Борба, 31. 01. 1997., стр. 5
БОРБА _
ИЗЈАВА АСЛАНА МАСХАДОВА _
Што пре реци
залажући се за независност Чечениј
рити "искључиво мирним средствима" ·
(Танјуг) · -
Москва,
Аспан Масладов, који је на предеелничким изборима 27, јануара остварио побе-
Залажући се за незави-
· сност Чеченије, Масхадов,
за разлику од већине својих конкурената, доследно
рекао да су ипреди привреда зе
ду, изјавио је јуче да би о ретавању статуса Чеченије требало приступити што је могуће пре, и поред тога што је Хасвјуртским споразу мом питање статуса одложено за пет година.
наговештава да се' за тај циљ треба борити "искључиве мирним средствима".
Бивши секретар Савета за _ безбедност "Русије Александар Лебед, који је
са Масхадовом 22. августа
|
е, Масхадов, нагла
“
проџштле године у дагестанском граду Хасавјурту потписао мировни споразум, изјавио је јуче да тежња
новог председника Чеченије да убрза процес ретавања статуса репу блике не противречи олредбама тог документа. Према Лебеловом тумачењу, Хасвјуртским споразумом је 31. ле-
СВЕТ
рт и НЕМИРИ И ДАЉЕ ПОТРЕСАЈУ АЛБАНИЈУ
шава да се за тај циљ треба бо-
цембар 2001. године олређен само као крајњи рок решавања тог питања. Пајвиши прелставници фелералних власти у Москви јединствени су У оцени да преговоре са новим руководством Чеченије о статусу републике треба почети што раније.
Прес-секретар председника Руске Федерације Сергеј Јастржембскинаговестио је јуче ла ће Москва признати легитимност избора у Чеченији, чим буду објављени њихови званични резултаги,
Сама реакција центра већ садржи признање легитимности избора", рекао је Јастржембски
Централна изборна комисија у Грозном саопштила је, међутим, да коначни резултати неће бити званично објављени пре 2. фебруара.
Председник _ комисије Мумади Сајдајев изјавио је да побела Масхадова на председничким изборима не изазива никакву сумњу, али ће парламентарни морати да буду поновљени у већини изборних округа.
Мало ко до 766 посланичких кандилата успео је да 27. јануара добије више ол половине гласове, па ће избори у највећем броју округа за две недеље бити поново одржани.
Тирана, (Танјуг) - Осам албанских опозиционих партија затражило је јуче да се формира привремена влада која би преузела власт од десничарске Демократске партије пред-
Демонсшрације у Тирани
селника Саљија Берише и извела земљу из кризе, јављају агенције.
Ове партије и са левог. и са десног крила албанске политичке сцене. које су формирале Форум за демократију. оптужиле су владајућу странку да споси, како је јавила агенција ДПА, директну олговорност за кризу која је настала после краха АНУ
КРИЗА У БУГАРСКОЈ
Добрев спреман да врати манда
"Софија - Манлатар нове барске влале Николај Добрев изјавио је у среду ла је спреман да се одрекне манлата који му је поверила његона владајућа Социлистичкатаргија Бугар-
| ске (БС Аколикљопози-
ција прихвати да подржи коалициону владу - јавила је агенција Франс Прес. "Ситуација је забрињавајућа, нанета и експлозивна", изјавио је Лобрев у интерву националној телевији и проценио ла "хаос угрожава грађански мир", али је признао ла је претходна влала Жана Виденова, која је поднела оставку 2Х. лецембра, била неуспешна. Добрев је оценио ла опозиционе партије морају ја схваге дубину кризе и позвао их на разговор. Добрев је истакао ла ће оформили владу "енергичних експерата“ без обзира ла чи БСП постигне или не договор с опозицијом.
САСТАНАК НАТО У БРИСЕЛУ
Смањење оружаних снага
у Европи
Брисел. - Прелставници Сједињених _ Америчких Држава (САД). Канале и Епропске уније (ЕУ упочели су јуче у Бриселу дводневни договор о зајслничком ставу о модернизацији Споразума о смањењу конвенционалних _ оружаних снага у Е кропи (ЦФЕ), јавља Франс прес, позивајући се на изворе у селишту НАТО у главном граду Белгије,
Упркос размимоилажењима учесници на скупу у Бриселу ће настојати ла Лођу до заједничке. платформе да би се приступиЛо конкретној фази ревиЗијо споразума. на скупу Који треба да се одржи У Белу од 10, до 14. фебруара. Разговори се воле У оквиру _ специјализоване Трупе НАТО (ХЛТФ) и односе се на, како јавља атенција. "тактику коју би Гребало усвојили у олмосу
на Руси" у преговорима о'
Гевичији Споразума ЦФЕ, започетим 21 Бечу
јануара у
Према његовим речима. та влала би требало да спровеле програм изласка из кризе у кратком року и
обезбеди. да варољирећрог
ди зиму. Он је лолао да је земљи потредна; унон« (о а Ба ам“ +. >"
ла се, оствари пол "манлатом социјалиста".
