Борба, 14. 08. 2003., стр. 14

1 |. četvrtak, 14. avgust 2003.

sve? knjige

Savremena proza i poezija .

Poman o Aleksandru Velikom

A.B. Lorfels: “Aleksandar Veliki - poslednji čarobnjak antike”, izd. Dezire publik”,

Beograd, 2003.

alo je knjiga (pod NM uslovom da nisu “laki romani” ili škol-

ska lektira) koje su u poslednje vreme doživele tri izdanJa. To budi nadu da ova, nadasve specifična ı po mnogo čemu Jedinstvena knjiga, nije prošla nezapaženo ı bez odjeka kod čitalačke publike. Knjigu o Aleksandru Velikom A. B. Lorfelsa (ovo je inače pseudonim jednog našeg prozaiste) možemo uslovno tretirati kao monografiju, mada Je ona mnogo više od toga. Ona ne samo ŠtO OSVEtljava lik Aleksandra Makedonskog iz Jednog do sad nesasledanog ugla - ugla misterija ı drevnih ezoteričnih učenja, nego predstavlja ı argumentovanu raspravu sa mnogim savremenim filozofskim i istorijskim trendovima koji bi sliku o ovom velikanu antike želeli da iskrive, marginalizuju ili preobrate u svoju korist. Nastala je kao demanti (kako sam autor navodi u predgovoru) sadržaja planiranog holivudskog filma u kome Je Aleksandar Makedonski prikazan kao razvratnik ı alko-

_ dio na svom doktoralu koji je pretočio u knjigu - - sadrža

učnim a aparatom. _ Problem privrede Srbije u

davno se. osećala DO ) reba_ ovakvom _ | studijom. ls{oričar.

Dragan Aleksić je dugo _

holičar. Lorfels nas poput najintuitivnijeg istoričara VOdi u vreme drevne antike i pritom analizira činjenice koJe su drugim istraživačima promakle (ili na njih nisu obraćali pažnju) ı izvlačeći zaključke iz tih činjenica ot-

Veliki osvajač kao književni lik: Aleksandar Makedonski

kriva neotkrivene dimenzije Aleksandrove ličnosti

U jednom od svo: -kontrolisanih naleta br s. Aleksandar kopljem ui ~ SVOgB brata po mleku (tj. za svoje

dojilje) Klita. Za ovaj čin većina istoričara okrivljuje njegovu naprasitu narav, a poneki smatraju da je bio pod uticajem alkohola. Lorfels, pak, Aleksandrove ispade povezu-

onim ratnim godinalna je Zna

čajan za upotpunjayanjč nacionalnoe istorije uopšte t008 O p rioda. Autor je. Široko zahya-

io ovu materiju u kontekstu

privrede predratne Jugoslayije, fe na čitavom okupiranom

području. Priličan deo, jednu trećinu teksta, posvetio je mateoriji pre aprilskog rata.

Autor podrobno interpretira zbivanja aktuelna za ovu temu u okupiranoj Srbiji. Okupator je u potpunosti preuzeo privredu ı svč funkcije u Vezi s njom na tlu nemačke okupacione zone. Formiran

ciju privrednih resursa kao i radne snage Sa tla Srbije. Formirana kvislinška vlada sa Milanom Nedićem kao

predsednikom Je predano iZzvršavala nemački program

je veliki aparat 2a eksploata-

_ Šle, Mada 0 DM

ogromne Šo je očigledno.

Privreda Srbije bila je vezana . _ istaknut udeo. narodnooslo-–bodilačkog pokreta natlu Sr· bije u sputavanju ekonomske o . eksploatacije, uz brutalnu pljačku od strane okupatora. Nemački okupator, ostali” su zaista sporedni, napravio je plan eksploatacije Balkana budući da Rajh nije imao” kolonije odn. sirovinsku baZu. Zahvaljujući delovanju . jugoslovenskog NOP a tim partizansko pokreta. U. Grčkoj i Albaniji, balkansko područje je bilo skoro parali- _ Sano. Bugarske trupe su dr-__rioda u izves žale pod okupacijom delove prati krizi ŠIV . Srbije, __ i O i. j

Za potcncijale u drugim kra-

jevima Kraljevine, a koje ve-_ Ze su od aprila 1941. bile pre sečene, Uslovi okupacije ne _ mogu da budu pogodni za ispunjenje priyrednih planova.

Najzad, delatnost snažnog

pokreta otpora ı sayezničko.

bombardovanje. Podaci govore da su U leto svi rudnici

izuzev Bora, Irepče ı Maj--

danpeka bili onesposobljeni.

Okupator je uložio dosta napora da obnovi proizvodnju. 'Kıdanje komunikacija, sred stava veze, paljenje opštinskih arhiva, napadi na objek___te od strane partizana veoma

je sa u psihologiji poznatim apstinentskim seksualnim krizama. A kada se uzme u obzir - što Je u knjizi detaljno objašnjeno - da Je Aleksandar najveći deo života proveo u celibatu iz ezoterijskih ciljeva - ovakve pojave bivaju sasvim Jasne ı razumljive.

