Борба, 04. 08. 2003., стр. 12

|| 2 ponedeljak, 4. avgust 2003. REPUBLIKA SRPSKA NAKON BOŠNJAČKE INICIJATIVE O CAŠENJU REPUBLIKE SRPSKE

Ofvaranje Pandorine kutije

ı Ja inicijattva o kojoj treba da se izjasni Skupština Republike Srpske, 0 Je očekivana u Banjaluci, jer u političkom progra-· · mu SDA, kao jedno od osnovhih opredeljenja, stoji ;

(Od dopisnika “Nove Borbe” iz Banjaluke

Banjaluka. – Klub poslanika SDA u parlamentu Republike Srpske ozvaničio je davno osm!šljenu inicijativu o izmjeni Zakona o zastavi, grbu, himni, te zakona o pečatima, teritorijalnoj organizaciji ı lokalnoj samoupravi. Predsjednik Kluba Ramiz Salkić pojasnio je inicijativu konstatacijom da naziv Republike Srpska vrijeđa bošnjački nacionalni interes.

– Bošnjački nacionalni interesi su ugroženi jer se na grbu ı peča-

tu nalazi dvoglavi orao ı ćirilični natpis Republike Srpske, rekao Je Salkić. .

Ova inicijativa, o kojoj treba da se izjasni Narodna skupština Republike Srpske, očekivana je dugo u Banjaluci, jer u političkom programu SDA, na čijem čelu je član Predsjedništva BiH Sulejman Tihić, zapisano Je kao jedno od osnovnih opredeljenja “nestanak Republike Srpske”.

Desanka Rađević, poslanik SDS-a u Parlamentu Republike Srpske, reagujući na ozvaničenje inicijative poslaničkog kluba Bo-

šnjaka, izjavila Je da se “srpska strana pripremila za novonastalu situaciju”.

Kao prvo, imamo inicijativu na izmjenu imena Bosne i Hercegovine, Jer u njenom imenu nema naznaka naziva Republike Srpske, konstatovala je Rađevićka.

Reagovao je i predsjednik SP RS Petar Đokić koji smatra da inicijativa Kluba bošnjačkih poslanika nema utemeljenje u ustavno-pravnoj kompoziciji Republike Srpske.

- Ako Jednom narodu oduzmete simbole ı ime, oduzeli ste mu i

“nestanak Republike Srpske”

dušu, poručuje Dušanka RađevIĆ, što može samo izazvati revolt. Nikola Špirić, koopredsedavajući Parlamentarne skupštine BiH, smatra da srpska strana ne treba nasjedati provokativnoj ·politici SDA, jer pomenuta inicijativa ne znači istovremeno i promjene grba, pečata i imena Republike Srpske. ~

Ukoliko inicijativa ne prođe u Narodnoj Skupštini Republike Srpske, u što malo ko vjeruju, šest bošnjačkih poslanika koliko ih je u Parlamentu RS, zatražiće

da se o njoj izjasni Ustavni sud | BiH.

Budući da inicijativa izlazi iz- van okvira Ustava BiH i Dejton- , -

skog mirovnog sporazuma, Bo-

šnjaci ovim činom na mala vrata · otvaraju “Pendorinu kutiju” -.

promjene Ustava, a za to je po- treban konzesus tri nacionalne · zajednice, ili izmjenu Dejton- -

skog mirovnog sporazuma, za šta. trenutno međunarodna zajednica · nije zainteresovana, bez obzira.

na to što bi se Bošnjacima milile ·

promjene.

M. Marić ?

INDONEŽANSKI DRŽAVNI TUŽILAC ZATRAŽIO SMRTNU KAZNU ZA TERORISTU IMAMA SAMUDRU

Monsfrum osfao hladnokrvan

Optuženi je kratko replicirao sudskom veću: “Bog Je veliki, islam će pobediti”

Bali, (Tanjug). - Aplauz Je odjeknuo sudnicom kada Je nedavno tužilac zatražio smrtnu kaznu za islamskog fanatika 33-godišnjeg Imama Samudru, koji Je označen kao “mozak” prošlogodišnje terorističke akcije na Baliju, indonežanskom turističkom kompleksu, kad su ubijene 202 osobe, uglavnom strani turisti.

