Босанска вила
Стр. 57
1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.
Бр. 8
вања о злим последицама таквог поступка,
очуван је у занимљивој и поучној песми „О.
љуби богатога Гавана.“
(Стари ратоборни Фермани не беху заостали иза (ловена у заштити дома и гостољубља, госту и туђину. Кад би странац па и противник, на граници сеоскога насеља, пред њихном светом шумом и најближим домом духнуо у рог, што је значило да тражи ваштите — изашло би се пре да њ предусретљиво, дочекали би га као госта, дали би му почасно место за столом поред ватре, домаћин би му напио здравицу и пружио напитак, а не би га питао ни за име ни за намеру походе, све докле сам не би проговорио.
Често су преобучени противници долазили у стан један другоме да проуче стање, внало се то, али се рука освете није смела подићи у дому заштите на освећену гостову главу.
Амерички Ивђијанци намењивали су најбоља своја боравишта гостима, које су частили свима могућим начинима, само да их задовоље,
Још би могао редати доказе да је у прво био основа гостинској
доба“ дом установи,
под чијим кровом налажаху путници и про-
тивници склоништа и његе у својим блиским и далеким путовима, али је мислим и ово доста што сам поменуо. У примитивним својим. насељима, подељена племена на мале братске заједнице или задруге, бег јаче саобраћајне веве између бебе и са другима, отварала су врата сваком путнику дошљаку и трговцу у. коме замишљаху божанство. Томе су доказ раскопана гробишта у словенском и несловенском свету, у којима осем ствари чисто | домаће израде има доста укусно израђених предмета старинске источне културе од брнозе, злата и сребра, што су их само мирни трговачки посредници могли преносити ба да-
· леког поља израде, у још непознатих сталних.
путова лишена, али гостољубљем богата
насеља.
Овај првобитни облик гостионица и гостинске безбедности и ако се у дугом току светске цивилизације под разним утицајима
"мењао, узимајући све више засебан одвојен.
тип као особита установа од породичног живота, остао је и даље у образованих и необразованих народа ма и промењен у главној првашњој суштини. Приватни су домови и данас
места одмора, заштите и
гостовања;
милих, сродних и познатих, (Наставиће се.)
5 тромни раденик на пољу позоришне умјетности
2 Фотије “Карко Иличић, навршио је п 22. јануара. ове године, у престоници краљевине Србије, прославио у згради народнога позоришта четрдесетогодишњицу свога живота на даскама, свога гдумовања.
~
· Четрдесет година спокојна и сталожена живота; четрдесет година потпуно уређена и мирна рада и живота, то је читав вијек људски, А у животу Илпчићеву то није само четрдесет година глумовања и представљања, него је у исто вријеме толико година лутања и страдања, толико исто година борења, паћења, и идеалисања. То је читав вијек просто утрошити у скитничењу а за љубав неких виших задатака и циљева живота. Благо ономе ко нађе или постави себи један циљ у животу ! Глумовати по провинцијама, по удаљеним и мало насељеним крајевима значи потуцати се и мучити, значи ићи од немила до недрага. Може се замислити колико ту у грудима идуши мора бити оданости, топла плама и љубави кад се, за дуги
Једна значајна четрдесетогодишњица.
низ година, мимо све патње и страдања, мимо свију недаћа и разочарања, није ни за један тренутак посумњало да је свети и божански огањ на оном олтару, коме они приступају да службу обављају! Може се замислити колика је то несаломљена воља и титанска
"енергија, кад се, мимо сва страдања и оскудицу —
није изгубила ни за тренутак вјера, света вјера у умјетност и њену божанску моћ! Но Фотије је зато и издржао све ударце људи и судбине, што се није разочарао, што се управо није преварио у умјетности и ако му је често поред „лаворике“ нудила и доносила чак и „просјачки штап.“ Та вјера у умјетност и њен узвишени значај одржава правога умјетника и у најцрњим данима страдања. И што је таких дана више, умјетник све одушевљеније поштује и љуби своје узоре. Што Фотија нарочито издиже) у нашим очима, јесте оно потпуно правилно разумијевање улоге коју има умјетност глумачка: он, с разлогом, сматра да је задатак умјетности, (у тирем њеном значењу