Борба, 04. 09. 2003., стр. 28

28 četvrtak, 4. septembar 2003.

NARODNA STRANKA Pravda

Fofo robo? idealnog političara iz DOS-a

Beograd - Pored toga što podržavamo SJAJNU ideju Vladana Batića o potpisivanju moralnog i etičkog Kodeksa nosilaca Javnih funkcija čime će, sigumi smo, biti zadat odlučni

j udarac korupciji, kriminalu,

neopotizmu i svim drugim oblicima devijantnog ponašanja nosilaca Javnih funkcija iz redova DOS-ovih funkcionera, smatra-– mo da jedan moderan političar treba da poseduje ı druge osobine, potrebne da nas uspešno vo-

OBRAZOVAN - kao Zoran Živković KULTURAN - kao Vladan Batić u skrivenoj kameri RTV PINK REČIT - kao Dušan Mihajlović pred novinarima INTERESNO-NEKONFLIKTAN - kao Marija Rašeta Vukosavljević

NEKONKFLIKTNO - INTERESAN - kao Zoran Janjušević

di kroz izazove ı zacrtanog cilja ulaska u EU. Slika jednog idealnog: DOS-ovog političara, po meri naroda, Je u stvari kombinacija osobina više aktuelnih funkcionera. Takav jedan političar bi trebalo da bude:

ISKREN - kao N. Kolesar kad govori o poreklu ”svog” novca TOLERANTAN - kao Vladimir Popović Beba prema medijima NEPOROČAN - kao Čedomir Jovanović, jer ne puši niti pije ENERGIČAN - kao Goran Svilanović u odbrani državnih interesa LOJALAN DRŽAVI - kao Momčilo Perišić - jer ne odaje vojne tajne MUDAR - kao Zarko Korać jer objašnjava neobjašnjivo ISTRAJAN - kao Vladan Batić u svojim inicijativama DOSLEDAN - kao Milan St. Protic jer retko menja partije VASPITAN - kao Nenad Čanak jer bira društvo i ne psuje NEPOTKUPLJIV - kao Jožef Kasa u Subotici

NACITAN - kao Marjan Rističević - edukator u Skupštini ODGOVORAN - kao Dragan Veselinov - ostavka po savesti DEMOKRATA - kao Bane Ivković u kampanji na Vračaru SPOSOBAN - kao Dragan Milovanović - spojio nespojive funkcije

U Evropi najduže rade Cesi i Slovaci

Prag - U evropskim zemljama najviše vremena na poslu provode zaposleni u Češkoj, tesno za njima su Slovaci, a treći su Grci.

Ovaj poredak proizilazi iz izvšetaja Međunarodne organizacije za rad za prošlu godinu, koji danas objavljuje češki privredni dnevnik "Hospodaržske novini".

Prema ovoj statistici, Česi su tokom lanjske godine na poslu proveli 1.980 sati po zaposlenom, Slovaci su radili 1.978 sati, a Grci 1.934.

Na dnu ove rang-liste su zaposleni u Holandiji sa svega 1.340 radnih sati godišnje.

Japanci su izgubili primati:

"najvrednijeg naroda", jer su la-, ne radili 1.825 sati, tačno koliko. ı Amerikanci.

Na svetskom vrhu suvereni su!

va godišnje.

U izveštaju ILO se konstatuje |B

da su događaji od 11. septembra 2001. imali veliki uticaj na uspo-, ravanje privrednog rasta i "Ži-:

vost" tržišta rada, tako da se otad,

-f 0.

(8 Korejanci sa 2.447 radnih časo-|

-{ |

| -I bi

beleži sve manji broj radnih sati. .r

Na primer, prosečni Francuz. je lane proveo na poslu 1.545 sa- -; ||

ti, a dve godine pre toga radio je 43 sata više.

Buš zabranio pomoć

organizacijuma koje

prihvataju aborfus

Vašington. - Predsednik SAD Džordž Buš odlučio Je da proširi zabranu dodeljivanja novčanc pomoći stranim organizacijama za porodično planiranje koje se zalažu za abortus.