Samudra Je na suđenju na Baliju, koje traje mesec dana, i sam priznao da Je učestvovao u toj terorističkoj zaveri, kako je rekao, “radi odmazde za pobijene muslimane u Americi, Avganistanu ı Palestini”.

TEMELJNO PRIPREMAN ZLOČIN

Zahtev da mu bude dosuđena smrtna kazna

dočekao Je mirno. Gladeći svoju bradu, bez ikakve mimike na licu, odvratio Je: “Bog je velik. Islam će pobediti!. Njegove reči su izazvale

negodovanje publike u sudnici. Oko 50 ljudi, uglavnom stranaca, rođaka nastradalih, prati Ovaj proces.

To je druga smrtna kazna koju je tužilaštvo zatražilo na aktuelnom suđenju za terorističku

akciju na Baliju, izvedenu 12. oktobra prošle godine. Pred sud će biti ukupno izvedeno 35 zaverenika, a tužioci su pre dve sedmice već zatražili prvu smrtnu kaznu za Amrozija bin Nursajima, Jednog od direktnih izvršilaca akcije.

Svima njima će se suditi i zbog članstva u Džemaji Islamiji, terorističkoj grupi koja Je u mreži Al-Kaide i koja ima nameru da u Jugolstočnoj Aziji stvori - kako kaže – _Tslamsku Super državu”.

Na dosadašnjem suđenju je rečeno da je teroristička operacija na Baliju dugo i detaljno pripremana, da je isplanirana na Jednom skupu na Tajlandu i finansirana iz Malezije, a sve pod uticajem terorističke mreže Al-Kaide i njenog šefa Osame bin Ladena.

PLANIRANA 1 AKCIJA U SINGAPURU

O tome je na suđenju svedočio i Van Vin Van Mat, član militantne Džemaje Islamije, koji se nalazi u zatvoru u Maleziji. Njegova izjava je u pisanoj formi dostavljena službenim putem iz Malezije.

On tvrdi da je u februaru prošle godine, odnosno nekoliko meseci pre terorizma na Baliju, održan regionalni sastanak vođa te militantne grupe u Bangkoku, glavnom gradu Tajlanda, i tamo isplanirana akciju na Baliju.

Na istom sastanku Je planirana i teroristička |

akcija u Singapuru, ali ona nije izvedena. U Singapuru je trebalo, prema saznanjima istra– ge, da se izvedu bombaški napadi na ambasade Amerike ı drugih zapadnih zemalja, Van Mat je, takođe, svedočio da Je na sastanku u Bangkoku rečeno da se raspolaže sa 35.000 dolara koje j je u Maleziji sakupljao Ali Gufron, kome će se suditi kao * “glavnom finansiJeru”. Van Mat je samo Jedan od više desetina pripadnika Džemaje Islamije koji se nalaze u zatvorima u Singapuru, Tajlandu, Filipinima, Kambodži, Maleziji ı Indoneziji.

Suđenje u Indontziji se vodi shodno novom antiterorističkom zakonu u toj zemlji kojim je prvi put smrtna kazna uvedena kao najstroža za bavljenje terorizmom.

“Vernik smrti” - prvooptuženi za prošlogo= dišnji zločin na Baliju, Inam Samudra Foio: Rojlers

Buenos Aires. (Tanjug). - rane otvorene u Argenfini zaceljuju se pomoću pravosudnih organa, a ne nekažnjavanjem – ocenjuje se u Busnos Airesu prošlonedeljna odluka vlade kojom je poništen dekret o zabrani ekstradicije Argentinaca ı time otvoren put za izručivanje ı suđenje i u inostranstvu vojnim zvaničnicima optuženim za zločine počinjene u vreme vojne diktature od 1976. do 1983. godine.

Novoizabrani predsednik Nestor Kirbner potpisao je taj dokument po povratku iz državnc posete Sjedinjenim Američkim Državama, dan pošto je argentinski sudija vrhovnog suda Rodolfo Kanikoba Koral zatražio: hapšenie 45 bivših visokih oficira ı Jednog civila čije je. izručenje zahtevala Španija. Argentinski sudija odazvao se, naime, zahtevu španskog kolege Baltasara -Garsona, prosleđenog putem interpola.

Španski sudija Grason, čije je imc dospelo u žižu interesovanja prilikom svojevremenog. zahteva

za hapšenje čileanskog diktatora Augusta Pinočea u Londonu istra– žuje nestanak više stotina španskih državljana u vreme argentinske vojne diktature i optužuje 46 Argentinaca za genocid, torturu i terorizam, kao ı za brojna ubistva, ranjavanja, hapšenja i paljevine.

HAPŠENJE “ANĐELA SMRTI”

Jedan od četrdesetak uhapšenih

u prošli petak je i bivši kapctan Alfredo Astiz (53), zvani “plavi andeo smrti”, čije izručenje traže Francuska, Švedska i Italija. On je Jedan od najkrupnijih zločinaca argentinske diktature, koji se smatra simbolom državnog ferorizma i okrutne represije. Astiz je bio na čelu tajnog zatvorskog centra u kome se primenjivala tortura tako da je malo ko od 5.000 zatvorenika odatle izneo živu glavu.

U svojoj knjizi “Juda, istinska

priča o ubačenom Astizu” pisac ~

Uki Goni poredi ovog kapetana fregate s “oficirom Gestapoa čiji Je

glavni zadatak bila izdaja”. Sam Astiz Je sebe predstavljao kao čoveka “najbolje pripremljenog u Argentini za ubijanje”. Bio Je onaj koji je, s izgledom “sina iz dobre porodice” označio “izdajničkim poljupcem” Asusenu Viljaflor, osnivača “Majki s Majskog trga” ı borca za razjašnjavanje sudbine nestalih, omogućivši tako njeno hapšenje 1977.

Mušbilac koji se krio iza pseudonima “Gavran”, “Nino” ili “Gustavo”, infiltrirao se kao “Eskudero” u emigrantske grupe u Parizu,da bi, otkriven, prebegao peške u

paniju. Učestvovao Je ı u Malvinskom ratu 1982. kao komandant mornaričkog bataljona kada se predao Britancima bez ispaljenog metka. Posle penzionisanja uključio se u Pomorsku obaveštajnu službu (SIN).

OFICIRI OTIMALI DECU

“Ne kajem se ni zbog čega”, rekao Je Astiz 1998. za argentinski “Tres Puntos” govoreći o vre-

HAPŠENJE ZLOČINACA IZ VREMENA ARCENTINSKE VOJNE DIKTATURE~—

Pravde: zaceljujie rane

“rgentinska vlada donela Je odluku kojom Je poništen dekret o zabrani izručenja “Gaučosa”

menu diktature u kome Je, prema zvaničnim podacima nestalo 15.000 lica, a prema humanitarnim organizacijama čak njih 30.000. On se čak pohvalio da ga Je “mornarica naučila da uništava, postavlja bombe, da se infiltira ı ubija” ı da je radio “pravedan i revolucionaran posao”. A zbog takvog posla Je 2000. brisan kao vojni kadar optužen u Argentini kao “podstrekač na zločine”. Protiv nekolicine ovih bivših oficijna u Argentini je pokrenut postupak zbog njihove umešanosti u ilegalno prisvajanje novorođenčadi rođenih od majki koje su bile u zatvorima za vreme diktature. Taj delikt ne ulazi u okvir zakona o amnestiji nazvanoj “Tačka, kraj” i “Zadatak poslušnosti” iz 1986. i 1987. godine, čije ukidanje traži sadašnji argentinski predšednik Kiršner, koji podseća da je 30.000 ljudi u Argenitini dospelo na liste nestalih “samo zato što su različito mislili”. Predsednik Kiršner, koji je do-

· sete SAD je za “Vašington post”

šao na vlast 25. maja, rekao Je da Je “Jedan od fundamentalnih ciljeva (argentinske vlade) da pobedi praksu nekažnjavanja” Koja je “dugi niz godina proizvela nacionalnu paralizu”. Uoči nedvne po-

rekao da “nema nedodirljivih u Argentini” ı da “društvo bez pravde ili sećanja nema budućnosti”.

Novi argentinski predsednik je po preuzimanju položaja pristupio najvećoj ikada viđenoj čistki u okvikru genealštaba vojske. Penzionisana Je polovina argentinskih generala ı admirala, često kompromitovanih u vreme diktature. Kad je o opštoj atmosferi reč, nedeljni argentinski listovi objavili su rezultate ispitivanja Javnog mnjenja: u kojima se može videti da je više od 60 odsto Argentinaca za ckstradiciju zločinaca iz' vremena'vojne diktature ı za ukidanje zakona o amnestiji koji ih Štite.