Босанска вила

БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Сбтр. 15

У равници пламтијаше велик мајур. ; Наши војници тресоше се од нестрпљења, што су тако беспослени гледаоци тако блиске борбе; сви се осјећасмо као малаксали,

Једино што се десило за нашега дугога чекања на том мјесту бјеше долазак једне батерије топова, која се испред нас намјестила пет или шест стотина метара и онда чекаше, као што смо и ми чинили.

|Свршиће сеј.

РА" Мода.

Пише Софија Шутпић-ПИлешикосић.

МТ. Модерни брак.

Премудрост сазида себи кућу и отеса седам ступова; покла стоку своју, раствори вино своје им постави сотру своју; посла ђевојке своје, те зове с врх висина градскијех: Ко је луд, нека се уврати овамо!

А бевумнијем вели: „Ходите једитев хљеба мојега и пијте вино које сам растворила! Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума,“

(Шрич: 1Х, 1.—7.)

= Ка би били у стању разгледати забавне кљиге од

прве, најстарије, из давних времена, па до најмлађе и најновије, до дана данашњега, код свију народа и покољења на свијету и културнијех и некултурнијех, — мислим, да бисмо нашли, како се ни на што није истрошило, нити се троши толико пусте хар-

тије — колико пишући о жени, ради жене и за жену»

па било то у виду пјесме, романа, новеле, приповијетке, било у виду драме и трагедије, или у виду колико тужна, толико весела, колико озбиљна, толико шаљива и сатирична позоришног комада. Па многе још, нигђе ненаписане и незабиљежене, народне приповијетке и пјесме не врзу се ни око чега толико колико око жене.

Исто тако када би могли прећи регистар свију откривенијех уморства из потаје, свију самоубиства, злочина и најгрознијих страдања, — од постања свијета па до данас, — држим да би у највише случајева нашли да је таковијем гријесима жена узрок.

И кад би били кадри разабрати и разлучити, на једну страну све сретне, а на другу све несретне људе, и ту држим, да бисмо и на једној и на другој страни нашли да је само жена, колико носилац среће људске, толико и узрок несреће његове, — почевши од владалачких дворова, па до просјачких торбица и штапова. Тиме се каже: да на овом свијету без жене нити има добра ви зла. ни радости ни невоље: ни среће ни несреће; без жене нема ни раја ни пакла; без ње ни дома ни огњишта; ни рода ни порода, ни друштва: ни народа, ни државе.

(6) тога за људе писце п књижевнике, које је Бог обдарио великијем умом и јаком моралном снагом, па им тиме намијенио велике задатке, и нема прече и узвишеније дужности, него ли умовати, размишљати

и писати о жени: а нарочито радити на томе, да се данашњи покварени и штетни правац васпитања и женскога школовања замијени бољим и спасоноснијим ; еличнијим природи женскиња, потреби човјека и друштва. И ја овијем скромнијем рецима, не идем за другијем, него да у овим српским замљама, док је још на вријеме, пробудим духове и скренем пажњу великијех умова на данашњи неприродни положај цивилизоване, т.ј. модерне жене; на начин њезина васпитања; на сврху њезина живота, што јој га одређује школа и модерно домаће васпитање, а који суноврат води поједине домове, народ и друштво у ком живи тако женекиње. Води у суноврат и иде на затор појединијех народа, — јер се подржавањем тога стања, све то већма онемогућују и сметају удаје и женидбе; шири се неженство; брак постаје непотребнијим и ређим: све то бесплодпијим, нероднијим. А докле и таковога има, све је више сличан паклу, све више иде на затор рода људскога.

Јест, писано је и џише се много о жени, и то у два правца. И у једном и у другом дотични су писци не само једнострани, него и екстремни. Једни је описују као најстрашнији зли дух; други јој пјевају као носиоцу раја на земљи. Једни је обарају у дно огњенога пакла; други је уздижу изнад свију небеса, — а мало који води рачуна о узроцима: за што се данас, у модерном свијету, зазире од брачнога живота као од најтежег терета, у коме данас и мушко и женско назријева највеће страшило овог свијета.

Није доста, када естетичар везе: „Њена је, без поговора, ремек дјело и слава Створитељева; она је најкраснији и најкитњастији цвијет, чију је љепоту природа узвисила, те се његовијем слаткијем мирисом, расплођује људски род. “Кеена је зрака љубави, која разгони немар и хладноћу, а у душу усађује свијест. Кад Бог створи жену, обдари је обилном љепотом и обликом потпуно савршенијем; начини од жене најљепши и најдражеснији створ на земљи.

Истину говорећи, ни једно створење на земљи нашој нејма таке грације; таке елеганције, таке њежности, толике дражести, као жена. Посматрајте само лијепо тијело њезино !

Каква красна форма, хармонија, финоћа коже, чаробне контуре. Посматрајте њезине лијепе очи са одејевом сјаја у љубави! Без ње и њезина осмијеха