Босанска вила

Стр. 6

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 1.

— Оступи, нечастиви, и не воведи нас во искушеније! — дрекну. — Нематш ти пара мени да платиш!,.. Милијуне да имаш, па ти не дам!... Грјешниче никакав, ти си јако Јуда Искариотски, који је изгубио душу...

Такав је био према свакоме, кад није пушио.

Напоменули смо већ, дружио ... Он се, управо, Најволио је сам... ћана повратио кући,

да се са комшијама није није дружио ни се кијем. Чак и у вече, кад би се из ду-

није ни са женом разговарао.

Само - сједи, пуши и гледа у дим, а она, онако стара, или преде, или упреда свилу... Ћуте обоје... И не чује се ништа, осим како у његовим прсима, као и обично, нешто шкрипи и како зврји њезино вретено — Шта ћемо ејутра за ручак“ — тек ако пред спавање запшта она. Шта ти драго...

И опет ућуте...

И заспу, не проговоривши випте пл ријечи.

(Наставиће се)

(уво

| |оре, тицо, препелицо,

Аба Не пркоси, пером витим Ја ћу тебе уловити, Усред жита племенита.

Море, тицо, препелицо...

Оду ће ти бити жао, Што те није »лепо« дао, Узеће ми триста снопа, Неће остат ни за попа.

Море, тицо, препелицо,

Не пркоси, не заноси. —

Мој драгане, голубане,

Иди оцу па ме проси. Милорад М Џетровић.

(00

Споразумјели се.

РТотепсе Мопфротегу.

(С енглеског превела Митра Морачина..

- улски дан. Пет сати по подне, и усиљени звук скале (С!

Ваља да ће послије те досаде и довршене лекције бити и мало уживања.

Седмогодишња Цецилија Мидлтонова, марљиво је ударала својим врелим и већ уморним прстима по пијану. Сваки пут би нагло тргнула руком, кад би требало палац подавити. Због те неспретности њена би је гувернанта увијек зауставила и приморала да понови. Њена старија сестра, Нина Мидлтонова клонула и немарна, сједи ва столом, радећи правило тројно. Косу је забацила натраг, а брадицу наслонила на руке. Јулска жега тако јој је досадила, да није ни равмшшљала, хоће ли сума добро изаћи. Била је равнодушна, како према радницима, тако и према њиховим платама. То јој је била рачунска задаћа. ШЏШа, шта мари она2 Да ли ће одговор гласити у новцима или радницима њој је све једно.

»Нина, ви ништа не радите.«

Изненада укорена, дубоко уздахну, па онда поново настави рачунати. Начинила је читаву збрку. Видећи, да се преварила, уздахну још једном, па 310вољно избриса све и поче на ново. Али меланхолична нескладност скале С. здружена. са несносним стањем атмосфере, учинила је рачунање немогућним. У очајању Нина избрише опет све бројеве, па љутећи се, што је то учинила, шкрипну писаљком тако страшно, да се госпођица ражљути, а Цецилија весело закикота,

јер све што је, ма и тренутно, скретало пажњу од скале (С, поздрављала је она весело.

Није то био једини примјер да је Цецилија налазила забаве у ситним догађајима дневног живота. Шкрита писаљке била је сасвим довољна да изазове њено весеље. Тако исто ма која од стотине других ситница и неприлика којима смо сви, мање више, изложени, побудило би у ње грохотан смијех. Ако се госпођица удари у лакат, пили запне хаљином о што; ако преврне шољу чаја у крило пили посрне преко столичице, Цепцилија је била готова на смијех и нико је није могао зауставити.

Она уживаше неколико минута, док се госпођтца бавила ес Нином. Пошто се повратила од смијеха, стаде се окретати на сточићу све дотле, док се госпођица не окрену њојзи. И то тренутно уживање изгуби се у скали С.

Међутим Нина је и даље рачуна, ла. Кад је довршила рачун оде отвореном прозору. У тај мах видје кола, која стадоше пред врата. отац.

То је било необично и Нина размшиљаше о том. Отац је ријетко долазио кући у то доба. Обично је из клуба ишао у парк, па зато мишљаше да га је нешто особито довело кући. То је још више увјери када га чу да на вратима зове слугу врло узбуђеним гласом: »Је ли се госпођа вратила са вожње 2«

Из њих искочи њен

Нина је била врло хтједе нагети на прозор, не би ли што више дознала,

љубопитљива ш таман се