Социјалисти одбијају ла „убрзо одрже изборе, упре кос 23:а8евним протестима опозиције која их опту-
"Повећане плате и пензије
Софија, (Танјуг) - У Бугарској ће од 1. фебрузра плате и пензије бити двоструко веће, одлучила је влада у оставци. Повећање плата објашњава се високом инфлацијом“која, како је званично најавио Национални институт за статистику, у јануару тре-
ба да износи нешто више од 50 посто. Национална валута је рекордно Ова вени ну
четвртак се за један долар добијало
340) лева,
Због страха од хивер ивфлације грађани су почели масовно да подижу ИЗ банака штедне ул и лев претварају у страну валуту, или купују на велико
шећер, брашно и уље.
ничка влала. заснована на гпирокој коалицији, ла би спровела хитне скономске реформе, али и да га треба
жује да нису успели ла спроведу економске реформе и да воде земљу у сиромаштво.
ЕКСПЛОЗИЈА У ЈУЖНОМ ЛИБАНУ
Погинула три израелска војника
Тел Авив, (Танјуг) - Три израелска војника: ногинула су јуче од ексилозије бомбе у јужном Либану, У подручју под израелском окупацијом: из
Према самиптењу израелске армије. бомбусу поставили герилци пронранског Хезболаха. Они се боре против израелске војске. уз одобрење Сирије.
Ло експлозије је дошло после прекјучерашњег вазлушног напала израелских авиона на циљеве Хезболаха. ; :
Јучерашњи инцилент ће пробудити страх од ескалације напетости у јужном Либану у тренутку кала су сиријско-Израелски преговори суспенловани већ скоро годину лана. Две
Блискоис
у току наредна два лом пинтовом, јавља
Представник Беле ће израелски премије
Мекари је Клинтона са четво
точни лидери у Белој кући
Вашингтон. - Бела кућа је у ср
ће лидери Израела, Палестинаца. месеца У
одвој мсрете са аме одвојене суср: зуеин | сле куће Мајк Мекари рекао је ла ; Бењамин Нетанијаху долу товати у Вашингтон 13. фебрузрадер Јасер Арафат стићи ће у Ва: док су сусрети Клинтона са египа ком Хосни Мубараком и ј, паин двиђени за 10. и 17. мар“. ма прешин лодао да су сусрети рицом бли н "зикизини одвојено јер у регион
| матична да захтева одржавање самита.
стране никако не могу ла пронађу основу за њихову обнову.
Охрабрене _ недавним полписинањем споразума о Хеброну између Израсла и Палестинаца, САД су заинтересоване за покрстање мировног процеса и на релацији Јерусалим-Дамаск. Израелски премијер Бе-
· њамин Нетанијаху жели
ла се преговори наставе без постављања предуслова и истовремено одбацује сиријски главни захтев впаћање Голанске висије, окупиране у рату 1967. голине. Сирија тврди да је претходна израелска влала, предвођена покојним Јицаком Рабином пристала У
еду саопштила да Египта и Јордана Вашингтону имати
ичким председником Би-
Палестински лиџингтон 3. марта. теким председним краљем Хусе-
председника скоисточних лилера у ситуација није дра-
ДРАМА ТАЛАЦА У ЛИМИ СЕ НАСТАВЉА
т | Хашимото и Фуџимори
"траже" решење
Токио. - Јапански пре-
мијер' Рјутаро Хашимото ·
"изјавио је јуче да његов су-
срег, у суботу у Торонту.
са перуанским прелселни-
ком Албертом Фуџиморнјем треба да погврли да "нема попуштања пред тероризмом“ у решавању кризе талаца у Лими. јавља Ројтер.
Хашимото, који у Канаду едлази на позив Фуџиморија,. у неколико наврата је изразио забринутост због акција перуанске по лиције, после којих су отмичзари отварали ватру, подсећа Ролер и лолаје да је Јапан затражио од перу“ анске владе ла се узлржи од било каквих покрета полиције у близини резиленпије. Порттпарол јапанске
екстремисту жамеда Абу тврдећи да би то угро“ зило стабилност на Блиском Истоку. вљају агенције. Хамас је овако рез
говао на вести да се може очекивати да Абу Марзок, који се. налази у затвору у ЊУ“.
