Борба, 31. 01. 1997., стр. 6
ние у. БОРЕ
Тешка с ожив
|
) : 2: Меј
о Е
. Београд. - Текстилци Србије су још у прошлој години предложили низ- мера савезној и републичкој влади да би та грана дала свој пуни допринос посебно у извозним напои изјавио је Танјугу секретар
дружења за индустрију текстила,
5
Први услов за покретање производње у читавом репродукционом ланцу је обједињени увоз 5.000 тона основних сировина (вуне, памука, хемијских влакана), за који је неопходно обезбедити око 20 милиона долара, додао је он.
већана
ар
ситуација посебно у производњи предива и тканина Ф Први услов ван изводње је обједињени увоз сировина
мата код Савезне дирекције за робне резерве, Народне банке Југославије и пословних банака, затим селективно опорезивање претежних извозника, пролонгирање рокова за плаћање обавеза из пореза и доприноса, ниже камате на одобрене кредите.
Прошлу годину текстилци Србије завршили су са резултатима бољим него претходне године, али амбициозније постављени планов нису остварени.
Производња предива и тканина у 1996. години била је чак за три одсто мања него у 1995. години, а капацитети су коришћени само са око 25 одсто.
Производња готових текстилних производа у посматраном периоду била је већа за 9,4 одсто, а капацитети су се користили са око 30 одсто.
Извоз текстила у прошлој години био је за око 10 одсто већи од оствареног у 1995. години али је зато увоз био чак два пута већи него у 1995. са негативним салдом од 230 милиона долара.
Цветковић је нагласио да су по-
гом полугођу прошле године резултат повратка партнера из иностранства који су из месеца у месец повећавали своје наруџбине за лон послове.
Међутим, постојећа ситуација и одсуство Југославије у међународним финансијским и трговинским институцијама учинили су да се ин-
Ментални болесници који су на издржавању казне у "терапијској изолацији“ проводе не ретко и по двадесетак година. Иако се "на први поглед“ чини да је то најефикаснији пут ка излечењу и друштвеној контроли, психијатри су на симпозијуму о правима менталних болесника одржаном пре неколико дана, закључили да дужину мере безбедности ваља скратити. Поред тога, речено је да управо због здравља мантално оболелих сваке године треба ревидирати изречену казну, која не би требало да буде дужа од пет година, осим у случајевима када због болести и даље постоји опасност од болесника по околину. Иначе, права наших менталних болесника треба изједначити са Декларацијом УН, речено је на поменутом скупу.
Иако се у Болници Казненопоправног дома у Београду ментални заточеници задржавају просечно 7 година (за последњих 10 година од 1.315, њих 1.100 је пуштено а остали задржани због социјалне угрожености или тешког дела), др Арсеније Живковић је указао на неке проблеме које би требало решити. Сада када је у процедури одговарајући закон. Реч је пре свега о здравственом стању менталних болесника и утицају затворских услова на њихово здравље.
тако да је година завршена
производња и извоз у дру-
|
њем, каже др Живковић. Поистовећујући менталну болест са друштвеном опасношћу и страхујући од непредвидивог лонашања болесника у отвореној средини психијатар, процењујући своју друштвену улогу, најчешће непотребно продужава изолаци-
" Наиме, погрешно је изједначити хроничну менталну болест са доживотном опасношћу по околину јер би се у том случају сви психијатријски случајеви нашли на затворском лечењу. Тачност
ПОСЛЕ СИМПОЗИЈУМА О ПРАВИМА МЕНТАЛНИХ БОЛЕСНИКА |
Адути за сопствену казн
На дужину казне болесницима на "мери безбедности" утиче и психијатријска ДИјаћ, за и судије и социјални радник Ф Казну обавезног лечења ваљало би, закључак је пб, хијатара, ревидирати једном годишње
рекне“ изолацију као меру бе, бедности. Проблем међутим, ју. стаје када се та мера сматра јеју, но могућом. Када се дакле, осу, ри могућност излечења или зале. чења. На тај начин се одлаже ту терцијарна превенција односну рехабилитација болесника са ку. јом треба започети одмах како с: не би појавио инвалидитет проу. зрокован дуготрајном изолацу. јом.
