Борба, 31. 01. 1997., стр. 7

пп и

"НОВ 2

ГППОГУЋА РЕШЕЊА ПРОБЛЕМА _

| ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У СРБИЈИ

5] тогуну 9 9шјее

| развијене земље финансирају пројекте | | запошљавања, а не пројекте издржава- |

ња незапослених лица Ф Таквом еко' номском политиком националне еконо- | мије свој капитал усмеравају у произ- |

| водњу, уместо у социјалне програме

Ако би се императив

4 капитал-односа оличен

| у добро познатој фло; скули - производити или умрети - применио 5 на наше прилике, у | условима смањене производње и високе неза| послености, требао би # да гласи - радити, а не ђ седети. Стање на домаћем ; тржишту радне снаге 5 више је него алармант# но. Готово свако друго | радно способно лице у 5 Србији је без посла. 5 У октобру 1996. го5 дине у СРЈ укупно је 5 било запослено 2,4 ми# лиона лица од чега у + друштвеном сектору 5 2.065.000 лица. Проце# не неких научних ин5 ституција, – међутим, ; казују да од тог броја : 700 до 800 хиљада рад5 ника данас представља ; технолошки _ вишак. : Претпоставке су да би ; ове године известан број људи, око 300 хи5 љада поново могао би; ти запослен, претежно Е у приватном сектору и ; аграру, док би преоста5 ли морали да се обу: хвате мерама стручног 5 оспособљавања, пре# квалификације, – или : материјалне заштите на Заводу запошљава5 ње.

» РАДИТИ ИЛИ

: СЕДЕТИ

| У сџисто време, на ; евиденцији Завода за ) запошљавање Србије | тренутно је без посла | 757 хиљада лица. По3 средством ове институ3 ције прошле године ! упослено је 115 хиљада ј прекобројних радника. | - По нашем мишље| њу нема вишка незапо| слених. Пре ће бити ; реч о недовољно спо3 собном менаџменту да ј ради на упошљавању 3 вових радника и прона) лажењу нових програ| ма, што се правда санк| цијама, рекао је др Ју: гослав Мијатовић, по! моћник директора Ре-

' публичког Завода за

тржиште рада на саве: товању о технолошким ; вишковима у Југосла' вији, које је недавно ! одржано у Врњачкој Бањи. ~ Наши програми ре| као је даље он, деле се ; на пасивне и активне. : Своја средства ове го| дине улажемо у 11 но; вих програма запо: шљавања који треба да ; мотивишу предузећа на повећано запошља| вање, а не седење код | куће. 3 _ Потврда да је динар : боље уложити у покре; тање производње и активне програме запо! шљавања налази се У ; новим законским ре: шењима, која предви! ђају више материјалне | надокнаде за незапо! слена лица. Мада у најбољој намери да по: могне лица која су због технолошког процеса, | стечаја или ликвидације предузећа остала без посла, држава на овај | начин индиректно фи| Вансијски стимулише нерад уместо производње. Рачуница је проста. До сада важећим законским _ решењима

| новчана накнада за не-

запослене била је у ви-

сини загарантоване нето зараде (180 динара), до 50 одсто просечне нето зараде у Републи'ци. них.

Новим

ко ради у предузећу.

У КОРИСТ ЗАПОСЛЕНИХ

Синдикат са своје | стране инсистира на: покретање производње : који би апсорбовао нај- | већи број прекоброј- : них радника, али не до- ; звољава да људи оста- | ну на улици. С друге ; стране за раднике који ; остају без посла посло- | давци се обавезују да уз | програме рада, обаве- | зно донесу и социјалне :

програме.

Како решити про- : блем високе незапо- ; слености у Србији, ју- | гословенски стручња- ; ци имају различита ви- | ђења. Издвајамо нека ;

од њих.

