Борба, 13. 03. 2004., стр. 25
б -в—
· На Лопатници
КРАЉЕВЧАНИ ПОКУШАВАЈУ ДА __РЕШЕ ВОДОСНАБДЕВАЊЕ ГРАДА
Водоситем са реке Лопатнице решиће дугогодишње невоље Краљевчана са водом за пиће, али изградња ће прилично потрајати. До тада морају се тражити алтернативна решења
Иако лежи на три реке, у на делу Републике најбогатијег речног слива, Краљево годинама већ муку мучи са квалитетном водом за пиће. У водотоку Ибра још пре двадесетак година пронађене су велике количине фенола, а прошле године, некако у ово доба, фенол је затровао готово све бунаре у Жичком и Конаревском пољу и за чак педесет пута премашио _ "дозвољене" концентрације.
Осим тога, постојећи капацитети за дистрибуцију воде нису довољни да задовоље град у који се последњих година слило тридесетак хиљада косметских избеглица, па су усред зиме узвишени делови града остајали данима без воде. ЈП Водовод“ било је принуђено да врши ригорозне рестрикције, иако је, услед обилних падавина, град практично “пливао“ у води.
– Ситуација никада није била овако лоша. Производили смо знатно мање воде него, рецимо, летос јер смо исцрпели резерве подземних вода. Усред јануара у нашим бунарима је опао ниво за двадесет одсто. То јасно говори да се морају копати нови бунари и тражити решења за боље снабдевање града каже Марко Ромчевић,
технички директор "Водовода“. Дирекција за планирање и изградњу од 1997. године бави се изналажењем могућности проширења водоводних капацитета, а овај посао "убрзавају“ алармантна упозорења стручњака о све чешћем присуству фенола и тешких метала у водотоку Ибра. Утврђено је да река Лопатница, — двадесетак километара удаљена од Краљева може задовољи-
ти потребе не само Кра-
љевчана већ и житеља околних градова.
- Склопили смо споразум са Министарством пољопривреде о финансирању пројектне документа-
ревском пољу. Прошле године смо експрописали 15 хектара земљишта, потребно је још 25 хектара да бисмо изградили нове
бунаре и тако побољшали снабдевање града за неких 120 литара у секунди - наглашава Радош Трнавац, директор “Водовода".
Иако је на Лопатници спас за “жедно" Краљево, нико не очекује да ће водосистем бити брзо изграђен. За овај посао потреб-
праг
но је седамдесетак милиона евра што је значајна ставка и за државну, а камоли за општинску касу. М. Милишић
ције. Израђен је и пројекат за резервоар у Дракчићима и цевовод до Краљева. Радови у Дракчићима су при крају, а ове послове финансирала је делимично републичка Влада - истиче Милутин Мандић, директор Дирекције за изградњу.
Цевовод ће бити дугачак 6,5 километара, а његова изградња коштаће 150 милиона динара. Радови су у застоју јер док се не усвоји нови општински буџет неће бити ни средстава за ову сврху.
= Уз све ово мора се урадити санација постојећих бунара у Жичком и Кона-
бактериолош
_вановић Краљев
рипремање хране. Тиме
_ Након свакодневних анализ "органску и хемијску исправност, стручњаци краље"вачког Завода за заштиту здравља и. "београдског Института Милан ЈоБату“ препоручили су. звима да воду из градског _цевова могу користити за пиће и. У у у забране | Санитарне инслекције о употре-_ бљивости воде из Жичких и Кона ревских бунара престале да важе. _ Десетак дана Краљевчани су се. водом за пиће снабдевали из ци-. стерни јер је чесмовача“ била.
пЕ
грожавале здравље
зни штаб.
Чесмовача" добра за пиће обогаћена“ бактеријама. Није, ме Ђутим, саопштено које су бактерије - раљевчана; а _ те податке нема ни општински Кри-_
– Чак ни нама није речено које су бактерије пронађене у краљевачкој. води за пиће, иако смо инсистирали да нам се резултати доставе и де-
таљно објасне - каже Дарко Вилоти_јевић, председник Кризног штаба. _ ___Од прекјуче на краљевачким. "улицама нема цистерни које су волу допремале из чачанског и врњачког краја, а трошкови оваквог снабдева“
У ЦРНОЈ ГОРИ ПЕНЗИОНЕ-
ПАНЧЕВАЧКА КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА ПРЕД КОЛАПСОМ ЗБОГ ВЕЛИКИХ ПОТРАЖИВАЊА ПРИВРЕДЕ
РА КОЛИКО ЗАПОСЛЕНИХ ИЛИ ЈЕДНА ПЕТИНА УКУПНОГ СТАНОВНИШТВА
Фонду не прети банкрот
Да је Црна Гора “пензионерска“ држава показују и најновији подаци о броју корисника права из области пензијско-инвалидског осигурања. У Црној Гори, према последњој исплати има 108.416 корисника примања по овим основама. То значи да пензије прима скоро колико има и запослених у Ре| публици јер према подацима Републичког завода за статистику број запослених је 113 хиљада, док пре| ма незваничним подацима та бројка варира између 110 и 130 хиљада људи. У односу на број укупног становништва Републике, узимајући у обзир ове податке, произилази да око петину становништва чине пензионери.
