Борба, 21. 10. 1995., стр. 27
— јесте ли у писму хрватским властима упозорили и на неке конкретне случајеве2 — Описали смо неколико случа-
јева које смо поткријепили доказима. Указали смо на случај из Мокрог Поља, који се догодио 18. рујна, кад је четворо људи у зеленим војним униформама ушло у кућу 82-годишње _ старице, Српкиње. Пријетећи јој ножем и гурајући јој пушчану цијев у уста, тражили су од ње новац. Друга жена, исте доби, рекла нам је како јој је војник у маскираној униформи наредио да се свуче до гола, тражећи од ње новац. Обје су старице након тога напусти"ле своје куће и склониле се код сусједа. — Имате ли конкретних
примјера кад је о убојствима - ријеч2 |
— Описали смо случај који се збио у селу Груборима, гдје су оперирале специјалне хрватске полицијске снаге и гдје је убијено најмање петоро људи. Тијело једног осамдесетогодишњака нађено је у кревету, у локви крви. Убијен је из непосредне близине; метак је ушао иза лијевог уха и изашао кроз грло. Други човјек пронађен је на пољу, а јон: двојица с простријелом лубање. У Груборима су пронађени и остаци 90-годишње жене у њезиној дјело-
мично спаљеној кући: __— јесте ли добили одговоре или било какво објашњење
"хрватских власти2 ; — Добили смо одговоре власти на неке наше раније апеле каје смо
им упутили везано уз збивања на-
подручју знаном као Крајина. Но ми не можемо прихватити оправдања и изговоре да је ријеч о врло великом подручју које је тешко надзирати. Неприхватљиво нам је и тумачење по којему је све што се догодило заправо дјело цивила у војним униформама. Имамо сазнања да су
се те ствари догађале и на подручји-
ма гдје су оперирале хрватске специјалне полицијске снаге, које су изравно одговорне за убојство и паљење кућа, или су стајале по страни док се то догађало. Такођер, не можемо прихватити ни одговор власти када кажу да је било оружаног отпора, као примјерице у Груборима. Приговор савјести
— Што ће још садржавати ваш годишњи извјештај2 — Највише је дакако случајева
који се односе на збивања у Крајини, а има подоста и оних која су везана за примјер кршења људских права на подручјима која су прије била под контролом хрватских власти.
— Ваша организација углавном се бави случајевима политичких прогона. Има ли у Хрватској, према вашим спознајама, политичких затвореникај — У овом тренутку не знамо ни
за један случај да су људи утамничени због својих политичких ставова. Но ми смо забринути због великог броја политичких процеса, посебно према Србима који су ухаттшени након „Бљеска“ и „Олује“.
— У вријеме бившега сустава у Хрватској, Амнесту је штитио неке од људи који су данас у политичком врху. Имају ли те
особе и данас разумијевања за.
оно што радите2
pojma
Уништена кућа у Џлавном, јужно од
— Разочарани смо да садашње власти, укључују и особе које су се и саме нашле у неприликама у вријеме старога режима, нису урадиле више да би онемогућиле случајеве кршења људских права.
_ — Колико се оно с чиме излазите пред хрватске власти схваћа озбиљног Наиме, каткад се зна чути да је све то заправо некаква антихрватска кампања.
— Ово што-ће рећи не односи се
"само на хрватске власти. Све оно о - чему извјештавају организације ко-
је на простору бивше Југославије брину о људским правима углав-
-ном се објављује селективно. Значи,
објављује се углавном оно што тим властима одговара. Кад укажете
· хрватским властима на оно што чи-
не, одговорит ће вам низом примјера које друга страна чини према Хрватима изван граница Хрватске или на окупираним подоручјима:
"један се злочин увијек настоји оп- ·
равдати друтим. _ — Je mi Amnesty, кад је у пи-
"тању Хрватска, сада запосленији
него што је био у вријеме прије првих вишестраначких избора 19902
— Политика је наше организа-
-ције да не успоређује једну земљу с
другом из једноставног разлога што је такве ствари немогуће квантифицирати или успоређивати. Једнако се тако уздржавам и од успоређивања стања у државама гдје су се промијенили сустави.
Индустрија смрти
Окрутни злочин у Вариводама, показује се, био је само карика у крвавоме ланцу; седморо стараца из села Гошића, заселка Борка, четири километра западно од Ђеврсака, убијени су 27. коловоза у раним посљеподневним сатима, Сава, Марија, Гроздана, Васиљ, Коса, Душан и Милан Борак имали су у просјеку по 70 година.
У засеоку Борак више нема живе душе. Само жестоки мучни задах трупала угинулих животиња, а у кућама хладни трагови, као „подсјетник“ на једну драму: мрље од усирене крви на кухињским плочицама, рупе од метака по зидовима, отворена порција хуманитарне помоћи на столу, два пара одложених наочара, труле рајчице, „Слободна Далмација“ с датумом од 26. коловоза...
— Тога дана носио сам храну у село, каже за „Ферал“ један од посредних свједока злочина, који због страха жели остати анониман. Отишао сам неким послом у сусједно село, а када сам се вратио, за неких пола сата нашао сам старце побијене. Били су устријељени мецима у главу. Лежали су на праговима кућа, негдје по двоје — троје заједно, тијело једне старице било је на столици... Ухватио ме је ужас, и страх... а приликом доласка у село мимои-
ина
шао сам се с теренским возилом у којем су се налазили људи у маскирним униформама...