- Предузећа не могу ; да оуду социјалне уста- ! нове, али она би могла ;

одредити критеријуме за проглашавање тех-

волошких вишкова. За :

вашу привреду најбоље би било да основни критеријум буде ква-

литет нечијег рада. Ти- |

ме би се задржали б6о-

љи радници, сматра др · Бранко Лубарда. ;

Према његовим речима, у Немачкој или

Великој Британији, на

пример, по принципу добровољности послодавац позива раднике чије је имовинско ста-

ње боље, да се уз одре-

ђену накнаду сами прогласе технолошким ви-

шком. У Јапану, међу- : примењује сез принцип лојалности по ; задржавају | радници који су дуже |

тим, коме се

времена радили или до-

приносили успеху фир-

ме.

нашим условима најбоље било предвидети удео запослених у по-

дели деоница, али каже 3

он, не би било лоше ни проанализирати иску-

ство Чешке у којој је : 40 одсто занимања рад- | ника промењено и при- ;

лагођено структурним потребама привреде, што је резултирало повећањем производње. - Прво решење било би брже ангажовање капитала у профитабилнијим секторима. Ту би као друштво морали да се определимо

да ли хоћемо мање за- ;

послених а веће плате,

или више радника а ма- ; сматра ;

професор доктор Бо- |

ња примања,

жидар Церовић. Процес преструкту-

ирања наше привреде,

међутим, како запажа

др Предраг Миловано- | зе: а тиме и економ-

ска политика наше земље не само у овој, него п у годинама које следе, искључиво тре-

ба да буде усмерени У | корист бржег запо- ;

шљавања и запосле-

Ж. Л. Алексић

Професор др Петар Ђукић сматра дабиу ;

Југословенске здравствене установе, мада неуједначено и прилично "бојажљиво", уводе компјутере у свакодневну праксу. Најпре у обрачунима и финансијком пословању, затим у претраживање медицинске литературе, бављење стручним и на-

" УЧНИМ радом.

А АМККАААХАКА

- Компјутери постоје, али неи неки организовани тим стручњака који би покушао да координира и одређује шта треба да уђе у базу података. Увођење информатике, подразумева (нужно) известан период "рачунарског описмењавања“, односно не самоме ханички рад на. рачунару, него и препознавање његове функције у неком послу, који се на тај начин може урадити брже и прецизније, истиче проф. др Јелена

'Маринковић са Медицинског факултета у Београду.

ШАНСА - МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Већ седам година на Медицинском факултету студенти се упознају са применом рачунара у оквиру предмета информатика и

паса

статистика. Читаве генерације на тај начин добиле су основна знања и, што је још важније, разбиле отпор према информатици. Млади, чак, мисле на начин примерен раду компјутерских програма, за разлику од класично образованих лекара. Ња

- Лекари показују велики отпор према информатичком систему, чак и у развијеним земљама нерадо комуницирају с рачунаром, и често не виде сврху та-

квог свакодневног посла, а чињеница је да тако информација постаје доступна свима којима је потребна, што омогућава размену мишљења, каже др Снежана Симић, професор на Медицинском факултету.

У последње време све више се разматра могућност телемедицине - лечења "на даљину". Идеја је да пацијента коме је хитно потребна специјалистичка помоћ, у месту удаљеном од великих медицинских центара лечи лекар који, посредством рачунара, тражи и добија савете од врхунских експерата. У Београду и неколико градова Црне Горе тренутно је у току испробавање техничких могућности за примену телемедицине - да ли слика, глас, налази могу брзо и тачно да се прене-

су. УКЉУЧЕЊЕ У ИНТЕРНЕТ

- Када је реч о информатици у медицини, у неким сегментима не каснимо за светом, захваљујући напорима појединаца или група људи. Међутим, каснимо у генералној примени у пракси - на системском нивоу, не због незнања, већ лоших комуникација. До краја ове недеље четири компјутера на Медицинском факултету у Београду биће прикључена на Интернет, што је за нас велики помак, истиче проф. Маринковић. А предности развоја информатичког система у здравству су бројне: од подршке свакодневном раду лекара, размене података, заказивања услуга, ефикасни-

ујег коришћења капацитета, рада

лекарских комисија и контроле боловања, до праћења литерату= ре или планирања здравственог система и осигурања.

