Борба, 14. 04. 2000., стр. 10
це пала и рани на ареала 10. а алб 2006. МИЛЕНИЈУМ БОРБА
Фф: на овим просторима слави ове године велики јубилеј. Протекло је осам деценија од кад је репрезентација одиграла прву званичну утакмицу. Деби на Олимпијским играма у Анверсу (Белгија) није био баш успешан (0:7 са Чехословачком), али се касније фулбалска игра развијала и достигла до светских висина. У
Тих 80 година обично се деле у три периода. Први је од 1920 1941. године када је одиграно 109 званичних међудржавних утакмица. Асови овог предратног времена несумњиво били су Благоје Моша Марјановић, Јо-
ем
нић-Тирке, Милутин ИвковићМирина. Јозо Матошић, Милован Јакшић...
АС ДО АСА НАША СВЕТСКА КЛАСА
Период после Другог светског рата је време успона и великих успеха (1945 - 1990). Памте се сребрне, па и једна златна медаља са Олимпијских игара (Рим 1960), затим четврто место на СП у Чилеу, па два пута вицешампиони Европе... Овај део фулбалске историје обележили су Рајко Митић, Стјепан Бобек Срђан Мркушић, Златко Чајковски, Вујадин Бошков,
Ур улох
још увек Драган СтојковићПиксп, Дејо Савићевић, Саво Милошвић, Предраг Мијатовић,. се баве фулбалом. Промоцију организовали ФСЈ, званична маркетинг агенција ФСЈ и новоотворени "Јес бизнис клуб" који је био домаћин, «
мајци
ОНИ СУ СТВАРАЛИ ЈУГО-ФУДБАЛ: КРАЉЕВИ У КОПАЧКАМА
(' Евролом играли "викторије
Ко не зна Мошу и Тиркета, Мрку и Рајка - тај није завирио У бревијар који исписују истински великани најспоредније ствари на свету Ф Пикси И | Дејо, Мијат и Синиша суверено носе штафету непоновљивих мајстора | Ф Ако оволико људи дође на промоцију - то довољно говори о чаролији фудбала - поручио је Миљан Миљанић МИЛУТИН ИВКОВИЋ - МИЛУТИНАЦ
Мајстор
Рођен 3. марта 1906. у Београду, стрељан 23. маја 19 Јајинцима (Београд). Изузетна спортска и људска личност, капитен репрезентације на Светском првенству 1930, један од најбољих бекова у југословенском фудбалу, лекар, велики патриота и илегални политички радник током другог светског рата, по или унук легендарног српског војсковође Радомира
43. у
носи његово име.
Београд (1922 -
лопте и херој
спомен, Фудбалски савез Србије поставио је спомен - плочу на Стадиону ФК Партизан, а једна улица у близини Стадиона ФК Црвена звезда (на истом месту се налазило и игралиште СК Југославија)
Фудбал је почео да игра у подмлатку СК ПО 1929), брзо је
постао првотимац и одиграо 235 званичних утакмица, а
1
док је прес репрезентације Јувије носио 39 пута (1925 - 1934), постигавши и два гола - у сопствену мрежу! Дебитовао је 28. октобра 1925. против Чехословачке (0:7) у Прагу, а последњу утакмицу за национални тим одиграо је 16. децембра 1934. против Француске (2:3) у Паризу, Као капитен тима одиграо је све три утакмице на Светском првенству 1930. у Монтевидеу (Бразил 2:1, Боливија, 4:0 и у полу-
Тоза Веселиновић, па они не- утника. пред крај каријере бранио је и
ван Ружић, Александар Тирна-
тозовоее
ДОСИЈЕ
Ко
План "Потковица" је лажни обавештајни извештај који је израдио и (подметнуо) обавештајни центар ЦИА у Софији, и |
преко бугарских шпијуна, који су били у улози курира, пренет у Беч, а затим у Бон чиме је немачка влада оправдава-
ла своје учешће у рату
осле годину дана од завршет|Е| ка НАТО агресије на СРЈ, ве-
