Борба, 06. 06. 2007., стр. 6

6 BORBA

Uribe oslobodio pobunjenike

Kolumbijski predsednik Alvaro Uribe naredio je da iz zatvora bude oslobođen lider najveće pobunjeničke grupe u zemlji kako bi obezbedio oslobađanje 60 taoca, među kojima i trojice Amerikanaca, koje drže pobunjenici. Dve glavne kolumbijske tv stanice objavile su snimak kako lider Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC) Rodrigo Granda izlazi iz zatvora „La Dorada", severoistočno od Bogote, i ulazi u helikopter kojim je prebačen u Bogotu.

Granda, poznat kao „ministar spoljnih poslova" FARC, oslobođen je juče, iako je odbio da posreduje u oslobađanju taoca koje su oteli pobunjenici.

Britanija osudila otmicu

Velika Britanija je osudila otmicu i ubistvo dvojice radnika Crvenog krsta u Šri Lanki, a japanski mirovni izaslanik Jasuši Akaši doputovao je u Kolombo na razgovore o mirovnom procesu u toj zemlji.

Akaši će s predstavnicima Vlade Šri Lanke razgovarati o trenutnom statusu i budućnosti mirovnog procesa u toj zemlji, saopštila je ambasada Japana u Kolombu. Britanski visoki komesar Dominik Čilkot osudio je, u međuvremenu, ubistva dvojice humanitarnih radnika i prošlomesečni bombaški napad u Ratmalani, predgrađu Kolomba, u kojem je poginulo sedam civila i jedan policajac.

Milion funti za dokaz

Vlasnik jedne kladionice u Velikoj Britaniji ponudio je milion funti (1,47 miliona evra) kao nagradu onome ko uspe da dokaže da legendarno čudovište iz jezera Loh Nes, u Škotskoj, zaista postoji.

Vlasnik kladionice „Vilijam Hil" će u tom cilju gledaocima jednog muzičkog festivala. koji će narednog vikenda biti održan na tom jezeru, podeliti oko 50.000 fotografskih aparata.

Zabrana pušenja

....

u Estoniji

Zabrana pušenja na javnim mestima u Estoniji, o kojoj je odluka doneta još 2005. godine, juče je stupila na snagu.

Zakonom je zabranjeno pušenje u kafeima, restoranima, barovima, noćnim klubovima, osim u posebnim za to predviđenim delovima lokala, kao i na autobuskim i stanicama podzemne železnice. Prekršioci zabrane moraće da plate kaznu od 80 evra, dok je kazna za vlasnike lokala i do 2.000 evra, prenela je ruska agencija Itar Tass.

Prema podacima Ministarstva za socijalna pitanja Estonije, u toj zemlji ima oko 350.000 pušaca, starosti od 16 do 64 godine, što je jedna trećina odraslog stahovništva.

Grom ubio radnike

Najmanje pet radnika imigranata poginulo je u udaru groma u jednu brvnaru u industrijskom delu Ludinga, u provinciji Gvang- · dong, javila je kineska novinska agencija Sinhua.

Posle udara pet radnika je bilo u nesvesti i ubrzo nakon toga oni su izdahnuli, dok su još trojica radnika na lečenju u lokalnoj bolnici i nisu u životnoj opasnosti, preneo je Rojters.

Prošlog meseca je od udara groma u Kini u jednoj seoskoj školi u jugoistočnom delu zemlje poginulo sedmoro dece, dok je prošle godine ukupno smrtno stradalo 717 ljudi.

sve

Sreda, 6. jun 200

Pomak, razdor ili odlaganje

DUGO NAJAVLJIVAN KAO PRESUDAN SKUP ZA REŠENJE BUDUĆEG STATUSA KOSOVA ı METOHIJE, SAMIT G-8 U HAJLIGENDAMU BI MOGAO DA DONESE POMAK U OTVARANJU PROSTORA ZA KOMPROMISNO REŠENJE, ALI I DA PRODUBI RAZDOR IZMEđu RUSIJE I ZAPADA ILI, PAK, DA KLJUČNE RAZGOVORE ODLOŽI DO POČETKA JULA, KADA ĆE SE U SAD sAsTATI Buš ı PuTIN. A

Svc dramatičnija rCtOrička rasprava poslcdnjih ·.:dana između Moskvc i Vašingtona oko antirakctnih sistema nc može da ostanc bez uticaja na kosovsko pitanjc i, u neku ruku, dodatno potvđuje nemogućnost ruskog prihvatanja amcričko-cvropskc rezolucije u Savetu bezbednosti UN. U tom kontekstu, američka najava da sc baš u takvom kontckstu, u nedclji samita G-8 (Grupe sedam najbogatijih zemalja sveta i Rusije), glasa o rezoluciji o kojoj trunke konsenzusa, mnogima liČi na Čistu provokaciju,

nema ni

ali i na “račun bez krčmara”. Baš kao i 1999. godi-

ne, kada':sc u jeku NATO bombardovanja Srbije gledalo na principc G-8 kao osnovu za buduću Rezoluciju 124+ Saveta bezbednosti UN, tako i. danas predsedavajući Saveta bezbednosti za mescc jun, belgijski ambasador Johan Verbckc, ističe da od samita očcćkuje “signal” u kom pravcu najviši organ UN treba da dclujc.

