Борба, 13. 03. 2004., стр. 14

због овог -

“бис"“, подсећам да ам 10. децембра 2001. у новинама“, чланак под

не,

онемогућио нашу

од 17.

сада Којадиновић. Ле-

| чић, наравно, на јавно | постављено питање није | одговорио, јер се он, као

а не би било забу-

- "Јутарњим

"Где вам је опера г. министре (БИС)

ре који их води, примају за то време плату, битно је да они који остају (с0листи, хор и балет), примају плату, а онемогућено им је да раде и дају представе због којих су ангажовани!

Да ли је то одобрио

носилац тзв. сукоба интереса7 Ми емо већ у неколико наврата писали о стању у Народном позоришту, тј. у Опери, која је већ своје деловање свела на границе оправданости постојања. У овој

Е и Којадиновић одгово| рити, јер тек треба да се | види шта ће бити њего| во главно занимање.

| стирамо | сти за ово и овакво по· нашање, које и у овом 2 случају, говори колико

| што је познато, и није | бавио повереним му ре| сором, већ својим тезга-

ма, а питање је да ли ће

Тек, реч је о државној

Ми нарочито инси-

на одговорно-

су се наше државне кул-

| - Сцена из опере "Дон Карлос“ | никако и као обавеза у | | остваривању њене кул-

| турне и уметничке по| литике.

Отворено говорећи,

| поставља се питање; ко | се усудио да оба ова “го; стовања одобри и стане | иза њих. При том је не| важно да ли чланови ор-

управник Народног позоришта, ис којим овлашћењем. Или, пак, Управни одбор, као продужена рука државе, чији је председник редитељка, која режира у том истом позоришту, па се тако појављује као

сезони је за седам месеци рада дала само једну премијеру (Љубавни напитак), а сад иде са својим оркестром у Солун, да омогући тамошњој опери рад! Шта више, у овој сезони, када је била обавезна да обележи

| кестра и директор Опе-

100. годишњицу од првог извођења домаће опере “На уранку“, она је то чистим марифетлуком избегла, позајмљујући нишком оркестру и хору неколико солиста, како би они то учинили у Нишу, а по-

том и у Београду, док за то време београдски и хор и оркестар нису радили ништа! Зна ли се, пак, да је аутор те опере Сташа Бинички, човек који нам је, пре 90 година, основао и саму Оперу, онда то и такво пона-

шање “баш ме брига“, још једном показује колико је Народно позориште, па и његова Опера, у рукама људи који не само да нису дорасли својим обавезама, већ и мисији коју Народно позориште мора да има.

Године 1934, Милан Грол, један од легендарних управника Народног позоришта, пишући о ондашњем стању у Опери, у потпуности је пресликао њено данашње стање: “Без јасног плана, без диригената, без

Мирјана Влајић _

#42! "Име руже“ Умберта Ека, на

"Апијаци Зелени венац, купила

за 180 динара. Накуповали циган-

чићи у уторак ујутро по киосцима, те на другим местима Име руже“

да би касније, свесрдно порадили

за свој џепи који килограм хране,а _ што се тиче књиге и идеје да се ле-

пе књиге приближе читаоцима,

баш их брига - коме заиста још требају књиге када народ нема хлеба2 _

'Ето то је почетак велике акције "Вечерњих новости", да јефтином

продајом у својој акцији, књигу _ приближе народу и поново ову нашу децу претворе у мале Вукове, _ Цвијиће, Тесле... али, народ нави-

као на свој стил и начин живота,

ето, некако, баш се не да - неће он, _

неће књигу озбиљно у руке. _ Шта поводом овог догађаја да му

се каже - можда, да узме у руке све. дневне новине и пажљиво прочита _ наслове од којих ће га, свакако ухватити већа депресија од овеу

којој јесте, али, можда ће из те на ________ | 7 __ гомилане туге, ипак, успети да

ц Дтако сам уместо за 20. динара, _ вуче посебно "осећање ! роније и

"жељу да се супротстави, каже - не,

беде је доста, хоћемо да радимо

_Ех, како би могло ово да се деси ·_ Искрено навијам за ту врсту народ ног бунта који би сложно, устао, мислим сви у Србији и заједно, сви, тражили посао, нове могућности

"рада и зарада. _

странци или партији припадају, на

године, што већ и сада чини, а она

ко зна да рачуна, нека погледа и _ утврди - сваки Србин је тамо, неко ме у свету, дужан позамашну суму

ју и ову ситуацију, без обзира којој.

одговара на питања комисија кој се организују у нади да ће, такозва ни искрени одговори, помоћи ;

_ род мора да се ослободи митоваи _ <0Ј мотолошких бајки оних, који сугаи гурнули у дужничку кризу, јер је чињеница следећа - Србија је свет- _ ским монетарним центрима дужна _

_ више од 13,5 милијарди долараи | новац ће морати да враћа од идуће

дужити у Опери, без катастрофе2“ Међутим, у тој сезони о којој је Грол тако писао, било је четири оперске преми-

јере и једна обнова, и ; 154 представе 37 опер- |

ских дела, о чему ми данас не можемо ни да сањамо, тј. једна премије-

ра и 12 дела, са 34 пред- |

ставе! Шта је то, слути ли то на катастрофу Зна ли се да је садашњи управник по својој вољи и потреби 5. октобра, силом то постао, било би нормално помислити да је на тај “чин“ био руковођен револтом дотадашњим стањем у кући, а како сада стоје ствари, испада да се пожурио да то стање, баш он, учини још го-

рим. Мора му се призна- | ти да је у томе, на жа- ;

лост, у потпуности ус-

пео, и не остаје нам ни- |

шта друго него да гајимо наду у новог мини-

ма, хонорарним

них уметника, до

великој сцени, на којој

сваког месеца и по неко-

лико дана нема представа, али се зато непрестано кука како се не може радити у једној згради... Ми посебно тражимо да се загледа у Оперу, која не може избећи сигурну катастрофу ако се данашње – безнадежно стање настави. Неко се мора учинити одговорним и за садашње стање, баш као и за незаинтересовано гледање његовог продужења. Слободан Турлаков