ћину влада и министарстава земаља Западне Европе, потресају скандали, афере, обмане и лажи, чија је психолошко-пропагандна димензија имала за циљ да придобије јавно мњење њихових држава за бруталну агресију на СРЈ. Сада када су многе ствари постале јасне, и када је НАТО ложивео потпуни крах и као милитантна организација и као "мировне снаге" на Космету, поставља се питање личне и колективне одговорности за грубо кршење свих међународних правнх норми, за злочине, разарање инфраструктуре и изазивање еколошке катастрофе. Један од првих који се непро-
мишљено залетео за план "Потковица" био је немачки министар спољних послова Јозеф Фишер, који је без претходне провере тачности података, документа уступио свом министру олбране Рудолфу Шарпингу, који се на бази отворених, лажних и са посебном наменом од ЦИА припремљених и сервираних извештаја, бахато размахао по Влади и Бундесверу тражећи подршку за учешће у рату против СРЈ а све у циљу спречавања наводном "злочина" које су Срби припремали против Шиптара на Космету. Сада када се све акције преиспитују и за њих траже одговарајућа 06јашњења и оправдање Рудолф Шарпинг, преко својих представника за штампу, поручује да нема никакве потребе за разговором .
Ко ЈЕ СМЕСТИО ЗЕКИ РОЏЕРУ
Најактуелнији пример подвале који све више добија на значају у
влади, а посебно у министарству од-
што млађи Драгослав Шекуларац, Милан Галић, Милош Милутиновић,.. После њих долазе Драган Џајић, Јован Аћимовић, Ивица Осим, Илија Пантелић, Јосип Каталински и многи други. оследњи пут репрезентација "друге" Југославије играла је практично на Светском _ првенству 1990. у Италији. Годину дана касније, _ распадом земље почиње трећи период новије историје југо-фудбала. сгове перјанице су
соме
4 МИН ослони ананас
; ; 5
% |
Рајко Митић: 4 Ми смо пунили стадионе
- Онај фудбал који смо ми играли био је бољи него данас, Нема посебног напретка, нема посебних елемената. Данас се више игра кондиционо. Раније се играло више технички, више атрактивно, да је публика могла уживати. Ми смо били аматери који смо живели за сваки фудбалски меч. А шта је најважније пунили смо стадионе.
КЊИГЕ ВЕЛИКИХ ПОДСЕЋАЊА
Средином ове године наш национални тим прославиће 80. рођендан - дан када је 28. августа 1920. на олимпијском турниру у Анверсу ондашња репрезентација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца први пут наступила на међународној фулбалској сцени и одиграла прву међудржавну утакмицу бранећи боје своје домовине.
Тим поводом Фудбалски савез Југославије, први пут у својој историји представио је, три изузетно значајне књиге које ће користити фудбалским радницима, новинарима и свима који
Три књиге, три аутора: "Бели орлови" Васе Стојковића, "Фудбалска репрезентација Југославије 1920 - 2000." коју је приредио Радисав Гвозденовић и "Фудбалска првенства Југославије 1923 - 1999." чији је аутор Ђорђе Смиљанић.
а промоцији, председник ФСЈ Миљан Миљанић је рекао:
- Ако књига окупља оволико људи и дођу ради фудбала, онда то довољно говори о вредности књиге. Фудбал је дошао у фазу у којој сам себе проучава и сам себе мења. Оне су пресудни део за све оне који се баве фудбалом. Оне нису да се из њих учи него да се сваки податак провери. Аутори су уложили огроман труд да сакупе многобројне: податке за дуги временски период.
Василије - Баса Стојковић је у "Белим орловима" навео све утакмице репрезентације од 1920. до 1941. године, док је Радисав Гвозденовић комплетирао утакмице од 1920. до 1999. године. Ђорђе Смиљанић забележио је хронологију фудбалских шампионата Југославије од 1923. до 1999.