Ukoliko na samitu G-8 Putin zadrži, kao Što sc očekuje, principijelan stav Rusije koji sc protivi otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije, produbljenje razdora izmcđu Moskvc i Zapada ćc biti nastavljeno. Kozmectičke izmenc nacrta rcCzolucije koje SAD nudc Rusiji kao “ustupak” iritiraju Moskvu i nc doprinosc otvaranju vrata pravom, rcalnom kompromisu. Do takvog kompromisa - prihvatljivog, za BCograd, a samim tim i Za Moskvu - nijc moguće doći u okviru sadašnjeg, nacrta rezolucije i na osnovu “suštine” plana Martija Ahtisarija. Stoga bi jedini, pravi korak ka kompromisu bila najava privremenog, povlačenja nacrta rezolucijc iz Savc-

ta bezbednosti i povratak ozbiljnijem prcgovaračkom procesu - čemu sc u ovom trenutku SAD - makar javno - protivc. U kontekstu mogućc “pat pozicije” u Savctu bezbednosti i na samitu G-8, pojavljuje sc opcija odlaganja suštinskih razgovora o rezoluciji do narednog sastanka Buš Putin, predviđenog, za 1. i 2. juli u Mejnu (SAD). Takav razvoj dogadaja bi svakako dodatno okrnjio autoritet zemalja HU koje su istovremeno i članiee G-8: Nemačke koja predsedava obema institucijama, MFrancuske, Velike Britanije i Italije koje su članice Saveta bezbednosti UN. Činjenica je, međutim, da svojim stavom zasnovanim na praćenju SAD i Žcstokim pritiskom na “ncposlušnc” protivnikc Ahtisarijevog plana (poslednji primer je Slovačka), Hvropska unija zapravo gubi poslednju šansu da ponudi iskren kompromis i srozava svoj autoritet na svetskoj sccni i u regionu s obzirom na činjenicu da Unija u isto vremc uporno ponavlja mantru kako jc Kosmet cvropsko, a nc amcričko ili rusko pitanjc. Između ruskog princi-

ETA opozvala primirje

BASKIJSKA SEPARATISTIČKA ORGANIZACIJA ETA SAOPŠTILA JE DA JE OPOZVALA PRIMIRJE PROGLAŠENO PROŠLE GODINE, ČIME SE OTVARA PROSTOR ZA NASTAVLJANJE ORUŽANIH NAPADA.

ETAjc navela da je u ponoć okončan prekid vatre, proglašen marta 2006. godine, dodajući da će se „aktivirati na frontu da bi odbrani-

la baskijsku domovinu“.

Kada je EA prošle godine proglasila prekid vatre, pozvala je vladu da pregovorinia. okonča konflikt koji traje četiri decenije i u kojem je bilo 800 poginulih i da se uspostavi trajno

primirjc.

Spanski premijer Hosc Luis Rodrigcs Sapatero je objavio da će njegova vlada pregovara-

ti sa ETA.

Cetrdesetogodišnjica rata na Bliskom istoku!

Pregovori, čije održavanje vlada nikada zvanično nije potvrdila, nisu dovcli do značajnih rezultata i ETA je postavila bombu na madridskom aerodromu 30. decembra prošle godine kada su ubijenc dve osobe.

'Ta scparatistička organizacija je i tada insistirala da je primirje i dalje na snazi i da ubi-

stvo dvoje ljudi nije bilo planirano.

ETA je optužila Sapatera da je kriv za propast mirovnih pregovora sa obrazloženjem da su lokalni izbori u Baskiji, 27. marta ove godine, bili nelegalni jer su španski sudovi zabra-

nili većini političara koji sc zalažu za nczavi-

snost te oblasti, da se kandiduju na izborima, pod izgovorom da su povezani sa zabranjc-

nom Batasunom, političkim krilom ETA.

pijelnog stava, američkog, pokušaja “diplomatskog, blickriga” i cvropskc stidljive dcfanzive - zasad nema održivo8, i legalnog, rešenja za Kosmet.