Dakle, uz Jedinu zamerku koja bi se mogla odnositi na odveć koherentno štivo koje, osim priličnog nivoa znanja zahteva ı veliku dozu čitaočeve koncentracije, ova knjiga donosi čitav niz zanimljivih i interesnatnih saznanja, koja su obično nedostupna širem krugu ljudi.

Na tri mesta u knjizi navedeni su citati starih istoričara i mudraca koji drevne civilizacije direktno povezuju sa

_ svemirom, odnosno vanze-

maljcima. Autor ove knjige svakako nije imao nameru da povlađuje Eriku fon Denikenu, ali činjenice govore u korist Denikenove teorije.

Ova knjiga, dakle, vrlo uspešno ı argumentovano staJe u odbranu ı daje novo VIđenje ı tumačenje Aleksandrovog lika, ne kao pukog vojskovođe ı osvajača, već kao vladara koji Je pokušao

da na bazi verskih ı etničkih

tolerancija - “stvori državu koja je trebalo da bude duhovni svetionik svim umnim ljudima na planeti.”.

Oliver Janković

- li od O značaja ; za nemačku VOJBU industriju. -

CU || v”• Lirika ži vofa. Mile Ostojić Popara: “Efo mene kad se najmanje nadaš“, izd. Una Ostojić, Niš, 2002.

birka poezije Mileta / Ostojića Popare (Ban--

Jani kod Bosanske Krupe, 1938) je svojevrsna pesnička biblioteka, jer, ova zbirka objedinjuje deset knjiga pesama: “Eto mene kad se najmanje nadaš“ (knjiga prva), “Potkivanje vremena” (knjiga druga), “Pobuna pesama” (knjiga treća), “Putuj na pravu stra-

(knjiga četvrta), svanuća do večeri” (knjiga peta), “Razbijena kolona minuta” (knjiga šesta), “Poruka na vratima Kartagine? (knjiga sedma), “karta za sve pravce” (knjiga osma), “Izvor poznaje svoga g0ospodara” (knjiga deveta) ı “Ljudi sa crnim vrećama” (knjiga deseta). Na delu je impozantan rezultat eruptivne produktivnosti ı duhovne potrebe za pesmom ı njenim sudbinskim iskazima. Skoro hiljadu pesama ı lirskih zapisa sadrži ova bibliofilska zbirka likovno ı grafički osmišljena po meri same poeZIJE. Pesnik čitaocu nudi liriku SVOE Života sa svim UnIVECTzalnostima ı aluzivno-asociJativnim značenjima koje polifonija pesničkog otvara. Ona je svojevrsni, lirski dnevnik pesničke recepcije sveta oko nas. Ovaj po vokaciji, osobeni pesnik, Jedan

U zaključku je nedovoljno || i

jeste odlično _

Za. Sve > iuičrosen S

Je od retkih koji “celovito iskustvo Života objedinjuje promišljanjem prirode i njoj

naoko protivstavljenu civili-.

zaciju”. On posvećenički usaglašava poeziju i vlastiti život. Ispisuje životne stihove izvan pomodnih stavova, poetika u trendu ı samim tim legitimiše kao lirik samosvojnog pesničkog modela. Ostojić poeziju vraća u realnost Života, a ŽIVOtuU pOeZijom omogućuje smisao iZnad trivijalnosti svakodnev-

lja. Kroz poeziju komunici-

ra sa mnoštvom personalnih sagledavanja. Živoino i uverljivo, poetsko osećanje, blagotvornih misli ı vizija, skladno prožima ı sa liričnim fragmentima, preuzetim iz svoje romaneskne povesti “Osedlaj pravog konja”.

Remizirajući zaključak podrazumeva da širok tematski spektar Ostojićeve poezije, sa osobenim motivskim obeležjima, iz zavičajnog ı niškog miljea, inspirisan ličnim, otvara liriku snažŽnog umeiničkog ı ecsenciJalnog naboja. Biografski sadržaji, u osnovi pesme, obezbeđuju Joj autentičnost, boju ı nijansu, koja pleni bremenitom gamom osećan– Ja, a na širem planu ova poezija postaje duhovno pribežište ı od egzistencijalnih zebnji.

Iz životnih ı intelektualnih iskustava ostvarena Je, dakle, Ostojićeva pesnička 1spoved čije simboličke ı sadržajne sublimacıje nadopunjuju i univerzalizuju metaforiku. Miroslav Todorović

Milovan Krunić

Zakovane OČI

RKuke moje, Još bi htjele, na kori jasena da urežu FeZu.

Misli moje

ne mogu, Više, prestari san da vezu.

Syce moje, više RiROm, neće da svjedoči.

Na nebu, zakovane moje OČI

_E OB ROG UV J-H MuWlui=ıyı U |