Борба, 13. 09. 2001., стр. 9

Гои

ЕР ЕТ

Песник и завичај

поетском опусу великог српског пјесника

„У Јована Дучића написа-

но је, зна се. много. Али. о Дучићевом богатом и контроверзном холу кроз живот, знатно се мање зна, Јер, много тога, нарочито кал је у

питању однос његове поезије и живота, није лоречено. Радослав Љубибратић, аутор занимљиве књиге "Дучић и Требиње", полазећи полемично од поменуте ситуације, хоће ла укаже на једну од спона између живота и поетике Јована Дучића. Он, наиме, полази ол тога да је Дучићево ":.. умјетничко дјело прихваћено, углавном позитивно _ валоризовано, али је остало скоро потпуно прећутано колико је Дучић волио“свој завичај и колико

завичајног има у његовим дјелима". И управо то је овај аутор себи поставио као тезу ове студије.

Да би образложио своју тезу, указао на разлоге за љубав према Требињу. аутор је посебну пажњу посветио историјским, _ културним, климатским хилролошким и другим одликама и посебностима пјесниковог завичаја. Прво поглавље књиге у цјелини је и посвећено историји Требиња и требињског краја. његовом значају на раскрсницама Балкана и у српској култури, давној 60гатој духовности, свеколиким природним богатствима и ријеткостима. што је често било предметом Дучићевог пјесниковања и интересовања. Иде Љубибратић и јелан кора даље. па говори о Дучићевој "великој и болној везаности за породицу и завичај" што је такође у функцији основне тезе, Но, аутор у трећем поглављу посебно говори о завичајности у Дучићевој поезији; првенствено о виђењима Богдана Поповића и Миодрага Павловића назначеног “односа, мада и сам нули сажето виђење овог феномена.

Јован Дучић

= Четврто поглавље књиге "Дучићеви дарови завичају" говори колико је Дучић, као човјек, волио и даривао свој завичај великим духовним, културним и материјалним вриједностима, како је од Требиња хтио да начини природно и културно средиште (башту) Херцеговине, чудесан спој културне баштине и новије духовности.

Ту су многе Дучићеве ин цијативе, можда мало поетски наглашене али у суштини племените. Поменимо споменичке — вријелности, библиотеку и музејску збирку које је пјесник оставио Требињу. што Требиње и чини правим културним средиштем шире регије.

Као што на крају трећег поглавља текстом " Завичајност у осталим Дучићевим пјесмама" наглашава пјесникову чврсту спону с Требињем, Љубибтратић у петом, такође кратком, поглављу "Пјесник југа" покушава да укаже на пјесников сталну опијеност југом. Чини нам се, међутим, да се Љубибратић само у ова два поглавља суштински вратио већ поменутој тези на којој је градио ову студију. И то углавном информативно не аналитички. Очекивали смо, наиме, ла ће књига у цјелини бити прожета овом темом, да ће аутор интегрално, тј. у свим тематским цјелинама пратити олјек тих изазова у Дучићевој поезији, говорити о стваралачком прожимању стварности стиха. тумачити аналитички ту спону, илустровати своје тврлње цитатима из Дучићеве поезије, што би заиста било сврсисхолно и одговарало постављеној тези. Аутор би тако и завршио наговијештену полемику. Овако, лобили смо више књигу о Требињу него у Дучићу.

Но, без обзира на то што је аутор пошао лаганијим путем, и мање обавезним,

у књигу можемо сматра-

значајним; доприносом лаљем и дјела Јована Дучића.

Светозар Радоњић Рас

Песме о одрастању

књижевност

за децу

__афоризми ) пи

Моралне и социјалне девијације да

је

истовремено и храбар ла иле

ивицом оштрице доводећи своју: илеју ло краја.

а 0.