Pre osam godina, maja

1999, G-8 je uspeo da, u dramatičnijim pronadc

znatno okolnostima, kompromisnc principe za prekid bombardovanja Srbije i za usvajanjc Hczolucije 124+ Saveta bez-

bednosti UN. No, tada su sc bar svi, uključujući SAD i HU, složili o ključnom principu medunarodnog prava koji Moskva i Beograd i danas smatraju ncprikosnove-

nim - svi odreda SU sg. ložili za suštinski „, nomiju Kosova i Mera je u okviru DOštovanj ritorijalnog intepri} i suvereniteta S

dVCZNnc | publikc Jugoslavije

AMERIČKI PREDSEDNIK DŽORDŽ BUŠ IZJAVIO JE U PRAGU DA RUSIJA NIJE NEPRIJATELJ SAD I DA NEMA ČEGA DA SE PLAŠI ZBOG PLANA VAŠINGTONA DA POSTAVI RAKETNI ODBRAMBENI SISTEM U NEKIM ISTOČNOEVROPSKIM ZEMLJAMA.

Buš jc, poslc sastanka sa češkim zvaničnicima, rćckao je da će ruskom predsedniku Vladimiru Putinu preneti poruku da „zajcdnički možemo da radimo na opštim prctnjan:a“.

On je dodao da je plan SAD o izgradnji antirakct-

nog štita u Češkoj i Poljs-.

koj čisto odbrambena mcra koja nije usmerena protiv Rusije. || „Moj stav prema raketnoj odbrani je da jc to

isključivo odbrambena mcra koja nije usmerena prcma Rusiji. ;

Moja poruka Putinu bi bila - ne bi trebalo da sc plašite zbog protivrakctnog sistema, zašto nc saradujete oko toga, zašto nc učestvujete sa SAD, pošaljitc vašc gencralc i naučnike da vide kako će taj sistem da radi“, izjavio je Buš na konferenciji za novinarc. Buš je, posle razgovora sa češkim predsednikom Vaclavom Klausom i premijerom Mireckom Topolanckom, rekao da je hladni rat okončan i da narod Poljskc nc treba da bira između to-

ga da budc prijatelj Rusijc

ili SAD, već da može da bude i jedno i drugo.

Početak evropske furneje: Džordž Buš, predsednik SAD i Vaclav Klaus, predsednik Češke ·

Buš: Rusija nije neprijat.

Klaus je izjavio da je vOdio iskren i otvoren razgovor sa Bušom o protivraketnom štitu.

„Svesni smo da SAL) nosc veliku odgovornost za situaciju u svetu i želeo bih da naglasim da SAD i predsednik Buš imaju našu podršku u tome“, kazao; je Klaus.

Buš je saopštio da sa američkim Kongresom radi na tome da sc olakša sistem dobijanja viza za Čehe. Ispitivanja javnog mnenja u Češkoj pokazala su da se više od 60 odsto građana protivi planovima da se jugozapadno od Praga postavi radarski sistem, a i u

· Poljskoj postoji veliko pro-

tivljenje postavljanju 10

rakcta presretača, Id su agencije. | Bušova poscčta () deo evropske turneji ričkog, predsednika ı ru koje će učcstvovii samitu Grupe osam zvijcnijih zemalja 5 Rusije, u Nemačkoj. Češke vlasti, koj počelc zvanične pic o izgradnji radarske Di podržavaju plan ad stracije u Vašington nisu uspele. da 5 štvo ubede u nčop' te baze u kojoj bi cionirano oko 200. kih vojnika. UA SAD su u janui le češkim vlastima zahtev za izgradnju | ske stanice: UO

PETOG JUNA PRE 40 GODINA POČEO JE ŠESTODNEVNI RAT, KADA JE IZRAEL PREVENTIVNO NAPAO TRI ARAPSKA SUSEDA – EGIPAT, SIRIJU I JORDAN I! POBEDIO. – DANAS, ČETIRI DECENIJE KASNIJE, JEVREJSKA DRŽAVA ŽIVI U MIRU S DVA BIVŠA NEPRIJATELJA. – EGIPTOM I JORDANOM, ODNOSI SA SIRIJOM SU NAPETI, A NA PALESTINSKIM TERITORIJAMA, POGOTOVO U POJASU GAZE, RADIKALNI ISLAMISTIČKI HAMAS JE U USPONU

Petog juna pre 40 godina počeo je šestodnevni rat, kada jc Izracl preventivno napao tri arapska suseda, Hgipat, Siriju i Jordan i - pobedio!

