Борба, 03. 09. 2003., стр. 6

Мреттагкећ

lanu formiranje prvog srpskog | Претвара. |

Ministar je kazao da o€ekuje | da prvi srpski hipermarket bude formiran "na mnogo mesta u Srby", dodajuci da je u planu da se iduce godine ta robna marka "raSiri" 1 izvan granica nage drzave i "da pokuSamo da obje- | dinjeni, ponudimo srpske proiz- | vode, kvalitet i uslugu okolnim zemljama".

Resenje klirinskeg duga

Pitanje klirinskog duga biySeg SSSR-a prema Srbiji Бесе | Копаспо reSeno do: kraja ove godine i predstavnici Vlade Ruske Federacije su уес исти! одredene ustupke da se dode do zadovoljavajuceg reSenja za obe strane, izjavio je juée srpski ministar za finansije Bozidar Delic¢. -

Ргепозес! ипзке за ргочјопеdeljne zvaniéne posete Moskvi i pregovora о ruskom klirinskom dugu, Deli¢ je u izjavi novinarima najavio da ée 10. septembra u Beograd doputovati-ministar inostranih poslova Ruske Federacije [gor Ivanoy, Sto ée biti 2 sledeci korak u nastavku prego- 2 vora © regulisanju klirinskog duga Srbiji.

Trgovina Albanije i Keseva

Keln. - Sporazum o slobodnoj trgovini Albanije i Kosova, Koji je potpisan pocetkom jula, Stupio je juce na snagu тако је Beograd upozorio da taj potez nye u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 koja garantuje suverenitet SCG nad Kosovom.

Tim sporazumom odmah се biti liberalizovano 50 odsto trgovinske robe, dok ée u narednih est godina postupno biti liberalizovano 90 odsto trgovine dve strane.

Ministar ekonomije Albanije Arben Maljaj je, kako prenosi | ATA, kazao da su do sada potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini sa Makedonijom i Hrvat- | skom i da se oéekuje da се џ Ovoj godini biti potpisani i sporazumi sa SCG, BiH, Rumunijom, Bugarskom i Moldavijom.

амниона морима овима мама

задивио вама нит до ова мањина

умно омео

8 4 4

Recemesne

с 2 OUE A EDOIOOTETE

sreda, 3. septembar 2003.

ekonomija AMERICKI ”FILIP MORIS” KUPIO 70 POSTO KAPITALA ”DIN”

Smanjice se uvoz i svere cigareta

Investicyom "Flipa Morisa” pokazuje se da je Srbija postala sigumma za velike syetske kompanije istakao premijer Srbije Zoran Zivkovié

Ugovor o prodaji 70 posto kapitala Duvanske industrije Ni8 "Filipu Morisu" potpisali su juce u Beogradu Mirko Cvetkovié, ditektor Agencije za privatizaciju i Zan Klod Kune, predsednik ameritke kompanije za centralnu i isto¢nu Evropu. Na taj na¢in ovo stratesko partnerstvo, predstavlja najuspesniJu privatizaciju duvanske industrije u istoéпој Еугор1.

- Jedini koji su ostali nezadovoljni su oni koji su mislili da Ce modi i dalje da 8vercuju cigarete - istakao je Zoran Zivkovié, premiJer Srbije. Prema njegovim re¢ima, pojavijivanje tako velikih kompanija kao Sto je "Filip Moris", ukazuje na Ginjenicu da je Srbija postala interesantno i sigurno trziSte za strana ulaganja. Medu njima se naroéito isti¢u ameri¢ke kompanije, koje nakon ovog UgoVora, postaju najprisutnije u naSoj zemlji po kolicini ulaganja. "Obeéao sam da ¢u ostaviti cigarete kad prodamo DIN i to sam uéinio sedam dana pre roka", izjavio je Zivkovié.

