Борба, 18. 02. 2005., стр. 19
“e:
Li O a 0 O ML O JO O a REOAIOAERUOANAJANIRUJKENJJRI RAIN
Petak, 18. februar 2005.
BORBA 11
Slovenačka vlada
i prioriteti
Postizanje uslova za ula-
zak Slovenije u evropsku. monetamu uniju i smanjenje inflacije u evropske okvire.
glavni su, prioriteti slovenač- ·
ke vlade u ovoj godini. Premijer Slovenije Janez
Janša je, na konferenciji za
novinare, naveo čak 213 ci-
ljeva u svom mandatu, među
kojima je posebno naglaše-.· no 20. | Kao veoma zahtevan cilj
je efikasno crpljenje sredsta-
va iz evropskih fondova, jer je reč o sredstvima za razvoj pri čemu je Slovenija do sada bila zakinuta.. M Vlada će posebnu brigu
posvetiti demografskoj politi-. ci, gde će primernijom poreskom politikom i poboljašnjem socijalne sredine za porodice pokušati smanjiti pad nataliteta. M
,, Među ciljevima vlade, je i 'ekonomičnija javna potro'Ššnja, veća konkurentnost · države, podsticanje stranih investicija, obezbeđivanje konkurentnosti na tržištu – elektronskih komunikacija, preglednost javne uprave i veću pravnu sigurnost.
_ Vlada će pripremiti nacio-. .nalni program poljoprivrede u skladu sa evropskom poli-
likom u toj oblasti, stambeni –-
program i novi program istraživačke delatnosti, U zdravstvu će posebna
pažnja biti posvećena zame-.·
ni istrošene opreme, a obećava i efikasniju regionalnu”
politiku i poboljšanje finansij-
“skog položaja opština.
Bugarska i EU - Bugarski parlament je. „velikom većinom usvojio
amandmane na Ustav u vezi sa budućim članstvom ze-
mlje u Evropskoj uniji, kao i
mogućnost da stranci kupuju –
zemlju u Bugarskoj.
. Za dozvolu da stranci kupuju zemlju glasalo je 211 poslanika bugarskog parlamenta. Drugi amandmani se odnose na međunarodne ug vore za prijem u EL
ćnosti
\
sudu. M Kuba sve veći kupac američke hrane
Kuba je odskočila na 25.
mesto liste najvećih izvoznih tržišta za američke prehram-
bene proizvode, zahvaljujući
izuzeću iz dugogodišnjeg američkog trgovinskog embarga prema Kubi, saopštila je vodeća američko- kubanska poslovna grupacija” „Američko-kubanski trgovinski i ekonomski savet“.
Ta grupacija, sa sedištem. u Njujorku, je objavila da su američke kompanije lane izvezle na Kubu proizvoda u vrednosti 391,9 miliona do lara (301 milion evra), uključujući pšenicu, kukuruz, pirinač, pileće meso i sojino ulje, izvestila je agencija AP.
Povećan izvoz u odnosu na 256,9 miliona dolara” (197,37 miliona evra) iz 2003. podigao je Kubu na viŠu poziciju na listi od 228 izvoznih tržišta za američku hranu.
Lekovit čaj
od hrizanteme
Čaj od hrizanteme, popularan napitak među Kinezima, ima pozitivno dejstvo u borbi protiv raka, utvrdili su kineski istraživači.
Cvet hrizanteme, biljke iz roda Chrysanthemum, koja se koristi i za pripremu jela, naročito u japanskoj kuhinji, sadrži antioksidant zvani flaVonoid, koji napada ćelije raka, izvestila je agencija DPA. | __Čaj od hrizanteme poznat je u tradicionalnoj kineskoj medicini po svojim rashladnim svojstvima.
Tim profesora Šen Han · Minga je proučavao uticaje nekoliko flavonoida u pojedinim biljnim vrstama koje se uzgajaju u Hangdžou u Kini | olikrio da jedan od njih, luteolin, vezuje ćelije raka i, uniŠtava ih.