На продужење издржавања ка.
зне и судбину менталног боле.
одеће, коже и об море Србије (ПКС) Цветковић.
За превазилажење тешке ситуације у овој грани, где ће у неким лелатностима, нарочито у производњи предива и тканина, машине бити ускоро заустављене, треба предузсти конкретне потезе, додао је
Цветковић.
е Приврелне корадимир Цветковић.
Због динарске и девизне неликвилдности, текстилци очекују помоћ државе и Народне банке Југославије. Они рачунају на повољне кредите, с каматом од највише 10 одсто годишње, који би они вратили у року од 10 месеци, додао је
Текстилци су затражили и репрограмирање основног дуга и ка-
тересовање партнера из иностранства значајно смањи.
Присутан је и проблем ниских цена за дорадне послове, које су за 50 до 60 олсто ниже у поређењу са периодом пре увођења санкција, па се поставља питање да ли се уопште исплати радити за непрофитабилну производњу, због све већих трошкова, закључио је Цветковић.
- Болесник који доспева у овакве институције каква је на пример КПД - Болница у Београду, улази неспорно у нову димензију емоционалне празнине и егзистенцијалне неизвесности. Због дуготрајне изолације код њега се развија постепени преображај у односу на сопствену болест која
психијатријских дијагноза, према речима др Живковића, не ретко само клиничким прегледом преступника дефинитивно жигоше као психопату, на пример.
- Судијама се не може замерити, нагласио је др Живковић, што оболелог преступника посматра кроз призму његове соци-
сника, према речима др Живко. вића,утиче и социјални радник У иначе, уским просторним | финансијским условима социјаљ не заштите углавном се не пре налази место за психијатријске болеснике. Одбачени, подвргну. ти јавном згражавању они запра во "прикупљају" адуте за проду. жењем сопствене казне и изола:
ПОЖАРЕВАЧКИ "ЖИТОСТИГ" ПОВЕЋАВА ПРОИЗВОДЊУ И ЗАПОСЛЕНОСТ
Ускоро више хлеба.
Млинови "Житостига" годишње самељу више од 2000 вагона пшенице ФНовоотворени "Биоексклузив" запослио 50 нових радника Ф Нова пекара у
центру Пожаревца
Пожаревац. - У пожаревачком _ “Житостигу" обећавају да поскупљења хлеба у скорије време неће бити, али, зато, тврде да ће већ наредних дана овог артикла на тржишту бити још више, као и слаткиша, посебно у новодтвореном ресторану “Биоексклузив“. Обећања нису празна. Јер, млинови "Житостига“ годишње самељу више ол 2.000 вагона пшенице што је довољна гаранција да ово успешно предузеће може и више.
Стишки млинари имају довољно разлога да амбициозни програм спроведу у дело. Пожаревачки брашнари за 24 сата и у три смене могу да самељу сто тона пшенице, а Братинчани 50 тона дневно. У силосима тренутно је 12.000 тона хелбног жита, а овде су складиштене републичке и савезне не резерве, као и пшеница “Бамбија“ “"Агровршца". До наредне жетве хлеба ће бити довољно.
- Свакодневно се произведе више од 20.000 векни у две линије за које је прошле године у функцију стављена нова комора за ферментизацију, што је, наравно, знатно побољшало квалитет хлеба. У случају потреба, могућност пекаре може да се прошири и на 40.000 “топлог залогаја“ дневне производње. Већ две године, на простору пекаре смрзавају се и пецива за потребе новоотвореног _ ресторана "Биоексклузив“. То је репрезентативни ресторан у центру Пожаревца и представља корак у нову фазу
азвоја овог колектива.
з печење пецива, справљеног у пекари, у овом ресторану производе се и колачи, торте, сладоледи, воћне салате и низ других посластица. У овом делу “Житостига“ запослено је 50 нових радника, каже Новица Настасијевић, ге-
нерални директор 'ове успешне фирме. Намера "Житостига“ је
ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА „ШАБАЦ“
Уређај за безбедније путовање
Железничка станица у Шапцу добила је нови релејни сигурносни уређај, из Сименсове продукције, који ће знатно допринети повећању безбедности саобраћаја. Овај уређај је већ уграђен, а његово п ње у рад предвиђено је за 1. јун, када ступа ма снагу нови ред вожње на железници за 1997-98. годину.
