Борба, 04. 09. 2003., стр. 10

1 0 četvrtak, 4. septembar 2003.

Uhap ili Tejlora

J PE

uhaspe bivšeg liberijskog predsed- | nika Čarsla Tejlora i predložila da mu se sudi u toj zemlji ili da bude

izručen specijalnom sudu za ratne |

zločine u Sijera Leoneu.

predsedniku Olusegunu Obasanđu, ukazuje se da Tejlor ne može da bude izuzet od odgovornosti Za | zločinc protiv čovečnosti ı raine

zločine koje mu pripisuje Javni tu- |

žilac specijalnog: suda za Sijera

Leone Amerikanac Dejvid Krejn,

Javljaju afričke radio stanice. “Amnesti internešnel”

loru, to učinila na osnovu nekog · tajnog dogovora. |

Manevri

Abdulah II u Iranu

Teheran.- Jordanski kralj Abdu- | lah Drugi koji od prekJuče boravi · u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Iranu, sastao se juče u Teheranu s | iranskim vrhovnim verskim poglavarom ajatolom Alijem Hamnecijem. Jordanskog kralja je pri- mio predsednik Irana Mohamad Hatami, kao prvog jordanskog še- · fa države koji je došao u Iranu po- · slednjih četvrt veka, Javila je iran- | ska agencija Irna, a prenosi AFP.

Odbačene smrine kazne

San Francisko. - Američki fede- | ralni apelacioni sud u San Franci- | sku odbacio je više od stotinu smrt- | nih presuda izrečenih u tri savezne | države za koje Je nadležan, sa obra- | zloženjem da su ih, protivno Usta- vu, donele sudije, a ne članovi po- · rote. Reč je o presudama sudova u | Arizoni, Montani i Ajdahu.

Nevi lider

Rukovodstvo SCIRI, glavnog | pokreta iračkih šiita, donelo je tu | odluku u Nadžafu.

Ajatolah Hakim sahranjen je prekjuče na trgu u centru tog grada, 180 kilometara udaljenog od Bagdada, na kojem Je nameravao da podigne džamiju. Sahrani je prisustvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi.

Sahrana

Pariz. - U prisustvu francuskog predsednika Žaka Širaka juče je na groblju Tje južno od Pariza sahranjeno 58 osoba, žrtava avgustovskih vrućina čije porodice nisu pronađene. Sahrana žrtava vrućina bez porodica obavljena je bez prisustva štampe. Pritom su pročitani stihovi poznate francuske šansonjerke Barbare na temu nestanka.

TIGA GIIGGOITIGOCCTOGrn OJI 11GOT)ITIr OU CCICT-{{C"CTTTLOICCCTTTC_TTT-(C"CCC(-13rC{"T|"rC{{{—-|"rC1" 01 —<<"

O O O COCCO CV OO CC CTTT{T-T" TT T{——1——"

- Međunarodna | organizacija Za ljudska prava | “Amnesti internešnel” zatražila Jc | od vlasti Nigerije da ncodložno |

| || U pismu upućenom nigerijskom |

KINA I SAD POZVANE DA KONAČNO POTPIŠU GLOBALNI SPORAZUM

ačka na nuklearne probe

Beč. - Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed EI Baradei pozvao je juče zemlje kao što su SAD ı Kina da što pre potpišu globalni sporazum o zabrani svih nuklearnih proba.

EI Baradei je to učinio u pisanom apelu obelodanjenom u okviru trodnevne konferencije u Beču koja se održava sa ciljem da se ubrza pristupanje zemalja sposobnih za proizvodnju nuklearnih bombi Sveobuhvat-

“Proverena, stalna globalna zabrana svih vrsta nuklearnih proba bila je ključna za međunarodnu bezbednost gotovo pola veka”, naglasio Je šef AIEA. On je dodao da je od 1945. godine izvršeno više od 2.000 nuklearnih eksplozija, od kojih je najnovija bila 1998. godine.

Sporazum CTBT Je usvojen u Njujorku u septembru 1996. ı do sada ga Je 168 država potpisalo, a 104 su ga ratifikovale. Stupiće na snagu tek kada ga ratifikuju 44 države

Ja, koje su učestvovale na njujorškoj konferenciji 1996. godine. Sporazum su do sada ratifikovale 32 takve države, a Još 12 zemalja koje bi trebalo to da učine su - SAD, Kina, Kolumbija, Severna Koreja, DR Kongo, Egipat, Indija, Indonezija, Iran, Izrael, Pakistan i Vijetnam.

