Борба, 13. 03. 2004., стр. 20
У ДО со Комедија о неодрасшању
- Нова филмска комедија популарног редитеља Радивоја Раше Апдрића "Кад порастем бићу кенгур“, по сценарију Мирослава Момчиловића, биће премијерно приказана 25. марта у Центру "Сава".
Аутор врло гледаних филмова “Три палме за две битанге и рибицу и “Муње", Андрић је и овога пута снимио причу о младима из урбаног миљеа, а поднаслов новог филма је "комедија о неодрастању .
Улоге играју Никола Ђуричко, Сергеј Трифуповић, Борис Миливојевић, Небојша Гло говац, Марија Каран, Гордан Кичић, Никола Вујовић, а од старијих Зорап Цвијаповић, Петар Краљ и Борис Комнепић. Музику је компоновао Васил Хаџимапов.
У најави се истиче да је реч о “"смешном и веселом филму о нашем свакодневном безнађу“.
Кроз три паралелне приче прати се група ликова који иако су у добу у којем младост полако престаје, још ништа нису урадили са својим животима. Неки од њих решење траже у љубави, неки у кладионици, а неки се једноставно препуштају глуварењу. Снима се филм "Ана Карењина |
У Москви је ових дана почело снимање филма “Ана Карењина“ по роману Лава Толстоја, који је пројекат Првог канала руске телевизије и режисера Сергеја Соловјева.
Ликове из бесмртног Толстојевог дела о људским страстима тумачи“ ће руске глумачке зве-
Управо седмица која је на измаку протекла је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за славистику, у знаку Лужичких Срба, њиховог језика, књижевности и културе, у знаку стваралаштва овога најмањег словенског народа који живи у својој Лужици жилаво се борећи за опстанак у огромном немачком мору. И тако то траје вековима, мада су им многи, већ одавно, прорицали нестанак. Данас их
Изузетна личност лужичкосрпског народа: Арношт Мука
је свега шездесетак хиљада који жилаво п упорно негују своју живу етничку, језичку, културну и духовну супстанцу. У тренуцима посустајања и малодушности, увек су се јављали они појединци и предводници који су им враћали самопоуздање и уливали додатну снагу. Такав је био и Арношт Мука (1854-1932), велики лужичкосрпски национални борац, изузетна личност научног и културног живота, истраживач језичких и књижевних старина, издавач и уредник, лингвиста
веома цењен у словенским сла-
вистичким круговима. Управо ових дана (10. марта) навршила се стопедесетогодишњица његовог рођења, која ће достојанствено бити обележена у његовој Лужици током целе године, а на примерен начин и у многим словенским земљама.
То је био прави повод да се и у нас, на Катедри за славистику, организују Дани лужичкосрпског језика, књижевности и културе“, које су свесрдно подржали челни људи са Филолошког факултета. Одржани су у знаку јубилеја Арношта Муке, научника и свестраног културног прегаоца, а уследили су и други садржаји којима је осветљена прошлост Лужичких Срба, али и ово време у коме живимо.
Дани су почели отварањем изложбе "Сорабистичка литература“, на којој се налазе дела из фонда Библиотеке Катедре за славистику, стара и савремена литература, скромна по броју, али са издањима репрезентативног значења. Добар део тога овој катедри је завештала и др Нада Ђорђевић, пре него је отишла заувек са овога света, изузетан преводилац са лужичкосрпског језика и тумач књижевности и културе овога народа. Одржано је и више предавања у којима је осветљена прошлост Лужичких Срба, време у коме је Арношт Мука живео и деловао, али и ововремене прилике у којима живе. Добар познавалац овог народа и културе др Мићо Цвијетић говорио је о Арношту Муки, његовом научном и културном раду, као и о лужичкосрпскосрпским књижевним и културним везама између два истоимена народа, које, са различи-
зде Татјана Друбич, Олег Јапковски, Сергеј Безруков, Алексапдар Абдулов, Ипгеборга Дапкунајте, РРА Гармаш, Људмила Савељева и други.
Прва клапа у 'идеалним условима“ пала је у подмосковском Архангелском, где се снег, како кажу, најдуже задржава. Прва глумица која је тумачила Ану, чувени
олстојев лик, била је Вера Холодна, затим Грета Гарбо, па Татјана Самојлова, Вивијен Ли, Жаклин Бизе, Софи Марсо...
соловјев је изјавио да је маштао о снимању филма откада је први пут прочитао роман великог руског писца. Пре десетак година почео је да ради на филму о Карењини,. Распоредио је улоге, наручио костиме, хтео да почне снимање, али није било довољно новца. Касније | је са Сергејом Курехи- | ним намеравао да у Бољшом театру постави оперски спектакл “Ана Карењина“ с музиком Курењина. У најпознатијем _ светском театру, међутим, нису наишли на разумевање.
