Босанска вила

Бр. 28.

1902, БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Отр. 428

спазила да су везани. Било их је до двадесет, које људи које жена. Тест наоружаних елугу и госпо: дар седми тјерали су пред собом робље. Шитала сам се шта то може битиг а вођ ми гласно одговори: — То је трговина са људима, робози, сад их воде на трг.

_— Чари у Србији као у Цариграду упрепастих се. |

— Да, тако је било —- рече мој вођ. И ти ћеш видјети ко је Србију ослободио од те тешке срамоте.

„Дођосмо у неки град и упутисмо се заједно са робљем на простран трг. На тргу наше сапутнике дочека цариник са помоћницима. Наплати царину, бродарину, за мјесто, за трг, а онда једном момку презрено рече: — Одведи их до црног шатора. Два момка пођоше пред робљем, али не кров трг, већ около, одведоше и нас на други крај трга. Ту је заиста био један црн шатор, а до њега два црвена, која су већ била заузета робљем. 'Прговац уђе уну“ тра, разгледа татор, па онда повика слугама, да утјерају робље. Робови уђоше и жудно посједаше по земљи. Мени највише привуче пажњу млада женска, која је сједила на страни и тужно управила поглед у небо:

Око јој није сузило, али сам осјећала да јој срце плаче.

=— Да ди је Српкиња 2 питала сам се... Остали је нијесу ни гледали, јер се сваки са собом забавио.

Слуге почеше дијелити љебац и воду. (ви се жудно прихватише... Послије обједа неки се пружише по земљи и брзо захркаше, а други се упустише у разговор, слободно, готово немарно, као да не схваћају свој ужасни положај. Шта више једно плавокосо дјевојче поче пјевушити и играти. Тако играјући дође до оне тужне дјевојке, окрете се на пети и чучну крај ње; загледа јој се у очи и запита: Зашто си тако тужна 2

„Дјевојка је озбиљно погледа — Како то питаш 2

— Да, зашто си тужна“ — Сад нијеси на путу и скоро добићеш господара, да ти се душа смири.

— Ти као да се радујеш продаји упита је дјевојка зачуђено,

— Зашто да се не радујемг — Код овог трговца није ми добро. Путујемо пјеше, а добијамо само љеба, а уз то су му слуге тако сурове. Ето, синоћ кад смо били на конаку у оној крчи, један ме хтио пољубити, ја сам се отимала, а он ме онда почео тући и повукао ме за косу, па да не наиђе трговац, Бог зна шта би са мном било.

— Мислиш да ћети код новог господара бити боље

— Хоће. Ја сам с малам задовољна. Послушна сам а сваки је у почетку добар, и ријетко који мучи робиње, само кад су послушне. Зашто би ме мучио 2 Ако ме мучи глађу изнемогнем за рад, а ако ме туче, болујем и не могу радити. Дакле, ја се с разлогом

радујем продаји.

— Ти си већ на то навикла. Јесу ли те малу продали 2 — Родила сам се као робиња. Моја мати била

је у Атини робиња неког богатом Грка — и ја сам Гркиња. 'Грговац је имао сина, који много заволи моју матер = и — тако ти ја угледам свијет. ТПрговац и

његова жена, т. ј. мој дјед и баба били су упорно протвни да њихов син узме моју матер, а отац је опет упрно говорио да је она његова жена пред БоТом и да другу неће. Да че би због тога немири били у кући, однесу ме у манастир св. Богородице у

Цариград, гдје се отхрањују и васпитавају находчад.

Ту сам учила пјевати, свирати и вести као све богате трговачке кћери.

— А кад сам се вратила 2

— Много се измијенило...

Мој се отац ожени богатом Гркињом, а матер преда златару Агатону. Златар Агатон био је добар и племенит човјек. Није прошло ни двије године од како ју је довео у своју кућу, он се вјенчао с њом. ако је срећа цвјетала у њиховој кући док се међу тим у кући мога оца настанило проклетство. Млада госпођа, снаха, није увијек била тако љубазна као првих дана. (Својом љепотом заслијепила је оца и он јој се у свему покоравао. Једино јој је замјерао, што нијесу имали дјеце. Међу тим Калиопа њега није вољела, она се удала за њега што је био врло богат, јер њено богатство, о коме се толико говорило док је она била удовица, била је гола измишљотина, мамац за младожење. Њој је, истина, остала, послије смрти првог мужа, кућа и нешто новца, али она је то у раскоши

"све потрошила. Па не само да је била „раскошна, него

је била још и развратна ... Једнога дана мој се отац увјери о њеном невјерству и пропије се.

Тако су стајале ствари у кући мога оца — кад сам се у њу вратила као дванаестогодишња дјевојчица. Пошљедњу ноћ у кући очевој провела сам код бабе. Колика разлика од прве моје ноћи. У јутру су дошли трговци и све нас купили, Онда смо некоико дана путовали морем. Одвевли су нас у Цариград и ту су нас продали првом господару. Господар је био из Ангоре и мене је одвео тамо. Кад се навршило шест мјесеци од кад сам дошла у Ангору, дођоше ћефалијини људи у нашу кућу, господара затворише, а све по кући заплијенише. Госпођа са дјецом оде своме оцу у Дамаск. Судије су ствари пописале и затвориле, а нас робове, продадоше. Тако ти ја опет дођем у Цариград на трг. Ту ме купи нека госпођа, која је држала трговину везом. Кад се навршила година дана, госпођа, напрасно умре. Ја опет дођох на трг. Ту ме купи неки Ипократ, славан пјевач. Једнога дана нестаде му госпође — одбегла је. Господар нас одмах продаде и оде за њом у потјеру. Трговац који ме купио искрца се из лађе у Солуну, ту ме продаде трговцима, који носе робље за Србију. И тако сам ти ја, сестро, доспјела у овај