U saopštenju za štampu AIEA povodom najnovijeg. skupa iznosi se očekivanje da zemlje kojima je preostalo da to učine potpišu ili ratifikuju Sporazum do petka, kada

ne krije | zabrinutost zbog mogućnosti da je | Nigerija, koja Je ponudila azil Tej- -

nom sporazumu o zabrani nuklearnih pro-

ba. sposobne za proizvodnju nuklearnog oruž-

NASTAVAK PREGOVORA O NUKLEARNOJ KRIZI NA KOREJSKOM POLUOSTRVU POD OZBILJNIM ZNAKOM PITANJA

Parlament podržao vladu

Seul (Tanjug) - Parlament Severne Koreje Juče Je podržao odluku vlade da poveća “nuklearnu odbrambenu moć” zemlje, izražavajući na taj način oštru reakciju na politiku SAD koju smatra nepriJateljskom. Vrhovna narodna skupština je takođe podržala prošlonedeljno saopštenje Ministarstva inostranih poslova prema kojem Severna Koreja više nije zainteresovana za nastavak razgovora o svom nuklearnom programu, što Je bila tema nedavnih pregovora šest zemalja u Pekingu.

Severnokorejska nacionalna agencija KCNA je prenela i da je parlament “odlučio da preduzme odgovarajuće mere” radi podrške ostvarivanju vladine politike u vezi sa programom nuklearnog naoružanja. U saopštenju parlamenta Je, kako prenosi Rojters, istaknuto da razgovori u Pekingu, u kojima su učestvovali predstavnici obe Koreje, SAD, Rusije, Japana i Kine, nisu doneli očekivane rezultate zbog odbijanja Vašingtona da prihva-– ti miroljubivu koegzistenciju sa Severnom KoreJom. Jučerašnje odluke parlamenta deluju iznenađujuće s obzirom na činjenicu da Je zvanična državna agencija KCNA prekjuče objavila da je Pjongjang ı dalje čvrsto opredeljen za nastavak razgovora o svom nuklearnom programu. U toj inforamciji Je, istovremeno, istaknuto ı da se dogovor može postići samo pod uslovom da SAD odustanu od neprijateljske politike prema Pjongjangu i da sa Severnom Korejom potpišu sporazum o nenapadanju. Ovi tvrdi stavovi severnokorejskog parlamenta ozbiljno dovode u pitanje nastavak pregovora o nuklearnoj krizi, uprkos činjenici da Je, posle skupa u Pekingu, najavljeno da su svi učesnici za “nastavak traženja miroljubivog rešenja”.

i dalje. — OSa nema _ Sadama, ncma oružja Za masovO. uništavanje, nili nuklearn

O režima. Medutir

se završava bečka konferencija.

Severnokorejski lider Kim Džong II u sredu je, na zasedanju parlamenta, ponovo izabran za predsednika Nacionalne komisije za odbranu, javila je državna felevizija. Kim je ovu funkciju obavljao i proteklih deset godina, tako da se teško može govoriti o neočekivano; vesti, ocenjuje Rojters.

_ postrojenja, a nema ni mira.

Tako komentariše “Boston

gloub” uoči druge godišnjice od terorističkih napada na Njujork i Vašington u kojima je stradalo oko 3.000 ljudi ı otkad je Amerika pokrenula rat — {croriZzma U SVC{U. -

Bostonski list, istovremeno, ukazuje da su rat protiv ierorizma, mnoge zomlje iskoristilc. U Indoncziji, Izraelu, Španiji,

Kolumbiji, Filipinima, Kini... vlade su se uključile u bespo-

od 12.500 stranih vojnika u borbi protiv terorističke Al-Kaide,

nula na drugi veliki rami cilj”

_ đdcnje Iraka”.

dve godine kasnije, u današnjem Avganistanu, u kome ima i vše

Molz j je Arafala Oi, ) · preprekom miro nom procesu Koji predvodeč SAD. U inicrvju za izraelški vojni radio, on je naplasio da. paleslinsko rukovodstvo kojć - | S a a Činc 1 |

talibanski pokret diže glavu i sve češće se događaju sukobi.· Marta 2003. Amerika j jcac _ Analitičari, Takođe, upozora - vaju da je medunarodna borb: borbe protiv terorizma - Brak,a - protiv ičrorizma počela tek po već |. maja jc Buš proglasio sie || Septembra 2001, a Al kraj ratnih operacija i oslobo- Kaidajč“ ayo tartovala j JO Ali. umesto mira, prce 10 godina, usledili su novi sukobi i i terori- tek na početku” . Ž stički napadi u širem regionu. jedan | —— terorizam