Борба, 03. 02. 2005., стр. 7

Četvrtak, 3. februar 2005.

yakar Paradžuli, Onj je eenio da je najmanje 50 /iših zvaničnika stranke pšeno. apšenja koja su počela isa proglašavanjem vanrednog stanja, nastavljena su, rekao j je Paradžuli koji je us·peo da izbegne hapšenje. Maj Nepala, kojije pre-· tio vladu

Sadašnja jevrejska zajednica u Etiopiji, poznata · pod nazivom Falash Mara, obuhvata potomke tamošnjih Jevreja koji su u 19. veku bili primorani da private hrisćanstvo.

' Tokom poslednjih dvadesetak godina Izrael je prihvatio skoro 100.000 etiopskih Jevreja, ali se učestalo

moglo čuti da su se medju njima našli i oni koji su lažno prikazivali svoju etničku i versku pripadnost. Dolazak svakog pojedi'načnog Jevrejina iz Etiopije košta izraelsku državu oko 100. 000 dolara, računajući ne samo troškove puta, veći njegov preliminarni i i

i hapšen teroričta iz Beslana·

Blon nekim informacijama, kod meštanina ingušelske prestonice Nazranj,– Šiji podaci nisu objavljeni osim da ima 22 godine,· pronadjene su dve improvizovane granate, a smatra se da je bio deo grupe ot- | mičara u Beslanu ijedan od napadača na stanice milicije u Ingušetiji u junu. _U oslobadjanju talaca u Beslanu smrtno je stradalo preko 800 osoba, mahom.

, dok je u napadnutim milicijskim stanicama pogi-· nulo oko 100 pripadnika rebubličkih organa reda.

sve}

BORBA 7

Papa u bolnici vernici zabrinuti

Timošenko: Niko iz stare vlasti

Danas parlament glasa o imenovanju "Timošenko za v.d. premijera

Kijev, Moskva. - Vršilac dužnosti ukrajinskog, premijera Julija Timošenko

potvrdila je u intervjuu listu “Ukrajinskaja pravda” da je već napravljen spisak kandidata za dužnosti ministara i gubernatora i da medju njima nema nijednog, aktera bivše vlasti.

“Niko od članova stare vlade i šefova oblasnih administracija neće ostati na dužnosti”, kazala je Timošenko u objavljenom intervjuu. Govoreći o parlamentarnim izborima koji predstoje 2006. godine, ona jc precizirala da je izmedju njenc partije “Batkivština” i partije “Naša Ukrajina” novog PiČiseđnika Viktora Juščenka postignut sporazum o formiranju jcdinstvenog, bloka za učešće na izborima. "Timošenko je imenovana za vršioca dužnosti premijera 24. januara, ali danas Vrhovna rada treba još da glasa o toj kandidaturi.

Generalno tužilaštvo Ukrajine je 28. januara zatvorilo sve krivične postupke pokrenute tokom ranije vlasti protiv sadašnje premijerke i drugih radnika korporacije Jedinstveni cnecrgetski sistemi Ukrajine, na čijem je ona bila čelu.

Timošenko je optuživana za falsifikovanje dokumenata, utaju poreza i podmićivanje sudija.

Generalno tužilaštvo Rusije tereti je za podmićivanje visokih zvaničnika Ministarstva odbrane u Moskvi u poslu koji je to ministarstvo oštetilo za 10 miliona dolara.

Taj krivični postupak nijc obustavljen.

Rim. - Nema nikakvog razloga za uznemirenje i ne strepi se od pogoršanja zdravlja pape Jovana Pavla II (84), koji je sinoć smešten u bolnicu u Rimu zbog komplikacija uzrokovanih gripom, povišene temperature i respiratornih smetnji, izjavio je danas portparol Svete Stolice Joakin Nararo Vals.

U saopštenju Vatikana ranije je ukazano da je papa smešten u #polikliniku “Agostino Djemeli” zbog laringospazmatičnih smetnji. U očekivanju lekarskog izveštaja, Navaro Vals je zdravstveno stanje starešine Katoličke crkve ocenio kao “mirno”, rekavši da su kardiorespiratorni parametri i metabolizam u granicama normale”, a da je temperatura opala.

“Papa je bolje, nema razloga za alarm, čak je i doručkovao”, rekao je vatikanski portparol.