Slovenija povećala izvoz
Prema preliminarnim podacima nacionalnog Zavoda ža statistiku, izvoz iz Slovolije se u 2004. godini povećao za 11,2 odsto na (12,55 milijardi evra), dok se uvoz povećao za 12,5 odsto na (13,77 milijardi evra). __Spoljnotrgovinski deficit je iznosio 1,22 milijarde evra, Odnosno izvoz je pokrio 91,1 odsto uvoza, prenela je STA.
ekonomija
•
Preduzeća sa stvarnim Privreda kapitalom vuku napred
Prošlogodišnji rast proizvodnje i produktivnosti rada u češkoj industriji najbolji je rezultat u poslednjih 5 godina
Ceška industrija ostvarila je prošle godine rast od 9,9 odSto, čemu su najviše doprincla preduzeća sa stranim kapitalom. Prošlogodišnji rast proizvodnje i produktivnosti
rada u češkoj industriji najbolji je rezultat u poslednjih pet godina.
Najveći „bum“ doživela je automobilska industrija i njeni kooperanti - mašinogradnja i clektroindustrija. „Cveta“ i proizvodnja elektronike, “ačunara i njihovih delova,
U izvozu na zapadnoevropska trž
ska preduzeća su prošle godine prodala za 10 odsto više robe, a skoro polovina je izvezena na tržišta Evropske unije, gde vlada oštra, konkurencija. U izvozu na zapadnoevrop-
ska tržišta prednjače preduze-·
ća u stranom vlasništvu, kojih je u Češkoj sve više.
Dok je 2002. godine bilo registrovano 1.001 preduzeće u vlasništvu stranog, investitora, prošle godine taj broj je dostigao 1.842 preduzeća,
ištu prednjače preduzeća u siranom vlasništvu:
Industrija u bruto društvenom . proizvodu (EDB) Češke učestvuje se oko 30 odsto, a prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, polovina industrijskih
preduzeća orijentisana je isključivo na izvVOZ.
Češki ekonomisti predviđaju da industrija ovc godine neće moći da održi sadašnji tempo rasta, pre svega zbog loše situacije na ncmačkom tržištu, kuda odlazi čitava trećina češkog, izvoza.
koja je u odnosu na 2000.go- · koja
dinu dva puta veća. Industrij-
danas
425.507 ljudi.
Drugi razlog zbog koga sc očekuje industrijski rast od
zapošljava
Nesigurna budućnost za „Fajzer“
Do 2010. godine ova kompanija će izgubiti patentna
prava na jedanaest lekova
Nakon što je izrastao u najvećeg svetskog, proizvođača lekova zahvaljujući imprcsivnom nizu preuzimanja i uspešnoj prodaji „hit“ lekova, „Fajzeru“ se ne smeši tako svetla budućnost.
Uskoro bi o sudbini njihovog najprodava-
relativno pozitivno mišljenje o ovom lcku, „Fajzeru“ će verovatno trebati nekoliko godina da povrati izgubljeno poverenje preplašenih pacijenata.
Do 2010. godine ova kompanija će izgubiti patentna prava na 11 lekova, uključuju-
YYTT(Y{YTY{JT{YY~(JL} | - M | M | M
00 MN || \ WO o. 7 |
. il
-. | M .
» \\
\
WO
OM WO O NAI 0 | ONI OOU
0)
O | OM
nijeg leka „celebreksa“ trebalo da odlučuje federalna komisija, koja od sledeće nedelje počinje da razmatra slučajeve OVOB leka i drugih analgetika iz porodice inhibitora „koks-2“.
Oštro upozorenje na Opasnost od mogućih kardiovaskularnih oboljenja moglo bi da izazove brz pad prodaje „celebreksa“, prenela je agencija ASOŠIjeted Pres.