Слободан Петровски Рајко Медић
финалу Уругвај 1:6). посебно се истакавши на утакмици против Бразила, на којој је пружио бриљантну игру. Дипломирао је медицину 1934. у Београду и после одслужења војног рока, отворио лекарску ординацију. На молбу другова последњи пут се појавио на зеленом пољу 6. маја 1943, приликом прославе 40-годишњице БАСК-а.
боје БАСК - Београд. Атлетском појавом, срчаном и оштром игром и коректном борбом, освојио је велике симпатије љубитеља фудбала и у периоду између два светска рата достигао је највишу фулбалску класу.
За градску ПО Београда одиграо је чак 42 утакмице (једну мање од рекордера "Моше" Марјановића - 43),
Одрастао у Пан породици, још 1936. био је један од вођа бојкота Олимпијских игара 1936. у Берлину, 1938. био је уредник часописа "Младост", за време фашистичке окупације био је прогањан и више пута хапшен, а 24. маја 1943. у 23.45 часова био је хапшен и наредног дана у Јајинцима стрељан "због комунистичке активности". Њему у
(936) у коме је 1935. дебито-_ вао за први тим (одиграо укул-_ но 35 званичних утакмица). После гимназијске матуре преселио се у Београд и обукао "плави" дрес БСК-а (1936 - 1944) за који је бранио на око 350 званичних утакмица (не постоје тачни подаци) и 1939 освојио државно првенство. | · После Другог светског рата кратко је играо за ФК Милиционар - Београд (1945) а онда е високу класу потврдио и зенит каријере достигао у ФК Црвене звезде - Београд (1946 < 1955), за коју је бранио на 154 званичне утакмице (51 у првенству) и освојио три уза“ стопна победничка трофеја Купа (1948, 1949. и 1950).
Уз шест утакмица за репре- _
зентацију Београда одиграо је 11 за репрезентацију Југославије (1941-1950). Дебито-
вас је 23. марта 1941. против Мађарске (1:1) у Београду, на последњој утакмици пред Дру Ф
АМЕРИЧКА ОБАВЕШТАЈНА ПОДВАЛА НЕМАЧКОЈ: "ПОТКОВИЦА" ЗА ПОТКИВАЊА ЛАЖИ
био нови Хари Лајм
брома латентне вели миле деамимеилаоли млина малина
5
ПАРА АНИ И АРА МАРНА ИРАН ЕКА
бране Савезне Републике Немачке, јесте управо афера везана за план "Потковица" који је наводно предвиђао протеривање косметских Шиптара од стране званичних органа власти у СРЈ. Савезни министар одбране Немачке Рудолф Шарпинг је на основу плана "Потковица" покренуо иницијативу о учешћу Не-
мачке у оквиру НАТО снага у нападу на СРЈ. Али, документа која је ПИ рЛИНЕ почетком априла 1999. године предао својим сарадницима ни у ком случају не представљају план операције под шифрованим називом "Потковица", нити је овај план садржао било какве доказе да је исти урађен у Београду, како се тврдило још у јесен 1998. године.
Обавештајна служба Немачке (БНД) сада тврди да никада нису имали у руци план било какве оне-
вије војних и политичких снага РЈ под називом "Потковица", али се појединци сећају да је њиме махао у Бундестагу савезни министар одбране Рудолф Шарпинг.
уковник Карл Гинтер фон Кајдасп, главни референт у руководећем штабу борбених снага Савезног министарства одбране Немачке, ЕД као је да је документа лично добио од Шарпинга, на основу којих је требао да припреми анализу стања на Косову и Метохији за потребе Министарства одбране Немачке, од којих је Шарпинг и донео спорни материјал којег је назвао "Потковица".
арпинг данас, притиснут са свих страна, одбија да говори о овом плану, при чему је већ пар пута поновио да је план достављен Хашком трибуналу, што није тачно. Претходни јавни тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур је изразила сумњу у убедљивост и уверљивост докумената о операцији '"Потковица" који су узгред буди речено без заглавља, потписа, датума, печата и других елемената на основу којих се може утврдити веродостојност, и као неупотребљив га за сада одбацила.
КО ЈЕ КОГА НАВОЗАО - НАВЛАЧИО!