Један други свједок казује да су сутрадан тијела убијених с два полицијска хеликоптера пребачена у Книн. На лицу мјеста појавили су се, наводно, министар Иван Јарњак и његов замјеник Јошко Морић. Међутим, до данас се не зна докле је хрватска полиција довела истрагу о почињеним убојствима и — да ли ју је уопће наставила. Жртвама злочина у Гошићу удијељен је барем дјелић кршћанског поштовања; покопани су на книнскоме гробљу, а на њихове хумке постављени су крижеви с редним бројевима од 543 до 550.
„Фералов“ репортер је присуство- |
вао проналажењу мртвога тијела
84-тодишњег Душана Шарића, у се- | „лу Какњу, удаљеном четири кило- |
метра од Варивода. Његов леш плу- |
тао је у бунару покрај куће. Посљедњи пут Душан Шарић је виђен жив _
Субота — недеља 21—22. октобар 27
18. рујна, када су му активисти Ме- |
Ђународног црвеног крижа достави-
ли редовиту хуманитарну помоћ.
Крајина заудара по злочинима што их сију кордони смрти. У селу Отону, надомак Книна, Р. К. (иницијали су призвољни) још увијек је у стању шока. „Фералову“ репортеру описује трагедију; Хрватски војници тражили су од њега да им закоље теле. Док је то чинио зачуо је рафал с ливаде поред куће. Убили су му мајку. Сахранио ју је на мјесту злочина. Била је рођена 1906. године. „Сједила сам у кухињи а мој син је спавао. Онда су упали њих четворица. Питали су гдје су нам исказнице и домовнице. Син се дигао, а они су почели превртати по кући, извлачити ладице и разбијати ствари. Тада је један од њих узео пушку, наслонио цијев моме сину на врат и одвео га. „Тако свједочи старица из села Зрмање Врело. Њезин 50-годишњи син убијен је у оближњој шуми — 29. рујна у 17 сати — с четири метка испаљена у прса. Тијело је двије ноћи лежало у шуми, док нису дошли истражитељи. „Само су га/мјештани покрили и чували, да га тко не однесе или да не дође каква животиња“. |
Заповједник бившег Сектора југ
Алаин Форанд изјавио је да је ци- |
вилна полиција УН-а пронашла 128 тијела српских цивила, убијених након ратних операција у Крајини, затим доставила све расположиве податке хрватским властима, али никаквих повратних информација о истрагама нема. Хрватски хелсиншки одбор, послије извршених провјера, демантирао је „лажне вијести о том да су хрватске власти лишиле слободе било којег грађанина РХ због почињених злочина“.
У Хрватској се ова јесен настоји обиљежити новим демократским изборима.
| товарен. опремом и | возилима, задржан је неколико са-
(6072 27. 070047 204 ap 10075
/0 02 7OJI/He //42 JOJ/ /7 727
1700 — PobeH je француски песник Алфонс де Ламартин. У поли-
|) тичком животу учествовао је од
1834. до државног удара Наполеона Ш 1851. године и био је једно време члан привремене владе и министар иностраних послова Француске.
| Потиснут из политичког живота
Ламартин се повукао на своје имање и посветио песништву. Његова поезија обојена је песимистичким и религиозним расположењем. Велику славу донела му је прва збирка песама „Песничке медитације“. После једног путовања кроз наше крајеве, објавио је прозно дело „Пут на исток“ у којем је поглавље „Белешке о Србији“ написано с пуно топлине. 1805 — На излазу из шпанске луке Кадис код Трафалгара у бици тада најјачих поморских армада, бри- · танска флота под командом адмирала Херејша Висконта Нелсона до ногу је потукла француско-шпанску флоту којом је командовао француски адмирал Пјер Шарл Жан Баптист Силвесте Вилнев.
Обе флоте имале су по тридесетак бродова, али је рђаво маневрисање које је изазвало метеж у француско-шпанској флоти Нелсон искористио и одмах кренуо у победоносни напад. Французи су изгубили 20 бродова, а Енглези ниједан. Адмирал Вилнев је заробљен, док је адмирал Нелсон тешко рањен и убрзо је умро. Победом код Трафалгара Енглеска је поставила основе превласти на" морима за читав наредни век.
1833 — У Стокхолму је рођен шведски хемичар, индустријалац, филантроп и проналазач Алфред Бернард Нобел, који је проналаском динамита 1867. године стекао огромно богатство. Желећи да се динамит користи искључиво у мирнодопске сврхе, тестаментом је ос- · тавио фонд од 9,2 милиона долара за додељивање награда за ванредна достигнућа у физици, хемији, медицини, књижевности и залагању за мир. Прве Нобелове награде Краљевска шведска академија наука доделила је:1901, пет година после Нобелове смрти. Од 1969. године Академија додељује и награду за економију. Награду за мир додељује Нобелов комитет у Ослу.
1941 — Немачка „казнена експедиција“ стрељала је у Крагујевцу цише од 7.000 грађана. Дан раније немачка војска је направила обруч око града. Патроле су купиле људе по кућама, радњама, кафанама, црквама, канцеларијама. У гимназији су покупили све ђаке од петог до осмог разреда, професоре и директора Миливоја Павловића, који је одбио милост окупатора и поделио судбину ђака. Крагујевачки покољ био је један од највећих и најмонструознијих у Другом светском рату извршен над цивилним становништвом у једном месту и у једном дану. У знак сећања на ужасан злочин, код споменика погинулима у Шумарицама у Крагујевцу сваке године се одржава Велики школски час, уз учешће уметника, ђака и грађана из свих крајева земље.
1991 — Јединице ЈНА напустиле су Словенију, која се отцепила од Југославије. Из копарске луке испловио је брод „Галеб“ са 1.135 војника и старешина. Брод „Св. Стефан“, нанеборбеним ти под изговором да је у њему било лако наоружање.
ПУНИ ЕН ПЕН