Директор Фонда ПИО Црне Го· ре Радоје Жугић саопштио је да структуру пензионера чине; корисници старосне пензије, којих има ;· највише - 38 хиљада, инвалидску · добија 26 а породичну 25 хиљада | грађана. Остале бројке односе се | на кориснике накнаде за тјелесно · оштећење, за помоћ и његу, инва· лиде друге и треће категорије.
Иако се Фонд одавно суочава са
проблемом ликвидности, према · речима директора Жугића, не може се товорити о банкроту Фонда ПИО како се у делу јавности често шпекулише о томе.
- У општој беспарици, панчевачка привреда, а посебно велике фабрике, су се определиле за то да је најлакше дуговати граду, па су потраживања комуналаца порасла на 200 милиона динара чиме се доводи у
изјавио је јуче члан општинске владе задужен за обу област Драго Бергинц. - Тренутно је, због блокаде жиро-рачуна од осам милиона динара, најтеже стање у Аутотранспортном предузећу да би се могло десити да већ данас градски аутобуси остану без горива, Због тога су радници ове фирме јуче дошли у општинску зграду да траже помоћ мада су на време извршене све буџетске обавезе према њиховом предузећу...
Б; | | питање функционисање градских служби –
Б. Пејовић
О РА АЊА
Фабрике ојадиле комуналце
Због дуга од око 200 милиона динара прети опасност престанка рада неких комуналних служби. Можда већ данас градски аутобуси без горива гасе моторе. Сама “Петрохемија дугује 66 милиона динара за утрошену воду, превоз радника и за грађевинско земљиште
н
Ово је већ друга блокада рачуна АТП-а у последњих десетак дана а прва је отклоњена управо интервенцијом општинске владе (задужењем код Делта банке) па се сада не зна како да се помогне превозницима јер
буџет још није усвојен. Директор ове фирме Љиљана Вуколић апелује на дужнике да бар делом измире своје обавезе како би АТП могао, како-тако, да настави да ради. Највећи дужник за превоз радника је "Петрохемија" (10 милиона динара), затим следи “Петроремонт (2,9 милиона), “Азотара" (1,5), Стаклара (два милиона), војска (2,5), “Лола Утва" и Тесла" (по милион итд. Истини за вољу, треба рећи да то нису је-
дини јади који муче званичне градске пре- ·
ња пијаћом водом износе око два "милиона динара. | ___- Морамо покушати све да конач"но решимо питање водоснабдевања ада. Сваког пролећа кад набуја. | Ибар ми имамо проблем у градској _ мрежи. Апелујем на све политичаре из Краљева да забораве на страначке разлике и раде заједно на овом послу. Наш проблем мора заинтере- _ совати и републичку Владу, и међу“ народну заједницу јер фенол из "Обилића често продире у корито Ибра - каже Радослав Јовић, пред“ _ седник општине Краљево. ММЕ
вознике који су, по свему судећи, били дугогодишњи миљеници општинске владе па на време није дозвољено приватницима да се укључе у овај посао. Сада, према речима директорке Вуколић, има око 500 легалних али и дивљих власника комбија и аутомобила који конкуришу АТП-у а чије услуге су грађанима прихватљивије од оних "званичних“. Слична је ситуација и са плаћањем рачуна за утрошену воду - дуговања привреде цене се на 70 а грађана на 30 милиона динара. Када би ови дужници били боље платише, како тврди директор градског водовода Љиљана Станковић, ова комунална фирма не би требало да се дотира из буџета. Дужници “Хигијене“ укупно су "тешки" 51 милион а највећи међу њима су “Азотара“ (10,8 милиона динара), "Минел-прехрамбена опрема", Фабрика обуће, “Мега-пројект“, болнина, “Тргопродукт“, “Утва алуминиум“, итд. (од којим су неки одавно под стечајем). Е
Дуговања за услуге централног грејања мања су од оних из претходних година (данас износе око 14 милиона динара) захваљујући томе што је почело искључивање са топловода нередовних платиша. Али, зато су потраживања Дирекције за изградњу града, и то од десетак фирми, достигла 75,7 милиона што је равно инвестицијама за потпуну модернизацију једне подуже градске улице. Више од половине дугује "Азотара" (42 милиона), следе три фирме из породице “Утва" (непуних 20 милиона), Стаклара (2,8), а Лука Дунав, која је солвентна и послује са профитом, дужна је чак 5,6 милиона динара.
Готово часни изузетак у овом погледу је Рафинерија нафте која на време измирује све своје обавезе комуналним фирмама. Насупрот томе, некада највећи југословенски извозник, "Петрохемија", укупно дугује комуналцима 60 милиона динара за утрошену воду, превоз радника и за коришћење грађевинског земљишта.
Све у свему, очито је једно - најмање главобоље са наплатом потраживања имају Телеком и донекле “Електродистрибуција“ јер имају “маказе" у рукама па могу да ло-
шим платишама откажу “љубав“. Ц М. Ђурић