Борба, 03. 02. 2005., стр. 12

12 BORBA

· Dragan Kojadinović, ministar kulture i medija i Tatjana Cvjetičanin zvanično otvaraju skup, u organizaciji Kultumog centra ambasade – Islamske Republike Irana i Narodnog muzeja u Beogradu. Oliver Tomić, Neda Jevremović, Gordana Medić, Biljana Vujović, Miroljub Stefanović, Bogdan Zlatić, Ivana Bogosavljević i Dragomir Milenković, govoriće o umetnosti, arheologiji, pozorištu, poeziji i filmu Irana.

„Pravilo četvorke” u „Laguni”

"Pravilo četvorke”, pripovest o bezvremenskoj zaveri, o zaslepljujućim znanjima i ogromnoj snazi mašte, je priča o mladiću rastrzanom između obećanja budućnosti i neodoljive prošlosti, koji za vodiče ima samo prijateljstvo i ljubav. Jedna od najcenjenijih i najmanje shvaćenih knjiga iz vremena početka štampe, tajanstveni renesansni šifrovani tekst, posle pet vekova možda će najzad predati svoje tajne dvojici prinstonskih studenata.

Rekonstrukcija Subotičkog pozorišta

Subotica, kao jedan od većih gradova u Srbiji, poslednjih sedam godina koristi salu bioskopa Jadran za održavanje pozorišnih predstava, jer je Narodno pozorište zbog dotrajalosti i narušene statike objekta zatvoreno za publiku.

Zbog izuzetnog značaja i raznovrsnosti kulturne i pozorišne scene u Subotici, Ministarstva kulture je postiglo dogovor sa Izvršnim većem AP Vojvodine o zajedničkom finansiranju rekonstrukcije. Narodnog pozorišta u Subotici. Na osnovu potpisanog protokola Ministarstvo kulture i Izvršno veće izdvajaju po 45 odsto, a gradska vlast u Subotici 10 odsto. Na taj način je do sada prikupljeno 87.210.000 dinara na račun Narodnog pozorišta. Imajući u vidu značaj multietičnosti i kulturnog diverziteta prihvaćeno je idejno rešenje koje obuhvata i izgradnju kulturnog centra u kompleksu pozorišta ukupne površine 13000 metara kvadratnih.

Sanja Ilić i „Balkanika”

Poznati beogradski muzičar Aleksandar Sanja Ilić i grupa “Balkanika” održaće sutra uveče koncert u Centru "Sava", na kojem će biti predstavljen novi album “Balkan koncept“.

Gosti koncerta su poznati bugarski muzičari Teodosi Spasov (kaval), Pejo Pev (gadulka), perkusionista Izet Kizil iz Turske i pevačica Rakel Bareira iz Luksemburga. Poerd gostiju iz inostranstva, nastupiće i gudački or-

·kestar, veliki mešoviti hor i | "etapa Tijana Miloše-

\faJRO_ a i Nagrada Pariske akademije Plaziniću Čačanski slikar Božidar Plazinić jedan je od laureata ovogodišnje nagrade Pariske internacionalne akademije za umetnost "De lutes”. To prestižno francusko umetničko priznanje, koje se dodeljuje za doprinos evropskoj kulturi, svake godine dobija deset likovnih "umetnika iz svih zemalja Evrope i sveta.

kultura

Četvrtak, 3. februar 200

Surova

bajka

„Jastučko” Martina Mekdone, u režiji Anje Suše, premijera na sceni Beogradskog dramskog, pozorišta

U svojoj najnovijoj drami Martin Makdona dobrano iskače iz svog već poznatog, dramaturškog rukopisa. U “Jastučku” on prepliće već poznatu nam Žžestinu kao konstantu onog, što nazivamo irska dramaturška tradicija, sa poetskim tlocrtom sveta bajki. Najintrigantnije je što za tu neverovatno hibridnu formu Mekdona, odnosno njegovi fanovi, ustvrđuju da je to zapravo prava slika apokaliptičnosti sveta koji nas okružuje. Da jc Makdona želeo da ponudi kompleksniju scensku metaforu svedoči i činjenica ŠtO on tokom celog komada ni jednom rečenicom ne daje sociološko ili političko

okruženje u kome tragično bivstvuju njegovi likovi. Upravo ta nedefinisanost predstavlja dodatni problem interpretatorima OvcC nesvakidašnje dramaturške konstrukcije koja bi, možda, u perfektnijem scenskom tumačenju mogla da dosegne, doduše veoma taman, scensko-poetski sjaj.