принципу ла се повуче са стратешког Голана. Салашиња влада ематра да такво обећање, чак иако те лито, не може за њу бити обавезујуће. Свико одлагање понратка за преговарачки сте по пећава, међутим, опасност ол новог насиља у јужном Либану.
влале Сеироку Каџијами
изјавиккје новинирима ћи је"
штедионипа које су пословале по "систему пирамиде". Водећа опозициона странка, Социјалистичка партија, у међувремену је
саопштила ла је полиција ухапсила више од 500 њених активиста, укључујући и четворицу локалних партијских лидера у Валони, Берату, Пешкопији и Фијерији. под изговором ла су били умешани У демонстрације против влале које су протеклих дана избиле у многим албанским градовима. Албанске власти су та-
31. јануар 1997.
кође оптужиле и највише функционере Сопијалистичке паргије Реџепа Мејданија и Скендера Ђинушија, као и Арбена Имамија из Демократске алијансе да су "одговор-
ни" за насилне демонстрације, јавио је АФП.
Социјалистичка партија је узвратила оптужбом да влала председника Берише спроводи "фашистички терор“ над опозицијом и ла је извођењем војске на улице и хапшењем демонстраната и "планова опозиционих партија практично увела вапрелно стање.
| НА САСТАНКУ САВЕТА МИНИСТАРА ЕУ У БРИСЕЛУ
Блокирана помоћ Македонији
Од дописника "Борбе" из Скопља === ______..А, =
туе чеченије Опозиција не посустаје
ОБЕЋАЊЕ САЉИ БЕРИШЕ
Паре само најсиромашнијима
Тирана. - Албански председник Саљи Бериша обећао 7; да ће вајсиромишвијим иревареним штедишима одмах почети да се надокнађује изгубљен вовац и затражно од свих жртава малверзација приватних штедионица да буду стрпљи-
ви. - На конференцији за вовинаре Бериша |; рекао да ће новац ко су изгубиле штедише (стручњаци процењују да је реч о једној милијарди долара), вадокнађивати постепено - јавиле су агенције.
Оп је навомевуо да ће већина штедиша за сада добити само нотврде о висиви уложевог новца, али не и сам вовац.
У саопштењу Мипистарства унутрашњих послона се паноли да су опп ухапшепи зоог учествовања у насиљу п полметања пожара у згралама које припалају нлалајућој партији и државним устанекима. али се лемантује ла су акције полиције Риле политички меогинисанс.
Скопље. - Макелонија није лобила финансијску помоћ ол ЕУ због блокаде о отране Грчке ин м колебања нрелславника Велике Британије.
ка обило каквом новом зајму. Стари дугови, рекао је Министар Папанлони ол 1990. износе 34 мишона долара а нови чајам износио би 50 милиона лолара. Та-
усклопу напора лесе про нађе мирољубиво-рлнење кризе у Лими од изузетне важности ла се авогица државника сретну и лиректно разговарају о лаљим корацима. Криза граје од 17. лецемдра, кала је грула припадника герилског покрета Тупак Амару упала у резиленцију јапанског амбасадора у Лими, гле је У току био јелан пријем, и задржала више од 400 талаца. Отмичари су, у међувремену, у више махова ослобађали таоце, тако ла их је сала заточено још 72.
Герилци траже пуштање на слободу 900 њихових сабораца у замену за ослобађање таланпа.
дугом.
Па састанку Санста млнистара БУ У Бриселу којим је прелселанао прелстанник Холанлије. због тога што Макелонија не испуњака услове за добијање макро-финансијске помоћи, Из Брисела су стигле вести ла је слично Грчкој постунила и Велика Британија,
Амбасалор Велике Британије у Макелонији Тони Милсон македонској државној телевизији је изјанио; "Британска лелегација локазинала је ла је макро финансијска помоћ Макелонији треба ла буле у форми дотације, а не у форми зајма. Британска влада, рекао је амбасадор Милсон сматра да би у овом сталијуму развоја Македоније било нскоректно ла се она оптерети лопунским
Сконски медији преносе објашњење грчког министра за националну ирикрелу и финансије Јаноса Папандонија који каже да Макелонија мора прво ди крати дугове па тек онла ла се доносе одлу-
р"ка је станила нето
БУ,
носе.
БУНДЕСТАГ УСВОЈИО НЕМАЧКО - ЧЕШКУ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПОМИРЕЊУ
"Залечене" ране из прошлости
Реч је о измирењу којим су највиши представници власти две суседне државе обострано изразили жаљење због међусобно почињених недела у
време Другог светског рата
Бон, (Танјуг) - Немачки Парламент прихватио је јуче огромном већином гласона лекларацију о помирењу са Чешком и тиме озваничио локумент који су 21. јануара у Прагу погписали шефови влала двеју земља, Хелмут Кол и Вацлав Клиус.