Čak i u slučaju da komisija Uprave za kontrolu lekova i prehrambenih proizvoda izda
„Hit“ lekovi se u današnje vreme pojavljuju ređe nego devedesetih godina
_ | O-O \ __ DO _ | | JA o
MIM
|| || || MN - _ | M ||
N
ći pravo na odlično prodavani lek za snižavanje holesterola, „lipitor“. Ovih 11 lekova učestvuje u ukupnoj američkoj prodaji sa preko 00 odsto.
„Hit“ lekovi se u današnje vreme pojavljuju ređe nego u devedesetim godinama, budući da naučnici još nisu uspeli da iskoriste napredak na polju genetike u proizvodnji novih lekova.
Kompanija „Eajzer“ nije na tržište izbacila nijedan „bestseler“ još od „vijagre“ 1998. godine.
oko osam odsto ove godine je jaka kruna, koja je prošle godine ojačala za 10 odsto u odnosu n: čvVro.
U teškoj situaciji u češkoj industriji već nekoliko godi-
Prag
na su preduzeća u tekstilnoj
i kožarskoj industriji i rudni-
ci.
Nemoćna pred jeftinom konkurencijom sa Dalekog, istoka češka tekstilna industrija otpustila je u poslednjih pet godina 27 odsto zaposlenih, a kožarska industrija čak 48 odsto radnika.
. • • Privredni rast. •••
Rusije
RUSIJA ĆE OVE GODINE OSTVARITI PRIVREDNI RAST VEĆI OD ŠEST ODSTO, PROG=
NOZIRA RUSKO „MINISTARSTVO ZA EKONOMSKI RAZVOJ.
„Prema proceni Ministarstva, rast bruto domaćeg, proizvoda u Rusiji bi 2005. godine mogao biti i veći od šest odsto“, rekao je za Prajm-las zamenik ministra za ekonomski razvoj i trgovinu Andrej Šaronov.
Ruska vlada je rast BDP za ovu godinu projektovala na 5,8 odsto, dok je prošle godine, prema podacima statističke službe, ostvaren rast od 7,1 odsto.
Ruska privreda će i dalje biti u velikoj zavisnosti od kretanja na svetskom tržištu energenata. Ministarstvo za ekonomski razvoj procenjuje da će se cena nafte Urals ove goidne kretati u granicama od 31-35 dolara za bare.
Bez obzira na značajan rast cena u januaru, ruska vlada, za. sada, ne namerava da koriguje projektovanu ovogodišnju inflaciju od 8,5 odsto. Potrošačke cenc u Rusiji su prošle godine porasle za. 11,7 odsto uz projektovanu inflaciju od deset odStO. Obuzdavanje cena na planiranom nivou uticaće na dalje jačanje kursa rublje, što će, sa svoje strane, stimulisati uvoz.
evrozone posustaje
RAST EKONOMSKE AKTIVNOSTI U ZONI EVRA NASTAVIO JE DA SE USPORAVA U POSLEDNJEM KVARTALU 2004. JER SU PAD PROIZVODNJE TADA PRETRPELE NEMAČKA, HOLANDIJA, ITALIJA ı GRČčKA, OBJAVILA JE EVROPSKA UNIJA.
Evropska komisija je zbog toga umanjila procenu rasta za prvi kvartal ove godine na 0,2-0,6 odsto, sa 0,3-0,7 odsto prethodno, predviđajući slabiji rast i u 'drugom kvartalu, ali i ponavljanje godišnje stope rasta od dva odsto.
Prema podacima statističke agencije EU, Evrostata, bruto domaći proizvod (BDP) u zoni zajedničke valute, koja pokriva 12 od ukupno 25 članica EU, porastao je u poslednja tri mc-
seca 2004. godine za O,2 odsto u odnosu na treći kvartal, kada je rast bio 0,3 odsto, a za 1,0 odsto u odnosu na četvrto tromesečje 2003.
Ekonomska aktivnost u „evrolendu“ poslednjeg kvartala 2004. izrazito jc slaba u širim razmerama, ukazuju analitičari i podsećaju da je američki BDP u četvrtom kvartalu imao rast od 0,8, a britanski od 0,7 odsto.