Za samo šest dana osvojio jc Sinajsko poluostrvo i pojas Gaze od Egipta, Golansku visiju od Sirije i Zapadnu obalu i istočni Jerusalin od Jordana.

U rano jutro prvog dana rata

izraelske vazduhplovne snage uništile su egipatske avionc koji nisu ni uzleteli. Pokazalo se da je taj

potez bio odlučujući za pobedu u,

narednim danima.

Danas, četiri decenije kasnije, jevrejska država živi u miru s. Dbivšim ncprijateljima, Egiptom i Jordanom. Sinaj je vraćen, na osnovu mirovnog, sporazuma iz 1979. godine, a 199+. je potpisan mir s Jordanom. Diplomatski odnosi su uspostavljeni s Mauritanijom i ckonomskc veze s Marokom, Katarom i Omanom i drugim zemljama u arapskom svetu. .

Međutim, mir jc još uvek dalcko na Bliskom istoku - odnosi sa Sirijom, protiv koje je Izracl ponovo ratovao 1973. godine, su napcti. Na palestinskim teritorijama, pogotovo u pojasu Gaze, radikalni islamistički Hamas je u usponu, dok se Zapadnoj obali šire jevrcj-

ska naselja, što ne uliva nadu da će biti skoro osnovana nezavisna palestinska država. , :

Na bojnom polju su zajedničke arapske vojne snage bile slomljenc u šestodnevnom ratu. Izraclska vojska je osvojila teritoriju tri i po puta veću od površinc Izracla. Rat je stvorio vakuum vlasti koji su dclimično ispunili palestinski gerilci, predvođeni Jaserom Arafatom.

Počele su otmicc aviona i tcroristički napadi. Analitičari procenjuju, međutim, da je poraz imao mnogo dublji uticaj na arapski svet.

Umesto revolucionarnog, socijalizma i nacionalizma počinje razvoj političkog islama. U džamijama su traženi odgovori na pitanja na koja sckularni lideri nisu mogli ubedljivo da odgovore.

Izrael je u šestodnevnom ratu, nakon samo 19 godina postojanja, dostigao svoj najsvetliji trenutak,

kako tvrde ncki Izraelci, dokazavši vojnu nadmoćnost.

Međutim, drugi podsećaju da jc Izracl tada postao okupaciona sila i da ni danas ne može da sc oslobodi posledica te Pirove pobcdc. Većina Izraelaca i Palestinaca teži, sudeći po ispitivanjima javnog, mnjenja, mirnom rešenju, ali ono se danas nec čini bližim nego pre četiri decenije.

Na okupiranim teritorijama sa-

„da živi 450.000 Izraclaca, uključu-

jući i istočni Jerusalim. Okupacija staje Izracl desctine milijardi dolara i umnogome je uticala na OSipanje međunarodne podrške koju je mlada država imala 1967. godinc. Posle dva palestinska ustanka, Izracl je počeo da gradi bezbednosnu barijeru prema Zapadnoj obali, kako bi sc odvojio od Palestinaca i tako sprečio bombaše samoubice da uđu u izraelsku teritoriju.

Palestinski lideri upozoravaju da ta barijera na mnogim mcstima ulazi duboko u Zapadnu obalu i da se radi o otimačini zemljc na kojoj oni planiraju da proglaSc nezavisnu državu.

Septembra.19953. u Beloj kući je potpisan privremeni mirovni sporazum između dva naroda. Vođeni su potom mukotrpni prcBovori, Čiji bi krajnji cilj bio da sc jednog dana sukob završi osnivanjem nezavisne Palestine uz Izracl.

Pregovori nisu urodili plodom, između ostalog, zato Što palestinska strana nije odustajala od prava na povratak palestinskih izbeglica u njihove domove na tcritoriji današnje jcvrcjskc države.

Posle ncuspcha za pregovaračkim stolom, izbio je drugi ustanak protiv okupacije, u septem-

bru 2000, u kome jc 24 neki } 300 Pale

godina poginulo +. ca i 1.100 Izraclaca. |

U leto 2005. izraciska VOJ jevrejski nascljenici jedn ci su se povukli iz pojasa 0 fi granici Izraela i to, podru _N Napadi palesi 5

nema mira. ili su OVOB

ekstremista učeStal S leća, i izraelska armija 059 žestokim udarima iZ va | U proteklc četiri decenije |J nosima Izracla i Palestinaca dakle uspona i padova. Di odnosi spali dosta nisko, najniže do sada, komcntaf | diji u Izraclu. | "Takva ocena jČ svakako za sumnju da ĆC najnO ti nc incijativc Diti uspešnijć adi sadašnjih. Možda bi i | tome da ponestaje TED a ) doprincti da se mir kona

pi. (Tanjug)