Izuzetne mere bezbednosti uvedene su oko klinike, niko osim ljudi iz Vatikana nc može da pridje spratu gde je papa smešten, a kliniku je posetio gradonačelnik Hima Valter Veltroni.

Lavrov i Rajsova u Ankari

Priprema ža susret Putin - Buš

u Bratislavi

Moskva. - Susret ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i nOVOB američkog državnog sckretara Kondolize Rajs održaće se u subotu u Ankari, saopšteno je u Moskvi. Prvi susret Lavrova sa Rajsovom posle njenog, imenovanja za šefa amcričke diplomatije biće posvećen, kako je precizirano, aktuelnim temama iz oblasti rusko-američkih odnosa u okviru priprema za susret predsednika Rusije i SAD 24. februara u Bratislavi.

U jednoj od prvih ocena posvećenih Rusiji posle stupanja na dužnost Hajsova je navela da u Rusiji nema povratka na vreme SSSR, bez obzira na sadašnji “složen period ruske demokratije”.

“Imamo ·produktivnc odnose s Rusima na čitavom nizu frontova - u borbi protiv terorizma, u Avganistanu”, rckla je Rajsova, izrazivši očekivanje

Odbijena nezavisnost

Baskije

Španski parlament izjasnio se protiv plana. o nezavisnosti Baskije, koji im jc predstavio predsednik te pokrajine Huan Hose Ibarečc.

Kao što se predviđalo, većina, odnosno 313 poslani-

bila je protiv plana o “slobodnoj asocijaciji Baskije sa Španijom”, 29 je glasalo za, a dvoje poslanika sc uzdržalo.

Debata je počela posle 16 sati i završila se iza ponoći.

Ibareče je u izlaganju poručio predsedniku socijalističke vlade Hoseu Luisu teru, ali i opozicionoj desničarskoj Narodnoj stranci, da oni neće zameniti “volju naroda Baskijc”,

Sapa-

da će se ta saradnja nastaviti i u vezi sa nizom težih pitanja kao što je Nagorno Karabah.

“Želimo da podržimo napore Rusije za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, kad bude ispunila zahteve, jer će liberalizacija ruske privrede po pravilima STO biti dobra za medjunarodnu žzajednicu”, primetila je ona.

Rajs je istovremeno ukazala da je u Rusiji razvoj demokratije “ncujednačen”, a kao jedan od problema navela “koncentraciju vlasti u Kremlju nauštrb drugih institucija” i slabost partijskog, sistema.

“Pomoć u razvoju demokratskih snaga u Rusiji, kao što je gradjansko društvo u konačnom ishodu tamo će imati isto dejstvo kao i liberalizacija ruske privrede i razvoj klase sitnih preduzetnika – to će, po mom mišljenju, imati znatan uticaj na rusku politiku”, zaključila je Rajsova.

“vaničnog ·

Šiiti iskoristili istorijsku šansu

Izbori u Iraku izmenili istorijski odnos snaga kakav je vekovima postojao u arapskom svetu

Većina Iračana, uprkos pretnjama islamskih ckstremista, pobedili su strah i u nedelju izašli na prve slobodne izbore u poslednjih pola veka. Neočekivano velika izlaznost na birališta više od 60 odsto prema prvim nezvaničnim proccenama - označila je i trijumf američkog predsednika Džordža Buša, kao savršena demonstracija hrabrosti i slobode o kojoj je on BOvOrio nedavno, na svojoj drugoj inauguraciji. Izborna hrabrost Iračana bila je, kako prenose agencije, povod za Buša da odmah pozove svog velikog saveznika u napadu na Irak, britanskog premijera Tonija Blera, ali, trijumfalno, i dvojicu najvećih protivnika anglo-američke avanture u Iraku, francuskog predsednika Žaka Širaka i nemačkog kancelara Gerharda Šredera.

Poznavaoci prilika, međutim, primećuju da ovako uspešni izbori, koji novom parlamentu i vladi obezbeđuju punu legitimnost, ipak nimalo. neće ublažiti duboku podelu iračkog društva. Naprotiv. Reč je, naime, o tome da su na izbore uglavnom izašli irački šiiti, dok je sunita na biralištima bilo u zanemarljivom broju.

