Борба, 08. 09. 2009., стр. 14

Borba

Utorak, 8. septembar 2009.

37), uprkos globalnoj finansijskoj |rizi пертешто пуесауаји ртодајп отагја, HČeSIVHJUĆI SKOTO Sa 70 odsto u globalnom IZVOZI. [fala Je 1a drugom, a Rusija na frećem meslu, pokazuju тета najnovijeg izvestaja američkos Kongresa

VLADIMIR STEVANOVIĆ

rkos recesiji koja je dove-

| | la do pada u prodaji oružja na globalnom nivou,

SAD) koje su već duže vreme lider u ovoj oblasti, beleže sve veći udeo u globalnoj prodaji. Prema poslednjem izveštaju Kongresa,

SAD bez premca u ovom veku |

vodeća svetska supersila učestvuje sa više od dve trećine u ukupnoj prodaji naoružanja. SAD su samo u 2008. godini sklopile ugovore vredne 37.8 milijardi dolara, što jejednako učešću od 68.4 odsto na globalnom tržištu oružanog materijala. Porast u odnosu na prošlu godinu

strateške studije objavio 2000/2001. godine, zemlje najve-

P rema godišnjem izveštaju, kojije Međunarodni institut za

ći kupci oružja izdvajale su oko 20-30 odsto svog vojnog budžeta u ovu namenu. U odnosu na taj period, kada je godišnja prodaja oružja na svetskom nivou iznosila između 30 i 35 milijardi dolara, danas je ta cifra gotovo duplirana, i iznosi izme-

đu 50 i 60 milijardi.

Najveći snabdevač oružjem u ovom veku su SAD, koje su u periodu između 2000-2007. u proseku imale udeo od 38 odsto u ukupnom svetskom izvozu oružja, a slede Rusi sa 19 odsto. Evropske zemlje su učestvovale kao snabdevači u ovom periodu sa 11

procenata.

U 2007. godini na SAD je otpalo 41.5 odsto svih prodaja oružja u svetu, navedeno je u izveštaju Centra za istraživanje pri ame-

ričkom Kongresu. Na drugom mestu među zemljama izvoznicima u 2007. godini je bila Rusija, sa izvozom oružja ukupne vrednosti 10.8 milijardi dolara, što je predstavljalo učešće od 17.3 od-

_ Sto na svetskom tržištu oružja.

je vidljiv, pošto su SAD u 2007. godini prodali naoružanje vredno 25.4 milijarde dolara.

Na drugom mestu, ali ipak daleko od SAD, nalazi se Italija, sa ukupnim prihodom od 3.7 milijardi dolara, a veliki pad u izvozu doživela je Rusija, koja je prošle godine bila treći globalni izvoznik, sa izvozom vrednim „svega“ 3.5 milijardi dolara, što je znatno manje u odnosu na godinu pre, kada su Rusi od izvoza oružja zaradili 10.8 milijardi dolara.

Unapređenje prodaje oružja koju su ostvarile SAD posebno je značajno imajući u vidu da je globalna prodaja u 2008. opala za 7.6 odsto u odnosu na godinu ranije. Ukupna vrednost sklopljenih ugovora bila je 55.2 milijarde dolara, što je najniža vrednost još od 2005. godine.

U pomenutom izveštaju Kongresa se navodi da SAD nisu samo uvećale prodaju svojim tradicionalnim mušterijama na Bliskom istoku i u Aziji, već i u „velikom broju drugih klijenata širom planete“.

Sveukupni trend opadanja prodaje oružja u 2008. godini može se objasniti nedostatkom potrebe mnogih nacija da „u jeku najgore međunarodne recesije“ troše novac na naoružanje, napisao je autor izveštaja Ričard Grimet, specijalista za međunarodnu bezbednost iz Kongresne istraživačke službe.

U Grimetovom izveštaju se naglašava da je porast prodaje američkog naoružanja „neobičan“ obzirom na sveprisutnu recesiju, a kao moguć uzrok se navode ugovori sa novim zemljama, ali i prodaja oružja po starim cenama za tradicionalne američke mušterije,

U uslovima sve oštrije trke na globalnom tržištu oružja za ostvarivanjem profita, ali i za poveća-

vanjem političkog uticaja na zemlje u razvoju, sadašnja prevlast SAD je više nego indikativna. U studiji se ukazuje da su glavni fokus izvozne politike Vašingtona upravo zemlje u razvoju.

Prodaja oružja pomenutim zemljama je u 2008. porasla sa 41.1 milijardu dolara na 42.2 milijarde, a od toga su samo SAD sklopile ugovore vredne 29.6 milijardi dolara, što će reći da vodeća supersila učestvuje sa 70.1 odsto u ukupnom izvozu oružja u.zemlje u razvoju.

Odtoga, Amerikanci su prošle godine sklopili ugovor o izvozu protivvazdušne opreme sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima vredan 6.5 milijardi dolara, zatim ugovor sa Marokom o prodaji borbenih aviona vredan 2.1 milijardu dolara i naposletku 2 milijarde dolara vredan sporazum o izvozu helikoptera Tajvanu. Ostale veće dogovore SAD su sklopile sa Indijom, Irakom, Saudijskom Arabijom, Egiptom, Južnom Korejom i Brazilom.

Rusija je zemljama u razvoju izvezla naoružanje vredno 3.3 milijarde dolara, odnosno postigla 7.8 odsto ukupnih sporazuma i nalazi se na drugom mestu, daleko iza SAD. U izveštaju se na-

vodi da je, pored Indije i Kine, ko--

ji su tradicionalni kupci Moskve, Rusija počela da prodaje oružje i latinoameričkim zemljama, a pre svega Venecueli.

Na trećem mestu, kada je reč o izvozu oružja u zemlje u razvoju, nalazi se Francuska, sa 2.5 milijardi dolara ostvarene prodaje, odnosno 5.9 odsto globalnog udela.

Najveći kupci od zemalja u ra-

zvoju su UAE, koji su kupilioru- lijardi i Maroko, koji је ша

žje vredno 9.7 milijardi dolara,po- | naoružanje vredno 5,4 по је tom Saudijska Arabijasa8.7mi- · dolara.

Finansiiska kriza nije drasličm uticala na proizvodnju oružja

vetska ekonomska kriza uglavnom je mimoišla industrju oružja, s obzirom na to da su vodećim proizvođačimk SAD, Italiji, Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britan ji neprestano pristizale nove porudžbine. U periodu од 2004,06 2008. godine, ove zemlje izvezle su 78 odsto ukupnog oru/j

Najveći uvoznici na globalnom nivou su Kina, Indija i zemlji Bliskog istoka - UAE, Izrael i Egipat. Najveći skok na listi znika napravili su upravo Ujedinjeni Arapski Emirati, kojisun pet godina skočili sa šesnaestog na treće mesto.

S obzirom па to da Kina, koja je tokom prethodnih godina la najveći uvoznik ruskog oružja, poslednjih godina sve više pt zvodi sopstveno oružje, Rusija je primorana da traži nova Šta, pa se, stoga, sve više okreće Južnoj Americi.