Босанска вила

Бр. 8

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 21

тецаху да укажу госту што бољи пријем и сигурнију безбедност. Чак је непријатељ налавио ваштите у тренуцима свога бављења под кровом ове свете обитељи, ако је само затражио.

Томе је пуно доказа у свих културних народа ив вајдавније прошлости, као и из

најскорије садашњости. Да се послужим не-

коликим :

Јеврејско предање, очувано у светим књитама, прототип је старог семитског дочека и

_гошћења, у исто време доказ заједничког веровања о божанствености путника. У првој Мојсијевој књизи, глави 180] написано је:

„Послије му се јави Господ у равници Мамвријској, кад сјеђаше на вратима пред шатором својим, у подне.“

„Подигавши очи своје погледа, и гле три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега пи поклони им се до земље;

„И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге својега;

„„Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом,

„И изнијећу мало хљеба те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.

„И Аврам отрча у шатор к Сари и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче.

„Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро и даде га момку да брже зготови:

„Џа онда изнесе масла и млијека и теле које бијаше зготовио и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

„И они му рекоше: гдје је Сара, жена _ твојаг А он рече: Ено је под шатором:

„А један између њих рече: до године у ово доба опет ђу доћи к теби, а Сара ће жена твоја, имати сина. | -

„Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.“

Божије се обећање испунило, Сара је одиста кроз годину дана родила сина. Остављам ва сада ово божанствено предање, послуживши

_пуне личне безбедности.

се њиме само као првим доказом колико је потребно ради тумачења постављеног питања.

Али ова божанствена легендарна прича о гостопримству и побожности јеврејског патријарха није ограничена само на његову личност, дом и његов народ. Јеврејска најближа браћа, Арављани и данас се одликују тим врлинама питоме душе, поред све своје ратоборности и дивљаштва. Арављански је шатор отворен

сваком путнику и непријатељу. Чим је пре-

корачио праг овога покретног дома, примљен је са свом почасти гостољубља и личне безбедности. Аријски народи нису ни мало заостали изг

· Семитоваца. У ранијим и доцнијим историјским

епохама сматраху такође дом не само као стално боравиште, но и као заклон незнаном путнику, који је могао наћи гостопримства и Прелавећи преко Грка и Римљана, о чијим ће гостионицама доцније бити говора, заустављам се на Келтима, (ловенима и Немцима као на њихној млађој браћи,

Римски писци оставили су нам јасна и гостољубља чак у доба римске поплаве. Келтски дом био је слободан ваклон сваком путнику, кога су частили и разбирали о његовом имену и по-

убедљива доказа келто-галског

реклу тек иза свршеног гостовања.

Словенски дом био је отворена гостионица путнику „намернику.“ Од двојих врата, једна је вазда отварао незнаном госту, у коме се вамишљало као п у јеврејском предању прерушено божанство, што куша светску дарежљивост, Госту је намењен био почасни део главнога дома, у коме се налазио кип бога заштитника дома, коме би се гост прво помолио, па се поздравио са укућанима. (ве се утркивало да што усрдније услужи госта. Није изостало ни прање ногу као и у Јевреја. Нити се равбирало ко је и шта је: пријатељ или непријатељ дома. При поласку сматрало се за дужност обдарити госта, то је особито чинило женскиње. Оскудни домаћини само да вадовоље госта и бога гостопримства, одводили су госта имућнијем суседу. Највећи је грех био, кад би ко госта или просјака одагнао са домаћег прага. Рефрен нашег народног веро-