Већи лео Шушићеве књиге усмерен је на нашу актуслну ситуацију: "За Косово траже аутономију која би. била

~ "

Србије

проучавању живота

елуго после првенца Душице Стефановић (СумракоД вац, 1965) песничке књиге "Ничије време", светлост дана је углелала и њена друга књига, под насловом "Споро време", која са-

држи песме намењене најмлађим читаоцима. За њих Милета Аћимовић Ивков каже ла су "везане за

свет _ детињства, његове прспознаљиве манифестације и, наравно, незаборавни калеилог скоп његових слика и боја". А те песме је ауторка "Спорог времена" разврстала у пет лирских кругова: "Плава тајна", "Мрвице летињства", "Споро времс", "Најтеже је бити лете" -и "Пролеће". На самом почетку _ прве _ песме ("Плава тајна“) читамо стихове; "Неко има плаву звезду / Неко има плавог зеца / Шапнућу вам своју тајну / Добио сам плавог кеца". Могло би се. већ на основу овога. рећи да поетеса у својој књизи, на. нски начин. воли лијалог са својим иссничким претхол-

нанио бтефано,

ницима, у овом случају са Мирославом Антићем и Душком Раловићем. У њеним песмама има асоцијација, коментарисања, паролирања. поигравања са појединим стиховима, . полустиховима.. или синтагмама, као и њиховог смештања у нови; другачији контекст. Самим тим се, лакле. оригиналност не' може довести у питање, већ се мора приметити да она користи поступке карактеристичне за молерне књижевне ствараоце. Упитаност леце о сопственом

"положају и месту које имају у све-

ту што их окружује - и то онла кал, како каже М. Антић, "више нису шмркавци, а нису још ни сасвим олрасли" - предмет је песничких кругова "Мрвице летињства" и "Најтеже је бити дете", на које треба гледати као на јединствену целину. У последњем лирском кругу. "Пролећу", срећемо дескриптивнс_. песме, а јунаци неких од њих су животиње. Овакве песме, које су смештене у амбијент. прироле (и "настањене" животињама). јесу значајна компонента у поезији: | Душице Стефановић, и управо овом вилу свог стваралаштва за лецу требало би ла, убудуће, посвети посебну пажњу. Међу тим песмама нарочито се истиче "Врелна мачка, која. бар по нашем мишљењу, има антологијску врелност.

Бранислав В. Бранковић

24527, ме Зе дин

~“

ознати афористичар Драган Шушић објавио је нову збирку афоризама "Побела и лруге бајке". Припала кругу београдских афористичара. Пише и хумористичке песме, епиграме и краће прозне текстове. По

обра

оникао у чачанском крају, у коме се негује бритка реч. духовито и саже-

то олређивање ствари и појава. Шушић

је по лету хово

крив

задржава на нивоу мудре критике. Ње-

гово

жаокс нису отровне и он у нама не ствара отпор према осветљавању на-

ших пози

зовању је лекар, неуропсихијатар.

нео и развио способност хватања у суштине животних токова и њи-

г прелстављања. Вешт у лемаски- "М рању моралних неисправности и изопачености у међуљулским олносима и от-

ању социјалних девијација, он се

казивање нема грубости, његове

слабости и лоших особина. већ нас ва на њихово исправљање. Ориги-

налне. са мером уобличене мисли. Шу-

ков!

5

|)

4. Љубица Арсић: "Икона", роман, Наро,

ић, Лагуна, Београд.

: Лука Штековић: "Изабране пјесме". СКД >

6. Петар Н. Гаковић: "Босна вилајет", прилози из исот Босне; репринт изудање из 1933. годин

РЕН аи традиција", студија, издање аутора, Београд.

у“, песме

. Радивој Прокопљевић: "У огледал

пе у. Мара а нвнимнврни ава кл ава арал емир виа тиран РАЛЕ НЕ ||

бав

Драгиша ЈЕ МА ОЧТРНЕУ

Нове књиге 1. дубравка МЕ Пс Мт ПРИ ИЕ

2. Гроздана Комадинић: "Предсказ ја, Огранак Вукове задужбине, Чачак.

СИВ АЕ Ст Ман у ИРРТЕТУ

Ма а ог]. 11:57 : = ВАТ о културе чачанског кра-

„ П

дна књига, Београд. Просвјета“, Загреб.