“Ovim izborima, Amerikanci su izmenili istorijski odnos snaga između sunita i šiita kakav je vekovima postojao u arapskom svetu”, kaže za “Junajtid pres internešenel” Ašer Sušer, vodeći izraelski stručnjak za arapska pitanja. Kritičari američke spoljne politike dodaju da je izlaznost na izbore u Iraku zapravo pokazala

snagu šiitskih i kurdskih organizacija, a nc

rezultate

Abdul Aziz al-Hakim, šiitski verski vođa i cije, po svemu sudeći će biti vodeća politič

američkih napora da im “izgrade državu”.

Prema analitičaru Martinu Vokeru, problem je u tome što će, prvi put od 13. veka, jednu veliku arapsku naciju voditi šiitski muslimani - manjinska sekta islama, koja je tradicionalno smatrana nižom klasom, jereticima i potencijalnim izdajnicima arapskog sveta. U zemljama Persijskog zaliva šiiti su dugo bili radnici za najteže fizičke poslove, a u Libanu su radili kao kmetovi kod sunitskih gazda. Čak i kasnije, kad su napredovali do nivoa uspešnih trgovaca, kao u iračkom gradu Ba-

Ustav”, naglasio je tada jordanski kralj.

“Neki američki zvaničnici na sva zvona oglašavaju izlaznost na izbore, i porede je sa podacima izbora u SAD): ali takva poređenj: ı su pogrešna i opasna”, OCenjuje i Džejms Zogbi, predsednik Arapsko-američkog instituta. Analizirajući iračke izbore i njihove dugoročne posledice, Zogbi ukazuje da su izbori “raskolnički”, uz “šiite koji su glasali radi kontrole vlade, i Kurde koji si izašli na birališta da bi izrazili svoju težnju ka nezavisnosti, dok je povučenost sunita bila

IWRRIBRISAINISRR(ISRIYVNRIY CGCG MOR{YRUIMNIF i TIC CISNATIHSTiJNBNSii Ji

Arapi čine 75, a Kurdi koji žive na severu zemlje oko 20 odsto iračke populacije. Među ostalim stanovništvom ima Turkmena, Jevreja, Jermena i Asiri-

jaca.

Kad je o religiji reč, 90 odsto Iračana su muslimani - i to 00 do 65 odsto šiiti, a oko 30 odsto suniti. Šiiti nastanjuju uglavnom centralni i južni Irak, a suniti severni, pri čemu su i većina Kurda suniti. Sunitska manjina držala je vlast u zemlji i u vreme diktature svrgnutog Sadama Huseina.

WS iii iii iii iIRii ii iii iii iii iiacii i NIIiEiiiiiiIIiRiNiniiNiiiiihyN

sri na primer, na njih se gledalo kao na obične prodavce. Perspektiva njihove dominacije u skoroj budućnosti gotovo da je znak za uzbunu širom arapskog sveta kojim su dosad vladali suniti, ocenjuje Voker. Jordanski kralj.· Abdulah prošlog meseca je upozorio na “Ššiitski islam” koji dolazi iz Irana, pa kroz južni Irak i šiitski deo Libana ide ka Mediteranu na jednoj strani, a preko Bahreina i Saudijske Arabije ka Persijskom zalivu na drugoj strani. “Predsednik Buš bi morao da bude svestan da će nova iračka vlada napisati novi irački

rima dobio ogromnu većinu glasova

Weekly SUTRA

“Borba Weekly”, dodatak dnevnog lista “Borba” na engleskom jeziku, od ove nedelje izlaziće petkom. Dodatak od osam strana, koji je do sada izlazio subotom izlazi dakle SUTRA

ne samo posledica predizbornih pretnji nasiljem, nego i njihovog sve snažnijeg osećaja da postaju građani drugog reda”. ljad Alavi, premijer u privremenoj iračkoj vladi, pozvao je nakon izbora sve Iračane da budu jedinstvcni, što je svakako i rezultat Bušovog, zahteva da nova vlada predstavlja, odnosno uključi u političke procese, svc Iračane. Uglavnom sc, dakle, govori o uspehu izhrabrosti birača, ali analitičari tvrde da je svima na umu pitanjce ne ide li zemlja ka građanskom ratu? G. Tomljenović

bora, slo-

bodi...

lider Vrhovnog saveta islamske revoluka ličnost u Iraku, budući da je na izbo-

MIEEZAZ JT

\