Odlukom američkog predsednika proširena Je inicijativa pokrenuta u martu 2001. koJom Je Agenciji za međunarod-

ni razvoj Zabranjeno da novča– no pomaže strane organizacije koje se zalažu za abortus, Javila je agencija AFP.

Sada većina američkih organizacija više nema pravo da dodeljuje novac tim organizacija-

ma, osim onima za borbu protiv, v

side.

IRAK POSLE RATA

Bagdad. - U Iraku Je u toku ozbiljna reforma školstva, kojom su obuhvaćeni ı - matematika ı geografija!?

Ova školska godina će nekako proteći sa starim udžbenicima, punim ideologije i propagande kojom su deca učena da budu spremna da umru za vođu Sadama Huseina, a da Je reforma školstva počela svedoče nova izdanja udžbenika iz kojih su već izbačene Sadamove fotografije i delovi njegovih govora ili stihovi koji ga veličaju.

Potpuno reformisani udžbenici biće objavljeni 2005. godine, izjavio Je Bašam alAni, šef Odeljenja za udžbenike u Ministarstvu prosvete u Bagdadu. Predmet "Nacionalno obrazovanje" će biti ukinut, a svi materijali koji se odnose na bivši režim će biti izbrisani iz udžbenika, tvrdi on ı naglašava da reforma neće zaobići ni udžbenike geografije ı matematike.

Mada se čini suluda tvrdnja da geografski ı matematički udžbenici obiluju propagandom ı ideologijom - za Irak to nije slučaj, izveštavaju agencije navodeći kao primere: zadatak iz Jedne matematičke zbirke u kome su dati dužina i širina fotografije Sadama Huseina, a traži se izračunavanje površine, ili lekcije iz geografije iz kojih se o brdima i dolinama Iraka uči i po

Sadam na ikvadra?

Školski program u Iraku će do 2005. biti reformisan da bi se izbacilo sve što podseća na Sadama Huseina i njegovu vladavinu i da bi deca aktivnije učila”

tome u kakvoj je vezi Sadam sa tim iračkim predelom?! Irački stručnjaci su svesni

da takvi udžbenici moraju da se menjaju, alı ima dosta njih koji upozoravaju da Sjedinjene Američke Države ne sme-

Ju da diktiraju reformu obrazovanja u Iraku, već da Je podržavaju savetima. Iračani

moraju sami da izvrše reformu školstva, a Amerikanci ne bi trebalo da nameću svoje vrednosti u irački obrazovni

sistem - smatra Jedan penzionisant irački profesor. U reformi udžbenika u Ira-

ku će biti uključeni razni irački stručnjaci, ali će nadzor biti u rukama Amerikanaca. Oni imaju posebnu save-

todavnu grupu u Ministarstvu prosvete u Bagdadu. Biće

uključen ı Fond Ujedinjenih ·

nacija za decu (UNICEF) čiji Je predstavnik u Bagdadu Džefri Kili primetio da u postojećim udžbenicima, "iako

im Je potrebna revizija, ima.

solidnog znanja".

Kili smatra da će više napora biti potrebno da se promeni sam sistem sticanja znanja, odnosno predavanja i provera, koji Je u Iraku star više od dve decenije. Zelimo da uvedemo sistem učenja uz

puno angažovanje i nastavni- -i

ka ı učenika, da deca sama re-

šavaju probleme, da otkrivaju ı

i zaključuju, a ne da samo memorišu znanja - kaže Kili.

Trak Je svojevremeno važio za zemlju sa prestižnim sistemom obrazovanja, ljudi su

uglavnom imali srednje obra- ·

zovanje, pismenost Je bila zavidna. Danas u Iraku, posle tri rata u toku dve decenije ı 13 godina pod sankcijama UN, slika Je sasvim drugačija.

Što se tiče samo škola, oko sedam hiljada takvih ustano-

va Je sada u izuzetno jadnom · „stanju - polusrušene, razbije-

nih prozora, bez struje, toale-

Škole u Iraku su dodatno Roi ı tokom američkobritanske invazije, pogotovo zato što su u tim zgradama bili smešteni iračka vojska i

municija. Amerikanci su. bombardovali, a &ilračani, pljačkali.

sI 50: