Борба, 04. 08. 2003., стр. 6

U MLADENOVACKOJ REGUI | PUNO NEZAPOSLENIH

Меко песе wu Вгауаге |

Mladenovac, (Beta). - Dok broj nezaposlenih u Mladenoycu konstantno raste, preduzece “Progres” a. d.-iz tog grada ne moze da pronade radnike voljne da rade za sasvim pristojnu zaradu, pise lokalni nedeljnik “Petat’’.

U svom poslednjem broju taj list prenosi dopis koji je direk-

r “Progresa” Dejan Stablovié uputio predsedniku opStine Zoranu Kosti¢u u kome ga moli da svojim autoritetom pomogne u prevazilazenju te “za uslove u kojima se nalazi maSinogradnja naSe zemlje, nesvakidaSnje pojave”.

“T pored stalnog oglaSavanja u lokalnim medijima ne moZe-

mo da angazujemo potreban ;

bro} zavarivaca 1 bravara neophodnih za formiranje jo$ jedne smene 1 povecanje proizvodпје", navodi se u dopisu direktora. U HOTEL “STARO ZDANJE” U ARANDELOVCU

Investicije | milion evra

Arandelovac, (Tanjug) -U hotelu “Staro zdanje” u Arandelovcu otvorene su ponude za

zakup, na 15 godina, tog najre- | prezentativnijeg zdanja u ovom |

delu Sumadije.

Komisija se opredelila za | ponudu novobeogradske firme | Која се и | obnovu “Starog zdanja’ uloziti |

“Conses Investment’,

1,25 miliona evra.

Za zakup je bila zaintereso- | vana i jedna firma iz Amerike - |

“Select International’.

“Stare zdanje” miliona dolara.

Konaénu odluku o zakupu |

“Starog zdanja” dace Upravni odbor turistiéko-ugostiteljskog Akcionarskog drustva. “Bukoтека бапја" u Arandelovcu.

NADLEZNI U OPSTINI KULA ODLUCILI

Umesto lova, farme puzeva

Intenzivno sakupljanje puzeva i zaba u celom Zapadnobaékom okrugu dovelo, je _vinogradske puzeve do granice istrebljenja, a sli¢na situacija je 1 sa barskim zabama, izjavila je za Betu inspektor za zaStitu Zivotne sredine opStine Kula Dana Aéanski.

Inspektor Dana A€anski kao moguce reSénje predlaze otvaranje farmi puzeva; Sto moze biti unosan posao; a istovremeno bi ova ugrozena vrsta imala moguénost da se zastiti i éak uveéa svoju populaciju. Uzgoj

6 ponedeljak, 4. avgust 2003.

i | |

Е Е | = Е : Е | | | | 1 | |

ЗНА АНРИ SSS SSH

гађа је (акоде таогцс па [аг-

тата.

5 НОЈ

Рооута pregledanth turistickih objekata ima neuskladenost sa kategoriјот Који nosi. Posao dobija jos 30 inspektora. PredloZeno povecanje ka211 do deset puta

U septembru ¢e gotovo tri godine kako je pri Ministarstvu trgovine i turizma Srbije formiran Sektor turisti¢ke inspekcije, u kojem je zaposleno ‘78 ljudi. Da li je to dovoljno da se “pokriju” sve oblasti u Republici, pitali smo pomo€énika ministra Ljubisu Petrovica.

- Upravo imamo razgovore sa kandidatima, kako bismo popunili potreban broj zaposlenih. Na konkurs se javilo300, a primamo tek 30 inspektora. Medutim, ve¢i problem od kadrova predstavlja tehniéka (ne)opremljenost sluzbe, jer imamo samo osam vozila za podruéje cele Srbije - rekao je Petrovic.

Na pitanje da li su inspektori potkupljivi jer imaju malu platu 17.000, Petrovi¢ je objasnio da on ima dobar tim, i ljude od integriteta. ј

- Cekamo i kodeks 0 radu za sve inspektore, jer nam ne vredi niSta da mi imamo 78 “andela”’, a da u ostalim inspekcijama, sa kojima saradujemo nije takav sluéaj, kaze Petrovié dodavsi da postoji redovna kontrola rada i dokumenata koje potpisuju turisti¢ki inspektori.

INSPEKTORI U BANJAMA

Sluzbenici ovog sektora tokom juna i jula imali su pojagane kontrole. Obavili su 1.645 izlazaka na teren, od éega 116 po zahtevu stranaka za utvrdivanje minimalnih tehniékih uslova u ugostiteljskim objektima. Po sluzbenoj duzZnosti inspektori su reagovali u 1.529 sluéajeva.

- Poseban akcenat ovog meseca dacemo kontrolama u_banjsko-turisti¢kim mestima, jer

ekonomija

smo tek fata éeturer predvidenog posla odradili. Banje su od Ministarstva za podsticaj raz-

Agencije pod lupom

Turisti¢éka agencija koja bude kaznjena dva ili vise puta, moze da izgubi licencu za rad. Analiziramo. poslove nekoliko: agencija $a родтисја Srbije, koje ¢e sigurno morati da prestanu zbog svoje nestrucnosti.da obavljaju dosadaSnje poslove. Ovde nam pomaze dobra saradnja sa inspekeijskim sluzbama: iz Crne Gore - kaze Petrovié. ·

voja dobile oko 110 miliona dinara, pa je to razlog vise da nagi ljudi-traze propuste, rekao je Petrovic, isti€u¢i da su inspektori bili u 13 banja, kojom prilikom su izrekli Sest zabrana, 13 zahteva za prekrSaje 1 14 novéanih kazni. Sve to Gini 30 odsto vise mera nego prethodne godine.