Јасмина Томашевић

РЕЗУЛТАТИ ПРОГРАМА СИСТЕМАТСКИХ ПРЕГЛЕДА УЧЕНИКА У СРБИЈИ

Хигијеном до здравља

РЕМОНТ БРОДСКЕ ПРЕВОДНИЦЕ У КУСЈАКУ

Пловила

Епидемиолошком санацијом школске средине до очу-

вања здравља основаца Ф Ученици пију неисправну воду у више од 20 одст

Завод за заштиту здравља Србије који ради на програму хигијенизације основних школа у Републици, у сарадњи са окружним заводима, прикупио је, по јединственом сани-

тарном картону" податке за 23 окру- : 8

га (без београдског и Косова), односно за РЈ школски објекат који похађа 582.561 ученика. .

Према "санитарном картону основци најчешће обољевају од акутних респираторних ја и разних вирусних обољења. Велики утицај на то имају штетни чиниоци школске средине: преоптерећеност, близак контакт, лоша микроклима, што погодује ширењу капљичних ивфекција због тога је неопходно

пооштрити хигијенско епидемиоло- |

шке мере у школама. Ту су иначе и болести органа за варење настале као последица стресогених ситуација, негативвог ритма, квалитета исхране, штетних навика...

Болести чула вида и слуха показују благ раст што 5 последица 60ље. дијагностике. С обзиром да је вид освова школског рада за ученике је веома важно осветљено школско радно место и активан став наставника који је у контакту са основцем. Уз систематске прегледе наставници су међу првима који могу да уоче евентуално погоршање

школа

ах

или упорног одржавања због чега се наме-

пролазе од марта

Неготин - Ремонт југословенске бродске преводнице на Хидрослектрани "Ђердап 2" у Кусјаку крај Неготина успешно се приводи крају. Ових дана наши стручњаци, у сарадњи са градитељима из суседне Румуније реконструишу џиновска врата која треба да обезбеде несметану и безбедну пловидбу на овом делу рит | Прави домаћи и инострани бролови кревуће кроз нашу преводницу, како се очекује, почетком марта.

Ремонт серво мотора двокрилних радних врата обавља се у румунској фабрици Решице, а сви послови око тога треба да буду завршени ло краја фебруара. Људи задужени за пловидбу код Кусјака мораће ове зиме да разреше и проблем инсталација за подмазивање лежајева серво мотора, да

о МУР

здравља код деце а тиме и да спрече даље ширење, јер родитељи преокупирави борбом за економски опстанак немају превише времена за своју децу, каже др ирослава Михајловић, координатор школске хигијене у Републичком заводу за заштиту 15 иЗОМ здравственог стања ученика у ализо волу 1992 - 1995. утврђен је висок с денат са лошим телесним држањем (од о 18 одсто) које се директно повезује са ут ; цајем спољне средине - едвострано оптерећење тела најчешће због препуне пса ске торбе, недовољна заступљеност ф одсуство допунске делио .. у периоду интензивн у школа ббвај ИСОКи проценат је забри-

шићвог сист ) паста рано штетно делује. У посматраном

мације кичменог стуба ре-

период ве код преко (ес са на је по тврдњи др Миха. ,

сок проценат који показује тренд пораста

ће питање шта је са рехабилитацијом тих ученика. у | У групу болести од којих ученици најчешће обољевају спада и бронхитис који се повезује са неадекватном животном дином. Веома је битно на време открити болести и санирати их пошто утичу на успех у раду и учењу, упозорава др Михајловић, подсећајући да велики број основних школа ради без санитарно хигијенског минимума односно 44 одсто таквих Орје та у Републици нема канализацију. У 26,13 одсто школа ученици пију неисправну воду док се у 43,81 одсто школских установа вода уопште не контролише, а исхрана која је такође важан фактор за раст и развој деце није организована у 46 одсто школа. Анализа обољевања ученика основних школа заснована је на званичној медицинској документацији и евиденцији амбулантних служби школских диспанзера и показује велику узајамну повезаност здравственог стања и обољевања основаца са неадекватном школском средином. . Безбрадица

поставе уређаје и апарате противпожарне заштите и уграде сигнализацију и радаре за безбедан пролаз бродова кроз нашу капи-

За ову годину предвиђено је и уређење новог пловног пута од ове наше преводнице до луке у

рахову. Мешовита југословенско-румунска комисија за Ђердап је, да подсетимо, упозорила јавност да је садашњи пловни пут, због остатка речних пловила потпољених у току Другог светског рата, несигуран. Због тога се у што краћем року мора одредити нова безбеднија траса за бродове.