"Мислили су тада да сам ненормалан - каква Ана Карењина, питали су се. Сада ме тако не гледају и томе се веома радујем“, изјавио је Сергеј Соловјов.
“Вернон Господ Литл“ је црнохуморна прича о тинејџеру из Тексаса, неправедно оптуженом за масакр 16 школских другова. Убица по имену Исус, који је злодело починио под дејством дроге, после тог стравичног чина ће се убити. Читава заједница, укључујући и медије, акумулирани бес испољиће не Вернону чија невиност у
ТТ,
СОЗР
читавој причи никоме није ни битна, ни гладном граду, ни суровим медијима, а ни њиховој публици.
Ово је сиже романа “Вернон Господ Литл“ ДБС Пјера, чије је право име Питер Финли, који је за овај, дебитантски роман, добио Букерову и Витбре-
- дову награду, а управо обја-
вљеног у Народној књизи. Писац врло живописне биографије, који је успут биом кокаински зависник, истиче да је својевремено повредио много људи, укључујући и неке од својих блиских пријатеља, да би дошао до новца, а на додели Букреове награде јавно је саопштио да ће новчани износ покрити само део дугова, иако је у питању сума од 80 хиљада долара! Рођен је у Аустралији 1961. мада се породица врло брзо преселила у Америку, а затим и у Мексико, где је провео тинејџерске дане. Отац, научник радио је на генетским експериментима у пројекту УН, а син се бавио препродајом аутомобила и упадао у раз-
Старо здање Матичног дома Лужичких Срба, у Будишину око 1875. године
тим интензитетом, трају већ два века. Проф. др Предраг Пипер бавио се- питањима сорабистике (славистичке дисциплине која се бави лужичкосрпским језиком и књижевношћу), улазећи и у нека компаративна проучавања и поређења са нашим језиком. Далибор Соколовић осветлио је развој сорабистике на Универзитету у Лајпцигу и савремену језичку политику у Лужици, а гост из Прага, др Петр Калета, говорио је о чешко-лужичкосрпским контактима од почетка до краја 19. века и почецима чешке сорабистике, чији је зачетник и велики поборник био Адолф Черни. Приказане су видео пројекције на лужичкосрпском језику, а Зоран Стефановић је представио библиотеку “Растко-Лужица“ на веб-страници српске културе “Растко“. А све је окончано књижевним матинеом, уз лужичкосрпску музику, изабрану поезију и прозу Лужичких Ср-
НАРОДНА КЊИГА ОБЈАВИЛА РОМАН “ВЕРНОН ГОСПОД ЛИТЛ“ ДБС ПЈЕРА, ДОБИТНИКА БУКЕРОВЕ И ВИТБРЕДОВЕ НАГРАДЕ
О масовној кулшури из иера кокаинског зависника
не врсте невоља и проблема са којекаквим ликовима, од којих су многи добили и место у његовом роману. Тада је и зарадио свој први надимак Ошу бш Слеап, у слободном преводу Прљав али Чист и задржао га је до данас...
Роман је написан бритким хумором, са доста тинејџерског сленга и обилује интересантним ликовима, од полицајца без мозга, професора педофила, критички настројених домаћица и Вернонове неодговорне мајке, која је заљубљена у репортера задуженог да прати случај њеног сина. Књига је заправо сурови пресек савременог друштва и масовне културе, где главни јунаци умногоме личе и на ликове из цртаних филмова, а којима се аутор бавио пре него што је почео да пише роман...
Књига је објављена у едицији Антологија светске књижевности, преводилац је Светлана Сеферовић, а уредник др Радивоје Микић.
тнп
ба, коју су читали студенти славистике и глумци.
Тако је, бар на тренутак, под окриљем годишњице Арношта Муке, научника велике енергије и учинка, који је био обдарен високим почастима и признањима за живота, па и почасним чланством Српске Краљевске академије наука- и уметности (1903), враћена у свест чињеница да још увек постоје Лужички Срби, истог нам имена и сродног језика, дубоко укорењени у своју Лужицу, решени да остану и опстану. И у најтажим тренуцима, како је истакао Мићо Цвијетић, јављали су се они појединци , а такав је био и Арношт Мука, који су им враћали самосвест и самопоуздање: " Дељени су и сами су се делили, што нам није непозната словенска и српска одлика, али су се увек налазиле снаге које су их усмеравале и окупљале, враћале их из стања латергије и малодушности“. Р.
НА АУКЦИЈИ КОД КРИСТИЈА
Шекспирово "Хамлеш
из 101.
Славни британски књижевник Вилијем Шекспир не престаје изнова да интригира комплетну светску јавнсот. Тако је аукцијска кућа Кристи понудила на аукцији почетком марта једну раритетну копију његовог чувеног дела "Хамлет" из 1611. године.
То је само једна из колекције старих енглеских драма чија је власница Мери, представница британског племства, а које ће бити понуђене на аукцији у Њујорку, 14. априла. Фото: Ројтерс).
| | т | у 1 | ђ