е, Чигоја

Црногорска

у приче иесеји, Чигоја, ГИ >

ало им је што смо Косово лавно изгубили. Хтели би још и да нам га

о богата земља настањена си-

ромашним народом." "Сиротиња није грех, ако је поштео стечена. "Кал ол пензије купим лекове, не

остаје ми ни за храну. Али, важније је бити злрав

"

него сит," Боривоје Марјановић

Ени ен тате ревод с енглеског Срђан Пет-

И ЈИ Ки еј Тит | Мети -

о ВИТО СРУШЕН

за децу, Свет књиге, Бео-

о поезија, Апостроф, Бео--

ва, по обиму невелика књига (свега 105 страница, зајелно са импресивним _ предговором Милована Витезовића) на светлост дана поново изводи две, неспорне,

_ историјске личности - књаза Мило-

ша Обреновића и акалемика и писца Милана Ђ. Милићевића. И док је први познат и основцима, име Милана Ђ. Милићевића (1831 - 1908) готово да је и енциклопедијски заборављено. А ради се о личности која је већ ол ране младости прелстављала значајно име српске историје, просвете, археологије, етнографије, књижевности и културе уопште. Члан Српског ученог друштва постао је 1857; секретар (1889 - 1895) и прелселник Српске краљевске академије (1896 -

· 1899), председник Српског археоло-

шког друштва. члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу од.1879. и члан Академије наука у Петровграду од 1877. године. Аутор је више незаобилазних књига за истраживања српске историје и опште културе 19. века. Најпознатија дела су свакако Кнежевина Србија. Поменик, Живот Срба сељака, Кнез Милош у причама (1. и 2. књига) и многа друга.

Тај итакав Милан Ђ. Милићевић објавио је први пут 1893. у издању Српске: краљевске академије књигу о свом савременику и утемељитељу модерне српске државности. Реч је 0 оригиналном рукопису који представља кратку аутобиографију кнеза Милоша Обреновића, казивану у перо другоме, јер "Кнез није знао писати", како каже Милићевић.

Књига садржи 34 Милошева сведочења на 80 страница текста о значајним догађајима из његовог живо-

та (1783 + 1859). Текст је настао нај-

(Обреновића

Књаз Милош прича о себи; приредио М. Ђ, Милићевић, Чигоја штампа, Београд, 2001. · ~

тренутку Милошеве искрености, лесетак година после првог одласка с власти (у међувремену Србијом су владали у рваЋи и уставобранитељи, а Милош је оллуком Светоандрејске скупштине 1858. враћен на престо, али је већ следеће године преминуо).:

Коџа (Милош ' Обреновић) из свог угла и актуелног времена тумачи и оцењује логађаје и личности, који и данас заокупљају пажњу овлашње јавности. Посебно је интересантно кратко сећање на Карађорђеву смрт, које нелвојбено асоцира и на актуелне догађаје у Србији.

Милан Р Милићевић је аутор епилога и белешке приређивача о

РТ)

НАСТ ЕТ Пе ЕТ Она. 6 шанцу опкољене мојим људима. Дође ми писмо од поглавица мојих, да овим МАУ ТОМЕЋ де То Ооо Пазара с војском. Ја како то видим, похитам брже Карановцу, и дођем тамо пре него им је исти паша у помоћ дошао. Како дођем, још исто вече дадем позвати неке поглавице турске из шанца к мени на разговор. Ови кад дођу, понудим их на предају. Они то једва дочекају и радо пристану, но бесу арнаутску од мене захтевају, да им вреда никаква не учиним доћи до њихове границе. Ово им радо учиним. ДаПа Те те ет а то ЕУ пазарске, и пишем паши писмо како сам их чесно без вреда испратио и отпустио, при том умолим га да не би он ЕМ ЕЛИ ЕТИКЕ нио. Он мени на то вако отпише:

Ме И ТУН ЕТ Со Тото ЕТ А В вај да ти откоси не покисну."!...

(Из књиге "Кнез Милош прича (о ет)

рукопису, али и текста "Кнез Милош и његова околина". из којег сазнајемо многе детаље. почевши ол' Милошевог личног изгледа. његових навика. понашања, блиских саралника и пријатеља. Штиво без лаљег привлачи пажњу. Писано анахроним српским језиком онлашњег времена. у форми наративне исповести. за многе читаоце, биће откриће. а историчаре полсетити и подстаћи на нова истраживања.

Мишо Толовић

документарна проза

интернационала". Она се. вели. нескривсно гали српског народа. "њен презир према Србима. нарочито према њиховој интелигенцији. увек је

Сведочанства, анализе, оптужница

еледни прозни "писац Драгослав Михаиловић (1930) драгоцен је и за многе неуголан свелок свога времена који без ллаке

на језику, књижевно релевантно и критички убојито, промишља. јелну трагичну епоху и њенс актере. Они се препознају како у његовим белетристичким делима тако и у његовим студијама и

чланцима, _ локументарној

прози и публицистици у којима је исписао своје горко голооточко искуство и страдалаштво. Укратко; та врста

Хроњен (Књижевност и од) и Бошко Томашевић (Есеј о поетици), т "Прича Пену Радивоје Стапивук.

његове прозе свелочи о јел-

ном страшном времену, вла-_

сти и владању, које су већ многи још живи сведоци помало заборавили, а млађе генерације могу о томе сазнати само из књига.

И . Михаиловићева књига "Црвено и плаво" (НИН, 2001). нови је прилог разгртању тога времена једног посматрача и сулиионика који га кроз критички оштре и луцилне анализе осветљава и тумачи. Ради се о избору његових чланака, огледа, бесела. олговора на анкете и реакција на друге изазове, од бремените 1968. ло 1999. године и бомбардовања Србије, али и са реминисценцијама које сежу и лубље и даље. Говори о политичарима од

омислав

Цветковић ,

Јосипа Броза, Милована Ђиласа, Станета Доланца ло Ивана Стамболића и Слоболана Милошевића, а све у циљу како би разоткрио системе власти и владања; затим о писцима: Иви Андрићу, Антонију Исаковићу, Давилу. Кишу, Бориславу Пекићу, Танасију Младеновићу, Бориславу Михајловићу Михизу, Оскару Давичу, Матији Бећковићу, Мирку Ковачу, Мирославу Поповићу, Брани Црнчевићу, Аламу Михњику, Добрици Ћосићу (и као писцу и као политичару); 0 научницима Димитрију Боглановићу, Вуку Павићевићу, Војиславу _Коштуници; о уметницима, полицијским и државним чиновницима, али и обичним људима из нарола,

Драгослав _ Михаиловић пише о злостављањима писаца и интелектуалаца, о проблемима око "Књижевних новина", о вербалном деликту. књижевним и политичким аферама, нелелима власти и полиције, о националним олносима и другим логађајима који су потресали нарол и државу. Посебно критички и негативно се односи према Јосипу Брозу и његовој владавини, као и према целом његовом наслеђу, Као писац јасног националног опредељења, он без икакве мимикрије исказујс свој став против сваке Југославије, јер су све, сматра, на штету српског народа, па и ова данашња. У тексту "Црвено и плаво", Михаиловић жестоко сецира титоистички модел владања његових наслелника. али оних млађих, опозиционих,. који су изњедрени испод његовог шинела, О првима каже: "За титоизмом и југословенством у прикрајку тихо цмиздри нрвена интернационала, она на власти, чији су рогови окресани. али која је задржала наду да ће на пролеће изнићи нови. Мото њеног живота је власт, власт и само власт!" Њој су пуна уста Србије, али "не“може ла се сети где Србија беше". На лругој страни је опозициона. плава интернационала: "Она је такође образована у комитетима, министарствима и идсолошким комисијама, понекад има и завидан генералски, шпијунски и цинкерски стаж и воли да глагоља да је одувех стремила ка лемократији, у чему је омела њена непријатељица црвена

искрен и свесрлан“. У његовим речима препознаје се наше време и-многи у. њему.

У књизи апострофира и многа лруга-питања и теме: о афери везаној за Данила Киша и његову "Гробницу за Бориса Давиловича", о

Драгослав Михаиловић

олносу према Мирку Ковачу (Талснат на ђубришту), голооточким џелатима и мученицима и лр. Међу голооточким стралалницима. о којима са нарочитом стваралачком и љулском страшћу пише, излвајају се приче о писцима_Мирославу Поповићу и Бориславу Пскићу, чију је нељулску тамничку судбину поделио и аутор ове књиге. која је. истоврсмсно. свелочанство, анализа и оптужница. М. Цвијетић