С. Петровић

31. јануар 1997. 7

мушкости

Лидери коалиције "Заједно" позвали су грађане Србије на генерални штрајк. Као пише "Наша Борба", Вук Драшковић је отишао и корак даље. |

- Ни једна средња школа у Србији не треба да ради, поручио је Вук Драшковић.

рво је помоћ тражио од грађана, затим од радника, па од студената. Сада, ево, и од ученика средњих школа. Нећемо се изненадити уколико се сутра директно обрати и малишанима ув има. >

томе шта губе деца, нека брине нско дру-

Исти лист преноси и део изјаве Зорана Ђини који је, како каже, порел осталог, хтео у

ечу да купи нешто и за гласне жице. __

Тако им и треба када су остали без јаја, за која се зна да су најбоља превентива за очување "доброг гласа". Зу

...

Када један говор крене погрешном трасом онда повратка нема нарочито ако је реч о јајима. У истом говору, Вук Драшковић рекао је и следеће: 5

Кад је генерал Перишић био мушко: - Доста приче да имамо овакве или онакве генерале. Ја међу њима не видим ни једног мушкарца, рекао је Вук Драшковић.

Надамо се да ће у неком од наредних ватрених говора г-дин Драшковић објаснити критеријуме којима је дошао до пројсктованог мушкарца и да ли то значи да г-дин Драшковић лично познаје све генерале Војске Југославије.

раде мадам Т ВЕМААСТОМ 5 з . , У | [и К |; | јр ; ЊЕ

РРЧРЧИ ПОР СЕ ДРРУ КАА.

+ + 1:51 ПРЕ Ма 5] НОЈ

Оно што, иначе, не чули у свему томе је саопштење Генералштаба Војске Југославије. У саопштењу се, поред осталог истиче:

Конструкције о ангажовању војника у било каквим кордонима срачунате су на нове покушаје увлачења Војске Југославије у актуслне политичке догађаје у земљи.

Изгледа да се, према г-дину Вуку Драшковићу, мушкарци налазе само међу "шетачима".

...

Како пише ДТ, нови амерички државни секретар Мадлен Олбрајт, изјавила је да треба наставити са притисцима на предселника Слободана Милошевића.

Од господе, према којој је челична Леди (Маргарет Тачер) мека као памук и која своју тврдоћу тестира, пре свега, на Србији и Југославији, и нисмо могли да очекујемо нешто друго, најмање осмех. Ситурни смо међутим, да ће се жестоко наљутити и на првог заменика министра иностраних, послова Руске Федерације Игора Иванова, који је на конференцији за штампу у Београду оценио да је свако спољно мешање у догађаје у Београду недопустиво. 4 | ...

На помолу је још једна љутња. Овога пута љутња ће бити уперена на Сулејмана Угљанпна. Како пише "Наша Борба", господин Угљанин је рекао: (мр

- Зашто да се Косово отцепи Дајте да Албанију интегришемо у Југославију, да направимо Балканију. |

Више је него очигледно да г-дин Угљанин пре него што је дао ову Изјаву није разговарао са онима у Серано Загребу и Тирани који се противе стварању Балканије, тј. регионалном повезивању у југоистичвој вропи.

Поводом награде за толеранцију коју организује "Наша Борба", изјаву п то врло похвалну за псти дневник дао је и Адем Демаћи.

А пре само месец дана, г-дип Демаћи је похвалио храбре Србе "који на улици, а не кроз дијалог у институцијама система, настоје да дођу до демократије". ;

Нема, дакле, никог на свету ко није за толеранцију и цивилизован начин решавања свих проблема. Очекујемо да се, колико сутра, објави и изјава Мадлен Олбрајт. Тиме би се на најбољи начин показао смисао једне лепе и хума-

не акције. = Ј. Радуловић