девет представништава преко којих радимо на пласману опреме и успостављању и других облика сарадње. На неким тржиштима продаја опреме непосредно није баш најповољнији вид наступа као што је на пример на кинеском
тржишту. Хватање корака са светом
Б: Након санкција која су то тржишта на којима ЛОЛА КОРПОРАЦИЈА види своју шансуг
Д. Ј: Реално и на дужи рок то су тржишта Русије, Украјине, Белорусије, Казахстана која за нас остају отворена тржишта на којима референцама и технологијом можемо опстати наредних година. Када је реч о тржиштима посебно је значајно кинеско тржиште због своје величине и чињенице да долази до великог развоја привреде у тој зем-
~
љи и до великих потреба за увозом опреме и алатних машина.
Б: Какви су планови за Запад-
но тржиште2
Д. ј: Ми желимо да сачувамо контакте и да повратимо своје место и на западном тржишту, у Немачкој, Италији па и у Америци. Верујем да ће се ускоро простор за већу сарадњу са партнерима из ових земаља све више отварати. Они су већ данас у позицији да с нама разговарају о новим пословима. То ће бити доста тежак али реалан пут и неопходан да би се ухватио корак и у технолошком развоју и у области квалитете.
Б: Када говорите о „хватању корака са светом“ ви сте већ крајем осамдесетих година били, кроз флексибилну производњу, у врху светске технологије и памети. Колико се ту осећа прекид са светом посебно код роботике и рачунара где је убрзани развојг
Д. Ј:: Ми смо наставили, сопстве-, ним снагама, интензиван развој пре свега у областима производног машинства, флексибилних производних система и у области индустријске електронике. Одсуство интензивних контаката са светом на једној страни, а имали смо врло интензивне везе са ИВМ, са низом британских компанија и са британ-
ским колеџом за науку и техноло- .
гију и недостатак тих интензивних контаката свакако је успорило раст, међутим остаје уверење да ту сурадњу поново успоставимо и да изгубљено надокнадимо.
Носиоци технолошког развоја Б: Колико год су санкције велика несрећа за један народ
имамо утисак да је у ЛОЛИ до-_
шло до неке врсте сопственог каљења у блоикираним условима да сте сачували властиту техничку интелигенцију и дали шансу властитој креативности и стваралаштвуг
Д. Ј.: Апсолутно сте у праву. Санкције су нас подтсетиле да се упориште у развоју мора тражити у сопственим снагама и да су контакти са светом комплемент — допуна онога што се ради код нас. Верујем да је врло тешко и да су врло неповољна искуства оних који су очекивали да резултате туђег развоја пресаде у властиту производњу. Осим тога санкције су нас упутиле на освајање одређених технологија и супституцију увоза и тиме омогућили да уђемо у области у којима верујемо да ћемо након укидања санкција и остати. Али ето, ако санкције јесу велика несрећа, кроз борбу за одржањем, неке ствари се јасније искристалишу.
Б: Може ли се рећи да је ЛОЛА КОРПОРАЦИЈА носилац технолошк«ог развоја данас у Србији у подручју у области производног машинства2
Д. Ј.: Ми ћемо успети то да останемо само ако останемо име и на светском тржишту а ту је искључена било каква блокада или санкције: Б: Ваш програм роботике има у свим вашим плановима посебно стратешко место2
Д. Ј.: Успели смо да развијемо читаву фамилију индустријских робота и пре извесног времена смо на Београдском сајму представили једног од мањих представника те фамилије робот-ЛОЛА 15 који је добио и награду. Развој у тој области није стао и успели смо да развијемо једну битну компоненту тог система индустријски рачунар и робот контролор. Тиме смо створили услове да са сопственим хардвером, са сопственим рачунаром, владајући целином система, решавамо и најсложеније апликације. Међутим, замах у послу у области роботике везан је за апликације а оне су везане за способност привреде да улази у пројекте. На пример наша линија са пет робота ради у фабрици аутомобила у Крагујевцу али ситуација и у аутомобилској ичдустрији и индустрији машина сада је доста тешка. Своју шансу са роботима видимо на светском тржишту
Са роботима према свету Б: Какви су планови с рачун рима2
Д. Ј.: Из домена рачунара ми смо се специјализовали за индустријске рачунаре, на примену рачунара пре свега у управљању индустријским процесима у машинама. Та област индустријске електронике и рачунарства је сада подручје на коме се интензивно ради. Ту видимо шансу да будемо конкурентни и да остваримо програме које смо усвојили. Поред свег набројаног велики значај дајемо маркетиншкој организацији, истраживању нових тржишта а врло интензивно радимо на увођењу система за обезбеђивања квалитета у складу са серијом стандарда ИСО 9000. То је једна активност темељитог преуређења поступака и
- односа у фирми, прописивања по-
'ступака који би могли да омогуће не само већи квалитет производа него и већи квалитет послована у
"целини. Трећа крупна активност
коју паралелно проводимо је развој и примена сопственог информационог система и његово кориштење не само у класичним областима него и у развоју и пројектовању, у управљању и планирању производње.
Б: Које су биле неке ваше интимне дилеме у протеклом пгриоду и у борби за опстанак система2
Д. Ј.: Мој кључни ЕМ и свих нас у пословодном одбору био је недостатак посла. Тежиште је било да се добије што више посла јер су наши радници у фабрикама опредељени да раде. Суочавати се са невољама незапослених људи је било увек тешко. Срећом никад аније било парализе активности, није било таквих штрајкова који су заустављали производњу, таквих побуна које би људе терале да решење проблема траже на улици. Све проблеме које смо имали решавали смо унутар фамилије и зато са оптимизмом чекамо на скидање санкција уверени да ће ЛОЛА КОРПОРАЦИЈА са искуствима кроз која је прошла бити систем који ће брзо вратити своје место на светском тржишту рада и знања.