Istini za volju, razlog i nije tako mali. Srbija ¢e biti regionalni centar proizvodnje najpoznatijih svetskih marki cigareta. Time se daje snazan doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, jer Ge novac koji je odlazio na uvoz "Marlbora" i drugih poznatih cigareta, sada ostajati u zemlji. Sa druge strane, povecace se izvoz u zemlje u regionu i prodaja domaéeg sirovog duvana.

U skladu sa zakonom, kako se сшо па јиCerasnjoj konferenciji za novinare, pet odsto prihoda od privatizacije preduzeéa izdvoji¢e se Za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave u iznosu od 19,5 miliona evra, Sto je jednogodisnji budzet NiSa. ZnaCajan deo tih sredst- . biée plasiran kroz

Aleksandar Viahovié

EKONOMISTA STOJAN STAMENKOVIC Afere ugrozile

__,Ministar za privatizaciju i priv izjavio da je ambasadi Hrvatske

di javno izvinjenje preko medij ko je rekao, pre dva dana upu se ‘Ina’ u meduvremenu odrekla".

Jelacié, koji se poslove sa Srbijo od prodaje "Beopetrola" "Ine" u Srbiji. |

Vlahovic je naglasio da imovina "Beopetrola" data, nije sporna jer se to preduzeée izdvojilo iz

Zan Klod Kunc i Zoran Zivkovi¢ povoljne kredite u dalji razvoj sektora malih 1 srednjih preduzeéa i otvaranjem novih radnih mesta. Osim toga, "Filip Moris" je ponudio i dau narednih pet godina izdvaja po milion evra za budZet Nia.

Pritom, od ukupno 387 miliona evra, koliko ¢e oti¢i u budzet Republike Srbije, 10 odsto bice usmereno u penzijski fond. Prema recima Aleksandra Vlahoviéa, ministra za privatizaciju, potpisivanjem Ugovora je potvrdeno da je ovo najuspesnija transakcija u centralnoj 1 isto¢noj Evropi. Naro€ito, ako se ima u vidu da je privatizacija duvanske indu-

Ocekujem izvinjenje "Ine" redu Srbije Aleksandar Vlahovié je јисе uputio oStar protest zbog optuzbi predstavnika "Ine" da je privatizacija "Beopetrola" nezakonito sprovedena

"Oéekujem javno Izvinjenje od zyaniénika kome traze sastanak sa Ministarstvom za priv novinarima u Agenciji za privatizaciju.

On je dodao da je spreman za taj sastanak, ali prethodno mora da usleai njemu liéno za sve optuzbe koje je, katio "izvesni gospodin Zuzul Jel

"Ine" koji su uputili dopis u atizaciju", rekao je Vlahovié

avic, a koga

predstavio kao savetnik predsednika Uprave "Ine" za m, 1zZjavio je Za Radio B 92 da je Viahovié uzeo novac 1 da je izbegavao dogovor oko sporne imovine

, koja се uskoro biti pro"Ine" pre raspada SERJ.

strije najosetljivija upravo u zemljama и tranziciji. Kako je rekao gospodin Kune, glavni razlog investiranja bilo je poverenje u nage ekonomske reforme.

Bozidar Deli¢, ministar za ekonomiju i finansije, ocenio je da neée biti licenci za proizvodnju cigareta pre 2005. godine, niti akcizne politike. Ova transakcija je transparentna, bez ikakve "senke" a veliki deo budzetskih prihoda od prodaje DIN biée ulozen u investicione projekte, a ne u javnu potrosnju i to, pre svega, u dalju obnovu infrastrukture, dodao je Delié. J. Vujadinovié

Licenca NAA | "Меда гађакКи" Vlada Srbije dala je licencu za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima beo-gradskom preduzecu “Mega tabak", objavijeno je u najnovijem 'Sluzbenom glasni5_______ ___Licenca je data za period odpetgodina _ Vlada je odluku donela na sednici od 28.aveusia.