- Станица Шабац, као чеона станица са трнанглом постаје веома компликована: за нормално функционисање _ саобраћаја. Постављањем новог уређаја н његовим укључењем у рад постићиће се већа сигурност, а истовремено и безбеднији “маневар“ возова у станици, каже Константин Матић, 38меник шефа Секције ЕТП
Железничко-транспортног предузећа "Београд". Сигнално-сигурносни релеј лемонтиран је са распуснице Инђија - Село и
пруге Шид - Товарник. Његово склапање дело је групе стручњака ЖТП-а, који су на овај начин изнедрили и нову концепцију изградње напојних уређаја - преко статичких енергетских · претварача. То би требало да буде основа за ревитализацију налојних уређаја на магистралним пругама у првој. фази, док би се касније прешло на напајање из контактне мреже, што би поједноставило одржавање уређаја и смањило трошкове екс-
плоатације. Радови на угра- |
дњи овог релеја започели су пре годину дана. Од тада је ископано 6,5 километара рова, постављен 21 километар сигналних и телекомуникационих каблова, уграђено пет главних светлосних сигнала, два, предсигнала, неколико скретница, две исклизнице, : три аутоматски осигурана путна прелаза... Постављене
да пецива произведена у овој фабрици, убудуће замрзавају у полупеченом стању. Тиме би се, сматрају овде, убрзао поступак у самом ресторану, а истовремено добио простор у производном делу за дуплирање капацитета. У центру града у скорије време инсталисаће се и мини-пекара која би током целог дана производила свеж хлеб.
Пословни партнери нису заборављени. Већ је устаљена добра сарадња са "Бамбијем" за кога се свакодневно производе потребне количине брашна. Обезбеђење сировина унапред је регулисано са семенарским центром који прозводи семенску робу и широким браздама сеје на пољима ДП “Пољопривреда“. Тиме је, на најбољи начин, заокружен читав репро-ланац. Очито, овде могу и више и боље.
Д. Живадиновић
су и две скретничке куће за ефикасније и сигурније функционисање _ саобраћаја. Стручне службе су инсталирале оптичке каблове за повезивање службених места у станици. Осигурана је, такође, и једна службена веза на прузи Шабац - Београд. Предвиђена је и боља повезаност све значајнијег железничког правца Шабац - Зворник, на којем сада постоје само два ваздушна вода за регулисање саобраћаја.
Осигурањем _ шабачке триангле очекује се, осим безбеднијег саобраћаја и већа пропусна моћ пруге Шабац - Зворник. Посебан значај је у томе што су сви ови радови изведени, такорећи, уз помоћ штала и канапа, без великих финансијских улагања, истиче Милан Максимовић, шеф станице "Шабац".
СН.В,
га. одваја од друштва. Није реткост да болесници своју изолацију сматрају робијом; а не излече-
авва она ара
вости из
он
извршавају
Привредна комора Србије је, без сумње, сасвим оправдано прошле године доделила за успешан рад и допринос развоју пољопривредне производње у Драгачеву Земљорадничкој задрузи "Воћар Драгачево" Плакету и Повељу.
- У хладњачама сада имамо значајне залихе кромпира, малине и другог воћа и поврћа, у стајама коопераната доста стоке, па ако у овој години мере
Припрема за сешву кромпира
економске политике буду нешто наклоњеније нама пољопривредницима биће нам фондови богатији, а сељаци задовољнији, истиче директор ове задруге Милан Кузмановић.
- Последње три године, и поред познатих тешких услова привређивања, ми остварујемо успешне. резултате. За преузети кромпир, а ту смо највећи произвођачи у Србији, затим малину и друго воће и поврће на време измирујемо своје обавезе и то без банкарских кредита. У прошлој години повећали смо обим производње, али финансијски резултати су нешто слабији. Укупан приход је износио око 20 милиона динара, а био би знатно бољи да није било губитка на реализацији малине, као последици пада цена на светском тржишту и повећаних трошкова това, објашњава Кузманан ви
Земљорадничка задруга “Воћар Драгачево" у Котражи већ годинама
јалне улоге сматрајући га друштвено некорисним, нити му се може; оспорити дужност, да "ИЗ-.
ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА “ВОЋАР ДРАГАЧЕВО" У КОТРАЖИ
авенији ројизвојђач кромпира до Јојији
Годишња производња кромпира око 5.000 тона ФУ потпуности измењен расни састав говеда Ф Обавезе
је по оствареним пословним резултатима једна од најбољих у Србији. У сарадњи са неколико хиљада коопераната на подручју 11 села годишње произведе близу 2000.тона семенског кромпира и око 3000 конзумног, малине између 800 и 1.200 тона, замрзнуте вишње од 300 до 500 тона, помфрита до 500 тона, шљиве и другог воћа и поврћа. Још један податак вредан је помена: Наиме, у 1973. години уво-
зом 20 јуница сименталске расе почела је акција квалитетне измене расног састава говеда. Каснијом репродукцијом произведено је око 16.000 здравих и расних телади. У овој години сеоска домаћинства | горњем Драгачеву располажу са 900 крава и са око 45 приплодних јуница. Ова Задруга, у којој је запослено 140 радника и 60 “сезонаца“, располаже са хладњачом капацитета 4.500 тона, фабриком за прераду кромпира у помфрит, складишним простором од 15.000 тона, бројним машинским парКом и пољопривредном механизацијом, као и велепродајним и малопро-
дајним простором. 3 На крају, ради незаборава поменимо да су први облици задругарства у Котражи, према ахивској грађи; по-
стојали још 1903. године. " М. Матовић
према кооперантима на време се
„психофизичке способности И
ције.
Мај
Бојана Поповић
Нови подухвати нишких занатлија
Ниш. - На бази искуства стече. ног приликом реализације "школе старих заната организоване у с радњи са нишком филијалом Репу. бличког завода за тржиште рала, после које је од ло сада 102 сврше на полазника 90 одмах ступило у радни однос, било отварањем само“ сталне занатске радње или код не ког од послодаваца, Удружење 3» натлија нишавског округа најављу је нови подухват.
Овог фебруара започеће, у орге низацији овог Удружења, бесплатно стручно оспособљавање 500 младих незапослених људи за обе вљање више од 60 заната који још увек нису стари. Овај пут полази!“ ци ће моћи да приликом практичне обуке од најбољих нишких мајсто“ ра “украду“ тајне и обућарског столарског, фризерског, часови“ чарског, воскарског и многих дру' гих заната.
- На тај начин желимо да потпо“ могнемо запошљавање младих Љу“ ди али и да донекле олакшамо ра углавном старијим занатлијама, 01" носно да то буде наш конкретан 10" принос обнови занатства, рекао Ју секретар Удружења самосталних занатлија и приватних предузетни ка Благоје Станисављевић. Исте времено ова акција допринеће ла предупреди могућност да њихов“ прилично скупа основна средств“ опрема, машине и уређаји остану
' неискоришћени, негде чак и К0
старо гвожђе. у - Посебно производним и усту' жни мазанатством, чији су потећ цијали велики, желимо да утичем, на увоз и смањење одлива девиза. Грчку, Турску, Бугарску, јер Н % приватници располажу врсним М“ ШИНСКИМ парком, истакао је
| све нисављевић подвлачећи да би
то омогућило да се квалитетно | | но ангажују многи тренутно не послени млади људи.
а | Заинтересовани кандидати '
· фебруарски курс треба да испуње.
вају основне услове: ~ завршен) осмогодишњу школу, поседон пе да из евиденције Републичког 3 вода за тржиште рада. Неће бит, кажу надлежни, никаквих пробе. ма да се сви заинтересовани укљу, че у овај вид стручног оспособљ, вања. Обука ће се састојати из (8 Кодневне практичне наставе би најбољих нишких мајстора уз УУ. чавање технологије занимања, га | а раду и Устава после 4 ће полагати испит стручне осп бљености.
~ Овим подухватом стари каде ви добијају помоћ а продужава у. многи занати уз значајну могу. ност смањења увоза, истакао а Станисављевић. _ Жарко Рист"