Problem interpretacije “Jastučka” na sceni Beogradskog dramskog, pozorišta su neujednačene glumačke kreacije, a potom i nedovoljne intervencije rcditeljke Anje Suše. Mada je Vuk Kostić interpretacijom lika nesrećnog pisca precizno zacrtao stil kojim bi trcbalo da se kreću i ostali rc-

diteljka ne čini ništa da to oni usvoje i ugrade u predstavu. Ili bar da brže, efikasnije sledi njenc tempovc, na dinamičniji način, sa punim scenskim pokrićem, koliko toliko podupru njenu čudovišnu pocntu da je bolje da još u detinjstvu, kao svestan izbor, odaDeremo smrt i tako izbepnemo surovosti, koje nam kasnije priređuju život i bližnji. Doduše ta ideja nije strana nekim ekstremnim vcrskim tumačenjima, ali da bi dobila svoju umetničku potporu, bilo je potrebno ponirati daleko dublje. Već smo

Neujednačene glumačke kreacije: scena iz “Jastuč

ka”

napomenuli da je Vuk Kostić u liku Katurijana, pisca koga islednici surovo maltretiraju - ali sa kojim se život poigrao još surovije - upečatljivo donco stvarnu krhkost OVOB osetljivog bića, koje na tlocrtu bajki ispisuje svoja monstruozna iskustva. Kao sjajan kontrapunkt u predstavi dcluje diskretan farsični rukopis Dragana Petrovića, u ulozi njegovog retardiranog, brata - što svim ubistvima koje je počinio daje jednu nestvarnu dimenziju. Nažalost, predstava iznova pada na nedovoljno uverljivu dramaturušku konstrukciju

Slovesa” o Aleku Vukadinoviću

Novi broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu u svom prvom delu posvećen je bogatom pesničkom stvaralaštvu ovog, uglednog pesnika

Ovih dana u izdanju “Književne zadruge” iz Hanjaluke pojavio se novi broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu “Slovecsa” koji je uredio Stojan Đorđić. U prvom delu časopisa sa 300 strana koji je izazvao zanimanje čitalačke publike, objavljen je izbor iz pesništva Aleka Vukadinovića, O Čijoj poeziji pišc Dragoljub Stojadinović, konstatujući kako je Vukadinović “van svake sumnje jedan od najautentičnijih pesnika našeg vremena, pesnik o kome će se tek razmišljati i pisati”.

Časopis “Slovesa” donosi prozu Ljubomira Zukovića,

Moma Dimića, , Slobodana Bubnjevića i Biljane Milovanović. Objavljeni su cscji i studije Srbe Ignjatovića “Krasno slovo Slavomira Gvozdenovića”, Radivoja Mikića “Tehnika pripovedanja u romanu Opsada crkvc Svetog Spasa”, Vojislava Maksimovića “Srpska verzija verterizma” i Tatjane Bijelić o poeziji Rut Fejnlajt: “Primjer otpora prema kategorisanju u savremcnoj britanskoj poeziji”. Najnoviji broj “Slovesa” 7. i 8. objavljuje i prevode Per Lagerkvista “Lift koji sc spustio u pakao” i “Zli anđeo”, Francisa Rihard Stoktona “Filozofija rcelativnih

egzistencija”, Valerija Ma-

grelia “Vežbe iz tiptologije”, .

“Porodilac”, “Kocka”, “Aper cu”, “Pričaju”, “Vestfalska vrata”, “Zagrljaj”, Pa-

ker” i “Po Ibn-at-Tubiju”, te Vistan Hju Odi “Kratke pe: sme”, *“Marginalija”, “Epitaf o neznanom junaku” i “Epitaf jednom tiraninu”. Časopis donosi pesme Živorada Dorđevića i Radomira Andrića. Vaso Milinčević piše o jubileju “Sto četrdeset godina od osnivanja Voelike škole u Beogradu”, Miroljub Todorović o “Raskovniku pod jezikom”, a Mileta Aćimović Ivkov objavljuje tekst pod nazivom “Bačen nam jc pojas za spasavanje”. Na kraju časopisa “Slovesa” objavljeno je više prikaza iz tekuće izdavačke produkcije. M. Marić

Nesrećni događaji Lemonija Sniketa

Ova avanturistička komedija imaće premijeru večeras u bioskopu “Zvezda” a prati smicalice zločestog, preredenjaka Grofa Olafa

Od bajki braće Grim preko viktorijanskih moralističkih priča, do neobičnih decla Ronalda Dala, u dečijoj literaturi postoji duga tradicija apsurdno užasnih stvari

Kador iz filma

koje se dešavaju potpuno finoj deci. Jedanaest knjiga koji je napisao misteriozni Lemoni Sniket (za koga neki tvrde da je ista osoba kao 34-godišnji pisac Denijel

Hendler) nastavljaju tu tradiciju. Film “Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa” režisera Breda Silbcringa koristi isti humor, avanture, maštu, CmOocije,

neobičan stil i “ljudožderske pijavice” koje čine knjige Sniketa tako jedinstvenim. Ova avanturistička komedija imaće premijeru večeras (20 časova) u bioskopu “Zvezda” a obezbedila ga je distributerska kuća “Taramautfilm”.

Radnja se vrti oko zločestog prepredenjaka Grofa Olafa, koji je sposoban za najpakosnije smicalice i najpametnije skrivalice i prerušavanja. Pošto postaje štićenik troje siročića kojima sleduje veliko nasledstvo od roditelja, on će na veoma dovitljiv način pokušati da se domogne njihoVOg novca.