SOSIETE ZENERAL BANKA POCELA IZDAVANJE "VIZA ALTERNA”, PRVE KREDITNE PLATNE KARTICE

Plastiénim neveem do krediita

privredu

Beograd - Ekspert Instituta ekonomskih nauka Stojan Stamenkovic ocenio je da nezayidan polozaj doma¢e privrede dodatno otezava gotovo svakodnevno fabrikovanje brojnih politi¢kih afera.

Stamenkovic¢ je juée na konferenciji za novinare povodom izlaska septembarskog dvobroja Casopisa ''Meseéne analize i prognoze’ ukazao da je poveCanje udela investicija u brutodomacem proizvodu, kijuéna pretpostavka odrzivosti privrednog 1 izvoznog rasta, kao i розгерепог uravnotezavanja platnog bilansa.

“Svi pokazatelji, a pre svega proizvodnja i uvoz opreme, proizvodnja i plasman gradevinskog materijala i TIEEOY plasman, medutim jasno ukaZuju na pad investicija u ovo} godini”, rekao je Stamenkovic.

Sosiete Zeneral banka poéela pre desetak dana izdavanje prve kreditne platne kartice "Viza alterna" Sto je potpuno nova ponuda na domaéem bankarskom trziStu. Kako je juce na konferenciji za novinare obrazlozio Vladimir Markovic regionalni direktor Societe Zeneral, alterna kartica отогисауа pla¢anje dinarima u zemlji ili inostranstvu na preko 20 miliona prodajnih mesta. Bitna razlika u odnosu na veoma rasprostranjene tzy. debitne kartice, kreditni "plasti¢éni novac"' omogu¢ava klijentima odlozeno placanje sa naplatom 10-og sledeceg meseca bez kamata odnosno na maksimalnih deset meseénih rata. Opcija klijenta je da se opredeli da li ¢e u zavisnosti od kreditne sposobnosti uzeti obavezu od 25, 50 ili 75 posto mesecne otplate duga. Alterna karticu mogu da imaju sya punoletna

пса, Која мес тпаји (екис! габип u ovoj banci odnosno podnesu zahtev za njegovo otvaranje 1 "prebace" tekuca primanja i plate. Ukoliko se plaéanje usluga i robe vrsi “alternom" na kredit njegova visina odreduje se individualno na bazi vrednosti i limita raCund. Razlika u odnosu na klasiénu debitnu karticu sa koje se "skida" sa ra¢una po dobijanju izvoda banke, kreditna kartica omoguéava da vlasnik primera radi plati tek 25 posto potrosene sume na ra¢unu ukoliko on iznosi 10.000 taj iznos je 2.500 dinara, sledeceg meseca a ostatak duga se prolongira na narednih sedam meseci. Omoguéeno je i "revolving" kreditiranje Sto podrazumeva moguc¢nost novog zaduzivanja na bazi raspoloZivih sredstava sa ratuna od kojih se oduzima prethodno zaduzZenje,

obrazlozeno je u Sosiete Zeneral Banci. 2

Ova banka je u decembru 2001. godine izdala prvu Viza medunarodnu karticu u Srbiji i dosada je u svoju mrezu ukljuéila 53.000 vlasnika "elektron", "klasik gold" biznis" i najnoviju "alterna" karticu. U sistem prijema ukljuéeno je oko 3.000 trgovackih punktova, dok je 1.500 opremljeno POS aparatima, a sa plasti€nim novcem moZe se podizati gotovina u 20 bankomata. Kako je naglasio Markovié postoji veliki interes za otvaranje kreditnih kartica a nedeljno se registruje 50 do 60 zahteva, koji se veoma brzo reSavaju.

Kreditne kartice sve su prisutnije u svetu kao najredovniji naст рјасапја, а изКого se moze ocekivati da iz upotrebe potisnu druge oblike bezgotovinskog pla¢anja i kreditiranja.

D. M. SoleSa