Босанска вила
Стр. 14
БОСАНСКА ВИЛА 1908.
Бр. 1
са краснијех усана, нема среће ни заноса за човјека. Посматрајте кожу њезина тијела, њезину мехку руку, која на мушкарца навлачи грозницу, кад је се дотакне. Џа танчина појаса њезина; складност, грацију њезину, коју одаје еваки и најмањи покрет,
(ве то показује једно биће, које је створено да осваја, да очарава; створено да га човјек љуби и милује.“
Није данашњем жалосном стању брачнога и небрачнога живота поможемо. тиме што педагор олисује значај жене:
„"Кена нас носи у својој утроби: жена нам даје живот; она нас својим млијеком храни, својом крви напаја; она бдије над колијевком нашом, она нас подиже на ноге; она нас учи прве ријечи изговарати ; она види наш први осмијех; она утире наше суге; она нас чува од зла и опасности у нејачко доба: она тугу разгони и радост просипље.
ЈЊезина нас руке држе у дјетињеско доба: у старости су нам потпора и наслон; оне нам очи ватварају, оне цвијеће саде на гробу нашем, уз своје вреле сузе.
___5ир
„ено! све ово свједочи да је Бог човјека повјерио твоме непрестаном старању и твојој њежности. —
_"Кена дијели тугу с нама, она обиљује утјехом и благословом; — сваки који пати, налази у ље утјехе, Она је благодат и провиђење лородице, анђео чувар кућнога огњишта,
Драга ли је као дијете; чиста ли је као дјевојка. Човјек се диви њезиној свјежини, њевиноме чару, њезиној невиности и завиди јој на тој срећи. и красоти! Нено! ти си неоцијењено благо љубави, ти си цвијет који радост сије; ти си пехар, који срећу садржи!
Човјек не може опстати без жене. Он осјећа жељу и потребу да је види, да чује њезин глас.
Човјек отклања све сметње: подноси труд године и године, само да њезино срце себи придобије, да она његова буде. За њу тече новац, тражи славу, јер је жена циљ његовијех жеља.
Човјек проводи многе ноћи без сна због жене: а кад спава о њој слатко сања; она расипа слатки балсам по ваздуху који он удише, она очарава његово срце, она је нада и срећа његова живота!“
==
(Наставиће се.)
СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИВЕ Дилберке.
Из збирке народних умотворина Ст, Р. Делића,
|] вце чува Ружица ђевојка, == Уз овце је ситан везак везла; Уз везак је погубила овце. Тражила их три бијела дана. Кад четврти данак настануо, Кад ето ти стада низ планину И пред њиме разблуднице овце; На ровим, јој од злата јабука, А на руну кита босијока,
ЈЕ Те Росину замрсише евилу:
А Роса их љуто кунијаше : „Хајте тамо, тице ластавице, „Од губе ви отпанула крила, „Што ми моју замреисте свилу !“ Ша се опет повратила Роса: „Богом, сестре тице ластавице ! „Одакле сте јутрос полећеле, Нијесте ли од земље Индије 2“ А говоре тице ластавице:
По елпјепу милу брату твоме, Чуће тебе, а виђети неће Ками ће ти донијети дара! Да бих теби опремила дара По нијему Николи рођаку, Виђеће те твој рођак Никола, Виђеће те говорит не може Ками ћу те даривати, Росо |“ Одлећеше тице ластавице. Паде Роса на бијелој кули,
А на глави златна перјаница. А срете је Ружица Ђевојка: „Ој, Бога ти, разблуднице овцо ! „Бе си ми се досад забавила, „ње си 6 јело стадо заузбила 2“ — „Мила сејо, Ружице ђевојко! „Ја сам била Богу на вечери: „Бог ми даде од злата јабуку, „Божја мајка киту босијока, „Божја сеја златну перјаницу.“ П. Везак везла робињица Роса, На пенџеру на бијелој кули. Налећеше тице ластгвице,
о ~ < (54 „Ми емо, Рево, од земље Индије! Шроговара робињица Роса: »( Ој, Бога ви, тице ластавице, „Ја сам родом од земље Индије!“ Ситне тице ситно говораху: „Кад нас питаш, робињице Росо, „Кад нас питаш да ти и кажемо: „Ова су ти се браћа иженила, „Јутрос ти се најмлађи жењаше. „Онаха ти је дара донијела, „Мајка ти га у крилу држаше „И грознијем сузам потапаше „Уз дарове много нарицаше.“ = „Росо моја, моје чедо драго! Да бих теби опремила дара
Како паде, душа јој испаде, (Све од жеље с мила рода свога,
100
Ципљко биљко, берул те ђевојке 2 Мој дратане, што ме брати не ће лојА 2 у ; „Кад од мене сва гора мирише „И у гори камен становити; „На камену јунак жаловити,
2 5 ~ [и „Суве рони, а броји године. — „Ој, године, моје негодине, Ево има девет годин дана, Ко запросих у мајке ђевојку: Мајка дава, а не дава бабо Дадох бабу небројено благо,