Grofa Olafa igra Džim Keri, širom sveta poznat kao sjajan komičar, atu sui Džud Lou, jedan od najtraženijih glumaca današnjice, Meril Strip, dva puta nagrađivana Oskarom i drugi.

MJ. R.

sa likovima islednika. Dok je Ivan Tomić za uzore uzeo

policajce iz amcričke kincmatografije, što je scenski metaforiku dovodilo na ivicu bukvalnosti, Vojin Ćetković je svog islednika srozao na komičnc kreature iz tekuće domaće komediografsko (a koje druge) kinematografije. Njegov BHrijel kao da jc najbliže čedo naše duhovne provincije. Idcja sa likom Malog, zelenog praseta samo je još više sputavala osnovni ritam predstavc i, što je bitnije, odvlačila je u neke druge vode.

Milutin Mišić

Francuska nagrada Nemanji Raduloviću

Violinista Nemanja Radulović dobitnik je najuglednije francuske nagrade za muziku Victoire de la Musiquc 2005. godine u kategoriji Za Internacionalnog, umetnika. Dobitnicima ovog Visokog, priznanja nagrade su uručcne na svečanom koncertu u Kanu 26. januara. Tom prilikom Radulović je kao solista sa Simfonijskim orkestrom Kana svirao Ciganske mcelodije Pabla Sarasateca, kao i dupli Bahov Koncert u a molu zajedno sa violinistonm

Najdželom Kenedijem, Kon. cert je snimao kanal Mean emitovao u subotu, 20, jk nuara.

Za nešto više od me dana, 9. marta, ovaj mladj uspešan muzičar održaće re. sital u Beogradu u Kolarče. voj zadužbini u okviru Jugo. koncertovog, ciklusa Majstn, ri instrumenta. Tom pri, kom sviraće sa Đpijanistom, Dominik Pankad, 4 na pro. gramu su dela Šuberta, Dy. bisija, Bartoka, Eneskua i Ravela.

Evropski Dizni

i smešni

praljudi

O filmovima An Fonten “Natali...”, Pola Grimoa “Kralj i ptica” i Alena Sabaa “RRRrrr!!!” prikazanim na Drugom festivalu francuskog fili

Juče pomenutim ljudskim strastima, bavi se i film jedne od najkontroverznijih francuskih reditelja, ostvarenje An Fonten “Natali...”, u drami o ljubavnom trouglu, neustanovljenom | neverstvu muža, uvodeći nas u svet ljubomore, fantazije i želja, a u kome ništa nije onako kako izgleda, za koju je okupila zvezdanu glumačku ckipu: Fani Ardan, Emanucl Bear i Žerar Depardje. Ljubavi ima

i u drugačijim ostvarenjima viđenim na Drugom festivalu francuskog filma u Sava Centru, u organizaciji Francuskog kulturnog centra, “Metro filma” i Ministarstva kulture Srbije.

Potpuno nova i digitalno remasterizovana VcrZija izvanrednog, filma klasične animacije “Kralj i ptica” Pola Grimoa, koga neki smatraju i francuskim Diznijem zbog, bajkovitih melodrama (u tom nizu je i crtani film “Ča-

JIM} a | MAA, Urnebesna komedija: junaci filma “RRRrrr!”

robna frula”, 1946), ima i neobičnu sudbinu.

Poput svakog sređenog francuskog muzeja, likovna savršenost filma “Kralj i ptica” doprinosi pitkom praćenju ove bajke o kraljevstvu Tahikardiji i zlom kralju Karlu XVI, koji priželjkuje ljubav pastirice. Ona, ipak, radije beži sa siromašnim odžačarom, uz pomoć ptice rugalice, koja je svila svoje gnezdo kraj visokih tajnih

MMO MN

|)!

odaja njegovog visočanstva i jedina uspeva da mu se podsmeva, na kraju oslobodivši zatočeništva zaljubljeni mladi par i okončavši vladavinu tog tiranina.

Nisu česti filmovi o našim precima iz praistorije, a rckonstrukcija njihovog života u okviru naučnih programa daje svoje viđenje tog doba. Drugačije se time pozabavio Alen Šaba u filmu “RRHrrr!!!?, urnebesnoj komediji smeštenoj 35.000 godina

pre naše ere, O me(us0bW mirnom životu dva plemem: Čiste kose i Prljave kose, dok vođa ovih drugih ne odluči da pošalje špijuna radi krađe tajnog recepta za Šan pon. Zbog toga čovek počini prva dva ubistva u istoriji i sledi prva policijska istraga.

Počinjući film pominji njem Vijetnamskog ral, autor nas vremeplovski vodi kroz (ne)zamislivost zločini u prvobitnim ljudskim zajed-

nicama, uz puno ironif ismejavši većinu problema koji čoveka muče i danas, | venstveno zbog nemoguć naravi koju ima ljudska vrsti. Kao koscenarista, sve tO 97. (poznat i po filmu “AStCI Obeliks 2: Misija Kleo! dijaloški bogato je garniri svojim smislom za hum sposobnošću da vešto n ji si gegove, kao što su zveri i životinja - mamul, LO njomut, prasomut... Dimitrije Stefan

tra")

(0)