U čitavoj 2004. rast BDP u zoni, od dva odsto, najsnažniji je od 2000. naovamo i znatno iznad rasta aktivnosti u 2003, 0,5 odsto.
Veći deo prošlogodišnjeg, rasta ostvaren je u prvoj polovini godine, pre nego što su kurs evra i cene nafte „uzleteli“. Evro je skočio sa oko 1,2 dolara u sep-
tembru na mnrekordnih 1,360607 dolara krajem decembra, pa su mnogi evropski lideri izrazili zabrinutost zbog uticaja jake ralute na izvozne i poslovne rezultate, preneo je AP.
lako je izvoz pogođen jakim evrom, slaba domaća tražnja je i dalje najveći razlog, anemičnog, rasta „evrolenda“, ukazuje Evrostat, napominjući da je izuzetak Francuska, čija je ekonomija porasla za 0,7 odsto u četvrtom kvartalu.
Najveća članica, Nemačka, pretrpela je pad BDP u poslednja tri mcseca 2004. za 0,2 odsto, Italija za 0,3, a Holandija i Grčka za po 0,1 odsto. Ove četiri ckonomije činc približno 55 odsto ukupne aktivnosti u zoni Zajedničke valute.
Zainteresovani za privatizaciju Mobtela
Austrijska kompanija za mobilnu telefoniju „Mobilkom
Austrija“ smatra da su joj porasle šanse, za ulazak
na tržište Srbije
Austrijska kompanija za mobilnu telcfoniju „Mobilkom Austrija“ smatra da su joj porasle šanse za ulazak na tržište mobilne telefonije u Srbiji kroz privatizaciju
Sve četiri zainteresovane strane već su predale svoje ponude za otkup Karićevog dela „Mobtela“, naglašava „Prese“ pozivajući se na izvore iz „Telekom Austrija* i doda-
„Mobtela“.
„Nešto se pomera. Pregovori Vlade (Srbije) i „Mobtela 003“ su pokrenuti i ako budemo ušli na srpsko tržište to će se dogoditi
NA Oba Kebot MAJ
je da bi ponuda za taj deo kompanije mogla da dostigne 300 miliona evra.
Prodaja „Mobtela“ daleko je odmakla, potvrdio je Martin Švedler, predsednik „Rajfaj-
Na, Feb 27, 200% }} 60 MN
VA)
Tim, Feb )?, 2065 100
ly: NE i
još ove godine“ rekao je direktor Mobilkoma Boris Nemšić u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA.
Pored Mobilkoma, kako piše bečki dnevnik „Prese“, za kupovinu oko 50 odsto kapitala Mobtela 063 od Bogoljuba Karića, zainteresovani su i grupa poslovnih ljudi oko biznismena Martina Šlafa, ruska kompnija „Sistema“ i investitori sa Islanda.
zen investmenta“* (RIAG), koji zastupa potencijalnog, kupca sa Islanda.
On je izrazio očekivanje da će tokom narednih nedelja biti izabran jedan od zainteresovanih, sa kojim će započeti pregovori.
„Potom bi prodaja „Mobtela“ mogla biti zaključena do leta“, rekao jc Švedler procenjujući vrednost „Mobtela“ na 300 do 500 miliona evra.
Revizija privatizacije
Vlasti Ukrajine će. uskoro objaviti spisak od oko 30 preduzeća u kojima će se izvršiti revizija privatizacije, izjavio je predsednik ove zemlje Viktor Juščenko, a preneli ruski mediji.
„Spisak ćemo dostaviti u najskorije vrcme, kada završimo reviziju. Spisak će biti ograničen i zatvoren, u tom smislu što ga niko neće nastavljati“, rekao je Juščenko.
On je naglasio da će u državnu SvOjinu biti vraćeno više objekata, uključujući metalurški gigant „Krivorožstalj“ za koji vlada očekuje da u slučaju ponovne. prodaje može da dobije tri-četiri puta Više novca.
Juščenko je istovremeno napomenuo da vlada neće dozvoliti masovnu reviziju privatizacionih procesa u Ukrajini.