Борба, 08. 09. 2009., стр. 13

ОГ

гогак, 8. septembar 2009.

vropu, Sjedinjene Američke Države i Latinsku Ameriku zahvatio je novi falas

„olle Žandr iz organizacije za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“, rekao je asu ovogodišnji napadi su bili asilniji i rašireniji, zabeleženi su a više zemalja sveta nego ranije. Samo u prvim mesecima ove sodine broj antisemitskih incideata širom sveta dostigao je 250,

\ziva Izraela u pojasu Gaze, kaaje ubijeno više od 1.300 Pale-

- itinaca, glavni razlog povećanog, Animoziteta prema Jevrejima.

U antisemitskim incidentima se ponavljala ista matrica: Izrael se poredi sa nacističkom NemaČkom kroz crtanje kukastih kr'stova i kroz slogane. | Rabin Endrju Beker prati glo-

balni antisemitizam kao specijal| ni izaslanik Organizacije za evro| Pi

Rast nivo.

toje dramatičan skoku poređe- | ju sa 80 takvih ispada u istom Yeriodu 2008. Smatra se dajeofa-

psku bezbednosti i saradnju (OEBS). On ukazuje da se sve više uočava nova forma antisemitizma u kojoj se ne napadaju pojedinci već se izdvaja i demonizuje jevrejska država.

Le Žandr kaže za „Glas Amerike“ da „Hjuman rajts voč“ osuđuje antisemitizam, ali i izražava verovanje da. Izraelne bi trebalo da. bude pošteđen bilo kakvih kritika.

„Istina je da retorika na protesti-

ma postaje sve više antisemitska.

Ali to ne znači da pojedinci ne bi trebalo da imaju pravo dase uključe ullegitimne proteste protiv akcija izraelske vlade“, smatra on. Stručnjaci kažu da je ključni element u istraživanju antisemitizma njegovo redovno praćenje. Le Žandr navodi da od 56 zemalja OFBS-a samo jedna četvrtina ima razvijen sistem za praćenje takvih incidenata.

„Veliko je pomanjkanje podataka što dovodi do neinformisanosti čak i vlada. Zbog toga vlasti nisu pripremljene za talas nasilja kakav smo imali u januaru ove godine. Vlade nisu bile upoznate s raširenošću problema, te nisu bile spremne da od-

govore na napade“. Joanis Dimitrakopulos, iz Age-

· nciji EU za osnovna ljudska pra- · _ va, veruje da nedostatak praće-

nja antisemitskih incidenata posebno dolazi do izražaja u zemljama s malom jevrejskom zajednicom. |

„Neke zemlje ne odgovaraju na naše naporei uveravanja da je neophodno da registriraju sve antisemitske incidente. Spomenuo bih Mađarsku, Rumuniju i Grčku, ali ima i mnogo drugih“.

Prema rečima Dimitrikopulusa, talas antisemitizma koji se po-

javio u Evropi, posebno u Francuskoj i Britaniji, neprihvatljiv je. „Imate li jedan, stotinu ili hiljadu incidenata - za nas se radi o načelu, ane brojuito jejako važno“

Vandali su ove godine oskrna-

'vili sinagogu u glavnom gradu

Venecuele, Karakasu, što je prvi takav napad u istoriji te zemlje. l u SAD je napadnuto nekoliko sinagoga, zatim hebrejska škola u Cikagu, u San Francisku je oskrnavljen spomenik holokaustu.

U Vašingtonu je.jedan belac

ubio čuvara u Memorijalnom

muzeju holokausta. Pre toga, ·

vlasti su uhapsile četvoricu Amerikanaca koji su navodno pripremali bombaške.napade na dve sinagoge u Njujorku. Endrju Beker smatra da takvi incidenti u SAD, iako nedopustivi, ipak nisu dostigli alar-

mantne razmere.

