Босанска вила

Отр. 46

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

П

Бр. 6

ријом ... Стари конте и данав мрзи конта Б, који се међу тијем и оженио!

Након подуљег. ћутања музичар настави:

— Оад сам ја на реду. Зацијело, као најглавнији разлог навешће, да је он већ при крају живота, па послије његове смрти нека раде шта хоће, а, међу тијем, сами видите, да је здрав као дријен, да он може живјети још двадесет година, и ако је претурио шездесету! Његов је отац живио преко деведесет година! И, што је најгоре, та његова... како да је навовем 2... очинска себичност, у суштини дирљива и смијешна, биће све јача у даљој старости! Налавите ли и ви, да се тога бојати

— Шта вам ја могу помоћи, млади пријатељу 2 рекох најзад, колико изненађен, толико и потресен.

Музичар извади из шпага њеко писмо. Бјеху три листића исписана. Он нађе на гругој страни њеки став, уприје претом у њ и замоли ме да читам.

Бјеше говор о мени, „о оном футештом (страном) господину, о коме папа једнако говори“. Славија се уздаше, послије Бога, највише у мене, да би ствар могао упутити!

Очевидно, у машти сироте, заљубљене кон-

тесине, ја сам био њеки свемогући мађионичар!.. (0х, како бих ти радо помогао, кад бих могао, јадно дијете! |

Али ти не помогох! Све се свело на то, што ме је стари конте помрвио и трегрео, ништа мање него и музичара!

Онда сам први пут видио и добро упамтио инглески рукопив властелинчин ; други и, по“ свој прилици, пошљедњи пут, видјех га овијех дана, на смртном очевом огласу! Онда јој бјеше око двадесет и четири године, данас има око тридесет и шест! Онда је љубила, т. |. живјела удвострученијем животом, гледала. на свијети у будућност кров ружичасте снове своје младости, данас јој је, бој се, срце слеђено.

Можда не ћаше бити данас срећнија и да се њен сан остварио, али свакако била, бп срећнија у путу ка жељеној, вамиштљеној срећи а то није мало!

(Свакако, свакако, много боље ћаше бити, да је папа имао још једну „мрвицу филожофије |“

Је ли је музичар имао пошто се закалуђериог “бо

= Џ

(()» јој шапће: „ја те љубим,

Другог никог, само тебе,“ “ 4

„И ја тебе, она њему Више него саму себе!“ И на усну усна пада, Груди дршћу, срце бије, А заклетва с усна лети И у плави свод се вије.

„Не моле ништа“, она збори „Од сватова наших бити.

Биоград, септембра, 1901.

„Кунем ти се небом, земљом До гроба ти вјеран бити!“ „Заклињем се, самрт само Кадра нас је раставити !“ «Њури врјеме, дани лете,

А. у срећи драго двоје

Дан чекају, кад за навјек (вете везе да их споје.

РДР

Модерна љубав.

Ал освану данак један На састанак драган иђе, (на чека, „Мој анђеле“, Шалпућући он јој приђе.

И на груд је етиснут хтједе, И пољубит усне медне,

Ал му срце прострјељаше Из ока јој стрјеле ледне.

Знаш, трилику бољу имам

Да се могу удомита !“

Осман А. Ђикић.

Чежљња.

==

ошљедња сунчани зраци падају на широки друм, (с по коме путује уморан путник, а несташни вјетрић прашином се баца на танане јеле, које су тако милостиво пружиле хлад на све стране...

Ко је тај путника...

Човјек, коме је Бог заповједио да живи, да се мучи, да умре!...

А шта је тај путнике...

Одговориће вам књига, коју носи у својој торбици, кад је прочитате од кортца до норица!...