Posebna paznja ¢e se u jeku turistitke sezone posvetiti objektima duz autoputa.

- Tamo gde nisu smeStene izbeglice,-stanje je bolje nego u 2002. Medutim, ima ¢ak nelogi¢nih propusta. Od Beograda do Ма тиједап Кгајрша5 пета

menjaénicu. Nalozili smo motelu “Stari hrast” da ispuni obavezu prema kategorizaciji, i u roku od 90 dana osposobi menjaénicu - kaze Petrovic.

NajviSe primedbi kad rade ba-

Ste ima na krSenje javnog reda i

mira, kada je u pitanju glasnost muzike. - Muzika nije regulisana propisima. Tu. postoji pravna praznina. U predlogu zakona o turizmu, stoji klauzula da zbog pravijenja: buke objektu se moze oduzeti dozvola na 15 dana, kaze

Petrovic, emu ¢e se, ako i to bu-_

de usvojeno, obradovati stanovnici gradova 1-turisti¢kih mesta.

IZGUBILI KATEGORIJU

- Ne treba’ zaboraviti da je neophodna 1 edukacija ljudi koji rade u ugostiteljsko-turisti¢kim objektima, како ЂЕ se ubuduée primenjivao zakon. Inspekcijske sluzbe su ustanovile da 40 odsto pregledanih objekata od marta posluju’ kao = nekategorisani objekti - kafane; bifei.

Novina je i to Sto ce sluzba dobiti nadleznosti da moze utvrdivati identitet privatnih lica, Sto je yazno zbog izbegavanja pla¢anja turisti¢ke takse. Do sada je bilo kategorisano samo éetiri odsto objekata u privatnom smeStaju, a zahvaljujuci angazovanosti inspektora, sada je “uknjizeno” 45 odsto. |

“Otkrili smo 42 objekta koja su bespravno_radila’u turistitkim mestima, Sto nije mnogo ali do-

prinosi redu i disciplini. Cak 50) odsto turisti¢kih objekata imalo! je poneki nedostatak u poredenjus sa kategorijom koju su nekad do-« bili - tvrdi Petrovic.

Zanimljiv je 1 podatak kojeg3: iznosi naS sagovornik, da su turi--i sti¢ki inspektori samo u junu iz-s rekli hiljadu kazni za neizdavan--r Je raéuna. Gotovo polovina resto--c rana, kafana, hotela, ne poStuje)| ovo pravilo, pogotovo Sto je uvo--c

‘Poveéati kazne

- U zakonu o kojem smo govorili, predlozili smo da se Кагпе povecaju u nekim slu- } €ajevima za 10, a negde za | sedam ili €etiri puta. Ovo je | bilo neophodno, jer su sada- } Snje novéane naknade veoma niske. Recimo, za bespravan rad pravno lice placa 200.000 a radnik 2.000 dinara - kaze Petrovic.

denje fiskalnih kasa odlozeno zas: 2004. godinu. Od izreéenih mera: prihodovan je milion dinara.

Posla za turisti¢ke inspektore 11; sve one koji bi ovu branSu za tu--1 riste, da ucine interesantnijom, 5 ocigledno da ima na pretek.

Mirjana Anti¢5i Foto G. Uzelaca:

CACANSKE ИЕ I “URBANPROJEKT” PROMENILE VLASNIKE

U €aéanskoj opStini od kraja prosle godine 12 druStvenih preduzeéa, sa oko 900 zaposlenih, promenilo je vlasnike po kupoprodajno} ceni od blizu 500 miliona dinara. Sluéajevi “Napretka” i “Urbanprojekta” su interesantni, jer su ova druStvena preduzeéa otkupili konzorcijumi radnika. Reé je o kolektivima koji godinama uspegno posluju i gde su plate iznad republitkog proseka.

Na nedavnoj aukcijskoj proдај: akcionar Miroslav Davidovic, direktor “Napretka” prihva-

tio je pocetnu cenu’u iznosu od 3.846.000; dinara.

- Na osnovu sprovedene ankete u kolektivu formirali smo konzorcijum od zaposlenih, a njih je 27.. Uéestvovali su svi’ radnici, prema svom doprinosu i rezultatima rada, Sto se kretalo oko 17 odsto dodva i po procenta. Ovaj procenat ostaje 1 u deobi profita.

upei radnici

OT i

пет nam је да uvedemo nove artikle, jer smo po ugovoru obavezni da investiramo pet miПопа у фпага. Inaée, radimo za poznatog kupca, a to je na§a Vojзка Тако да зато 10 odsto koznev galanterije plasiramo preko

_-traiSta; kaze Davidovic.

а. ieee prodata

pet puta viSe od potéetne céne. .s Akcionar Stevan Miladinovic¢, .< koji je na aukcionoj prodaji zastupao konzoreijum zaposlenih, .+ текао nam je:

- Iffali smo jakog konkurenta, , ieee “poznajem, ali ‘nije mi po-i-c

znato koga je zastupao. Potrebnajs) sredstva za otkup smo sakupili! od nagih plata, a jedan deo preko о:

poslovnih banaka. Od 1974. во- -

dine, kada smo osnovani; poslujemo bez gubitaka, pa o¢ekujem

i jo8 bolje.

- da:ée i ubuducée biti tako, ako ne;

C =I in 3

M. Matoviéssi