Босанска вила

Стр. 8

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 1.

је у ствари, дође моме оцу с пптањем: жели ли да му се кћер уда за тога сиромашка, Мој драги, стари отац, који није био ништа опазио, врло се уплатпи и мољаше Линдсеја, да му помогне у неприлшци. Радећи по савјетима свога: пријатеља, мој отац заједно са шћери, одмах остави варош, као бајаги да је болестан, па да му је потребна промјена зрака.

Међу тим Линдсеј, који је имао везе са страним посланствима изради Вордлоу мјесто у Мадриду Он бијаше сувише спромашан да то одбије и тако оде одмах у Мадрид.

Није много прошло иза тога, мој отац равбоље се и умрије, а сестра оста на мом врату, ма да и сам имађах жену и више дјеце. Тада изби Линдсеј са својим жељама: да себе и своје имање стави на расположење моје сестре. Она је њему и иначе била обвезана, јер је својом добротом чешће задуживао. И за вријеме болести нашега оца, био јој је Линдсеј десна рука. И не помишљајући ни нашто она постаде његова жена.« |

» Јесте ли знали за то 2«

»Вјерујте нијесам; иначе јој не бих допустио да то учини, док јој не бих ствар разјаснио.«

»А како сте се увјерили 2«

»Иекуство ме доцније увјерило. Допустите да вам редом испричам. Ето, Линдсеј је живио само осамнајест мјесеци послије свадбе.«

»Па је ли била срећна е њим >«

»Чини ми се да је била доста срећна, али ппак, рекао бих, да јој је било врло досадно. Помиеслите, човјек од педесет година не може никад бити прави друг дјевојци од деветнајест година. Осим тога жи=

вили су у Глен-Мервину, дивљем п забаченом мјесту у Велсу. С тога сам их врло мало виђао. Дотли су у Лондон да потраже љекара за Линдсеја, око једанајестог мјесеца иза свадбе. То је био почетак болести, која се свртшила смрћу.“

»Чудим се, да се Вордло није вратпо кад је чуо да је слободна.“

"Треба да знате е није било никакве везе међу њима, Тако он није могао ни мислити да она марп за њега. Прво, што је чуо о њој, кад је дошао у Мадрид, била је вијест о њеној удаји. Такођер није могао ни помислити да је проси, кад је била богата удовица. Тек је година дана како је, смрћу свог оца и браће, постао лорд Вордло, са пмањем, које му је допуштало напустити дипломатску каријеру п вратити се у Енглеску.

Он и Магдалена сусретну се прољетов у Лондону. Ја и моја жена у себи очекивасмо, да ће се обновити старо пријатељство, па да ће се Магдалена већ једном смирити у срећи и задовољетву. Преставите наше изненађење, кад она у тај мах остави варош и врати се са својим сином у Веле. Нагађања се почеше ширити и ми наскоро чусмо да је она одбила лорда Вордлоа. Тада јој напшшем писмо, опомињући је да промисли о својој одлуци. Савјетовао сам је да не одбија тако срећну прилику.

Магдалена одговори својим благим тоном, захваљујући много, што се толико за њу интересујемо. Она пшсаше врло одлучно, да је о томе много равмишљала, али закључак, који је створила, да је тврд као град.

обичним,

(Наставиће се.)

Џезмија.

Историјска прича од Намик Кемала. С турскога преводи Алекса Ј. Поповић,

(Наставак.)

ехријар ханума дуго је мислила, како би доскочила Перихани. Но знајући њенунарав, увидјела је да би Џерихану тијем врло расрдила, а себи натоварила још већи белај на главу. Да би се отресла досаде, стаде преЈ мишљати у себи: како то, да се почеше чак и дјеца мијешати у државне тајне п послове2 Да ли се могу вршити ти послови са толиким савјетницима2 Не, треба знати, да је сам шах нап господар, да он сам издаје заповиједи, а ми да их вршимо. У том премшшљању набра обрве, окрене се Хамза Мпрзип вапита га: »ти ли си спремио ове интриге» Још хоћеш да их изведеш у споразуму са Перпханом2« Хамза Мирза видећи да ће се излећи свађа и неслога између мајке и тетке, а предвиђајући у томе неке њихове тајне, рећи ће матери: »Увми да сам баш ја то

2

све учинио, шта онда Ви сте се обје споразумно мијешале у државне послове, вас двије утицале сте највише на шаха, па сад хоћете да отурите Перихану и да је сматрате као неког странца, а не државног чланаг« Овај одговор малко ублажи Шехријар хануму, па ће сину: »Машаллах«!л) лијепо мислиш и намјераваш! Ти знаш добро да сам доста муке имала, док сам Адил Кираја ублажила п положај му оси= гурала. Мислитп да ђе Перихана шта учинитиг« Хамза Мирза одговори: »за то се ви ни мало не бринете. Принц татарски шма у мени велико повјерење, он је човјек врло племеншта срца, па ћу га склоншти да ступи у разговор и ближи одношај са Периханом!« Овај одговор ужасно потресе Шехријар хануму, јер видје да ће све њене сплетке изићи на видјело, па

0) Похвално — право,