За Декларацију је гласало 57Х посланика, против је било 20, док су се 23 посланика уздржала. Тиме је и званично окончана немачке-чешка рисирана око онога што се логаћало између два народа у нреме Другог светског рата и по његовом завршетку. Реч је о помирењу којим су највиши представници власти лке суседне лржане изразили жаљење лругој страни због меБусобно причињених нелела у том периолу светске Историје.
У посебној влалиној Лекларацији, коју је прочитао канцелар Кол на почетку јучерашње дебате у Парламенту, истиче се да локумент о помирењу прелставља "хра-
бар одговор на спорне делове заједничке историје" и да салржи обострано учињене уступке.
Кол је рекао ла се рали о "лобром тексту, који изражана чврсту ретненост обе стране ли зијелно крену у бољу, екронску будућност". Он је нагласио да би а требило што је пре могуће ла постане члан Енронске уније и НАТО,
У погледу измирења са Чесима једино су у извесној мери остали узлржани политичари из Банарске, који заступају интеут бројних бирача из релена Судетских
Темаца, протераних на крају Другог светског рата са простора који ланас припадају Чешкој,
Јучершним гласањем, и укерљивом већином којом је усвојен текст немачко-чешке Декларације о помирењу, у Бону је и званично "стављена тачка" на тему која је у последње лве године заокупљала пажњу немачке јанности,
кође, он поставља питање да ли Макс лонија уопште има пране на стране кредите обзиром ла још није потписала споразум 0 економској сиралњи са ЕУ. копска срелстна оспоравају ла је Грчка овог пуга била у праву што је блокирали помоћ Макелонији ол ЕКОФИП -а. Међутим, истовремено се наглашана ла је Грчка могла овога пута ла као што су то учиниле и остале чланице
Јучерашња провлалина "Пова Макелонија“ у коментару пол наслоном "сва грчка вета" пише позинајући се на станке из споразума из Њујорка, ла Грчку "обанезује ла подржава Макелонију. а не да је кочи у ским међунаролним институцијама". Стављање вета ол стране Грчке на већ раније планирану финансијску помоћ ЕУ Микелонији у Скопљу се коментарише као лош си нал који би могао погоршати грчко макелонске ол-
Осуда уцена из Анкаре
Бон (Танјуг) - Немачка се оштро супротставила упенама Турске поволом "везивања њеног пристанка на ширење НАТО-а на исток са претходним пријемом У ВИ боку унију (ЕУ
У изјанама које је у срелу увече дао немачким новинарима у Риму, шеф немачке дипломатије Клаус Кинкел олбацио је ове
претње турског министра Тансу Чиле, реканши ла ЕУ неће примати земље које јој у "мираз" доносе нерешене територијалне проблеме. При томе је мислио на ксома изражене турске аспирације на Кипру. Кинкел је био оштар према властима у Анкари и поводом њихоке политике непоштовања _ људских
права, посебно кила је реч о прогону Курла,
После састанка у Риму, на коме су са Чилеровом разгокирали министри спољних послова Пемачке, Франихске. Велике Британије, Шпаније и Итилије, Кинкел је рекао да "нажа“ лит, није постигнут никакан напредак кала је реч о сланонима Турске према кипарском проблему".
информисања не
зинансијску
"зажмури“
П. Кнежевић
ТУРСКИ ФУНДАМЕНТА“ЛИСТИ У УСПОНУ
Могућ распад владајуће коалиције7
Микара, (Танјуг) - Лилери две плалијуће коалинионе партије премијер Неџметин Ербакан и погтрел“ седник влале и шеф лдипломатије Тинсу Чилер постигли су договор 0 томе да се поново дозволи ношење турбани који су лосал били протерани са универзитета и из лржавних служби, незванично се сазнаје у клали.
Промена _ прописа о облачењу, на чему сала им систира исламистичка Партија просиеритета та би залонољили споје Гласа“ че, изазвала је оштра рел говања у Паргији право“ пута, која је ланцистички опредељена, Ако се ин формације о договору по» тврде тачним, онда ће У Те) странци доћи до пубоњих подела,
Тансу Чилер оминилелне неми избора јер бег подр шке исламистичких поога ника она ће се наћи пре Врхонним сулом Мумо он тужби ла је умешана Х ко рупцију у једној лраљине туристичкој компани док је била премијер 10 бе означило крај њене по ти тичке каријере
РУ