Шарпинг је у свом ратном дневнику записао да је од министра спољних послова Немачке Јована Фишера, добио извештај који представља општу анализу бугарске обавештајне агенције о понашању Срба у рату. Лингвисти су приметили да је план назначен хрватским називом "Поткова", а не српски "Потковица", а учесници рата против СРЈ потврдили да га је само Немачка употребила.
Осуде Шарпинга поводом овог фалсификата и подметања немачкој јавности намерно исконструн-
саних лажи у смислу придобијања сагласности за ангажовање снага Бундесвера у НАТО агресији на СРЈ су врло различите и озбиљне. Бивша министарка правосуђа Сабине Лаитхаусер Шнарепберг, и портпарол Демохришћанске странке за одбрану Паул Бреуер, од Шарпинга траже на увид спорни план "Потковица" и закључују: "Уколико се ови приговори покажу као тачни, у Немачкој ћемо имати праву кризу Владе". Лирастар Института за студије о миру и политици безбедности из Хамбурга, Дитер Луц, саопштава "да је то фатална грешка у манипулисању државом, и ако Шарпинг не може да покаже план, сматрам да треба да поднесе оставку". Генерал Бундесвера Хајнц Локе, сматра да ако се утврди да је план "Потковица" подвала, у шта по досадашњим анализама, не треба сумњати, онда за њега треба да одговара министар спољних послова Јошка Фишер, јер је он доставио план нашој обаве штајној служби, а не она њему. Сигуран сам да пре тога, код нас, па чак и у ОЕБС-у у Бечу, где сам радио, није постојао никакав план под називом "Потковица".
Истина је следећа. Спорни план "Потковица" направио је обавештајни центар ЦИА у Софији, при чему је обавештајна служба Бугарске, односно њени шпијуни, послужили као курири ЦИА. По плану слања овог обавештајног памфлета наредна станица је била Беч, где је план "Потковица" лично примио бивши аустријски министар унутрашњих послова Шисел, који је имао задатак да наведени план ЦИА достави својим колегама из Европске Уније, и на тај начин ста-
"Савезничко" обавешшајно надмудривање почело (4 Рам "Млевено месо" а 0
завршено "Пошковицом": "Косовски шешачи" -
Клаус Рајнхард
ви им на располагање тајне информације које су прикупиле обавештајне службе о наводном етничком чишћењу Шиптара са простора Косова и Метохије. По замисли обавештајног центра ЦИА у Софији, Шисел је требао да осуди понашање Срба и да заннтерасНе министре спољних послова Е У (јер од 15 земаља ЕУ, 1 су чланице НАТО-а), и подстакне их на конкретну акцију у смиЦ подршке војној интервенцији НАГО против Југославије, што је он ревносно и учинио.
ЕЛЕГАНТНО ПРОГУТАНА УДИЦА
Треба напоменути да ова подвала од стране обавештајних служби није новост у методама њеног деловања и не представља нешто што се раније није сретало ни виђало у многим обавештајним операцијама и комбинацијама држава, партија, и оружаних снага. Међутим, овим поступком обавештајне
орџ ершсон, Весли Кларк и
службе су преузеле на себе још једну нову улогу у којој податке не лостављају обавештајним службама односно искључују ширу јавност из тога већ, искључиво влалама и државницима других земаља чиме их практично стављају прел свршен чин, као што је то био случај са планом "Потковица". прилог томе „најбоље говори чињеница да су министар спољних послова Фишер и министар одбране, Шарпинг "прогутали" удицу коју им је бацила ИА сакривена иза бугарске обавештајне службе, а да шеф обавештајне службе Немачке БНД, Август Ханинг, који би о томе требало највише да зна управо се понаша као да ништа не зна и 0 томе уопште не жели да говори као "великом фалсификату" како је изјавио пред свој пут у Чеченију о чему опет Шарпинг ћути. Влаза Немачке се не изјашњава, а ЦИА дубоко размишља што је опет у до“ мену неке нове обавештајне игре. Мића Живојиновић