„Sveukupno, to je manji problem u SAD nego u gotovo bilo kojoj drugog zemlji, naročito

ntisemitizma, drugačiji od dosadašnjih vidova mržnje prema Jeyrejima |

evropskoj. Mislim da kad se osvrnemo na američku javnost, možemo videti uopšteno pozitivnu sliku“, zaključuje Beker.

(kiguravajuće kuće odbijaju da pokriju gubitke nastale zbog klimatskih promena, će do 2050. godine nivo mora porasti za 90 cm

irom sveta, vlasnici ne-

: kretnina u priobalnom | području moraće da | šesuoče sa velikim finansi. jskim gubicima jer osiguraVajuće kuće odbijaju da po-

anaučnici predviđaju da

прије

kriju gubitke nastale zbog klimatskih promena, a naučnici predviđaju da će do 2050. godine nivo mora porasti za 90 cm.

Lesli i Dag Mekgret se već

godinama bore sa okeanom kojiim „guta“ delove dvorišta u kome imaju skupocenu kuću, vrednu više miliona dolara.

Oni su kupili staru daščaru na plaži Kolaroj 1979. godine i podigli kuću na dva sprata, koju su oivičili molom dugim 12 metara, betonskim pločama i kamenim stenama, navodi agencija Tanjug.

I pored takvih mera zaštite, okean je povremeno u svom besu uzimao deo njihovog dvorišta, a sa predviđanjima naučnika da će nivo mora u Sidneju do 2050. godine porasti za,90 cm usled klimatskih promena, i sama kuća bi se mogla na-

ći u opasnosti. ma pobesnelih mora. Buganvil jer su im posle Kuća Mekgretovih je jed- Snažne oluje duž kineske | mnogobrojnih godina, oluпа од око 711.000 па ођаја- _ ођаје уеб допозе во па ро- je zagadile vodu za piće,

ma Australije za koje se procenjuje da će biti ugrožene zbog porasta nivoa mora.

„Ako živite u raju, prihvatate da okean daje i uzima. Nismo zabrinuti“, izjavila jeza Rojters Lesli Mekgret.

U njenom porodičnom albumu može se videti neverovatna bitka koju godinam3š vode sa okeanom: jednć godine njihovu kuću i okean razdvajala je prekrasna plaža, dok je druge, njen sin iz. dvorišta skakao u vodu.

Ljudi koji žive u priobalju

već se suočavaju širom sve- –

ta sa destruktivnim efekti-

ljoprivredna gazdinstva zbog čega postoji starh da će doći do zagađenja pijaće vode i hrane,

Prvi talas takozvanih klimatskih izbeglica već je zapljusnuo Južni Pacifik jer su usled oluja zagađene voda i oranice.

„Uznemireni smo i nesigurni jer znamo da ćemo izgubiti svoje domove. To je naš identitet, naša cela kultura je u pitanju“, kaže Ursula Rakova koja živi u Buganvilu na Karterovim ostrvima u Papua Novoj бупеј.

Ostrvljani su već počeli da se sele na najveće ostrvo

stabla banana i taro voća.

Pojedinci ne žele da odu sa rodne gurde bez obzira što već, kako kažu, žive na samoj obali, poput Kinija Duna iz sela Togoru na Fidžiju. „Mi ne želimo da se selimo sa zemlje naših predaka, iako ona nestaje pod morem“, isključiv je Kini.

Poplavei erozije priobal: nog područja koštaju Australiju svake godine preko

200 miliona dolara, a situa-

cija nije ružičasta ni na Floridi, gde vlasti svake godine nasipaju plaže suvim peskom. Majami bič, Palm bič i druga ekskluzivna letovališta mogla bi uskoro da nestanu usled podizanja nivoa mora. Ni Njujork neće biti pošteđen ako se ostvare prognoze, tako da bi 2050. mogao da ostane bez starinskih kuća i restorana uz plažu Rokavej, a takođe i bez celih delova grada u Bruklinu, Kvinsu i Menhetnu. Slična. sudbina čeka i San Francisko.

e papa ARa0eađeaaeee0 S noFarae

длета офмедвоаоамсрамикимар ров ивогваенинавовиено севера песни“