Босанска вила

Стр. 24

баба само брекће да прене, а у мешини му нешто кркља и брбоће па га све чупа да се од бола у клупче савија.

Дошли и дервиши из свег пашалука, око Хаџи-бабе па га окађују димом од запева; Хаџи-баби све горе, па горе.

Једнога јутра опавише како му је душа дошла већ у нос, подавила ноге, па кроз десну ноздрву извирује и само чека кад ће заварати дервшнше па да искочи напоље.

Кад то опазише дервиши, нададоше помамну грају, да се сва текија затресе; па почеше затискивати Хаџи-бабине ноздрве и ћушкати душу унутра.

— Аман, помагајте, умре Хаџи-баба; нестаде нашег царевања! — Грајали су Турци на све стране; а хришћанска сиротиња овеселила се, па само чека кад ће јој спасти е душе крвави терет.

Турцима не оста друге, него да још у Бродарице потраже лека, па ако га ни тамо не нађу, онда да главом без обзира беже испред хришћанске раје, коју су већ пет стотина година мучили.

— Аман, помагај! — заурлаше дервиши кад угледаше Бродарицу, која је баш те ноћи са Црнога Мора долетела.

Бродарица седе поред свога побратима Хајшбабе, поче га миловати по глави п нешто му шапутати. А затим се“окрете Турцима:

— Јесте ли му давали крви хришћанске 2

чу ту ли. али

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. Бр. 2. = Давали смо!— уввикнуше сви. — Нема дана кад није попио пун леген., = Мало је то — одговори Бродарица — Омек=

шали сте Турци према раји, а отврдли према светоме човеку! — Нема то, да само пије, него треба и да се купа у крви. И кажем вам Турци, ако ви још ових дана не покољете све кнезове и све хришћане, тако, да остану само деца од седам година, па у тој крви не окупате Хаџи-бабу, он ће вам за неколико дана Јат ди п вашег царства неће бити више!

Турцима чисто лахну кад дочуше од чега је пек Хаџи-баби, расуше по калдрми жежено злато и почеше купити војску; која ће проћи кров сав па= шалук и побити хришћане.

Али докле су се Турци тајно договарали којим ће путем ударшти, из Београда се искраде један хришћанин младић, допаде у Авалу међу чобане, те стаде равбопрати за Васу Чарапића. Чобанш га одведоше у врх планине једној колебш коју је Васа подигао уза саме бедеме градића.

Овај младић био је Јанко Катић из Рогаче. Још пре неколико година Дилавер-бапта зароби његову сестру па је одведе у свој харем. Ова девојка и ако је сада била као и свака була, опет је волела свој народ пи веру Христову, па је врло често докавивала Србима кад год су Турци спремали веће зло

народу. = 2 (Наставиће се.)

дбогом остај, цвјете мили!

(еј о прелеће све Полабље: с, „На Германе, Србаљ ко је, »Да тупимо оштре сабље »Вва кнезове“) мртве своје!«...

За брда се сунце крило,

Кад Ратпбор рањен стито:

»Јуначки се, драга, било,

»Побједу је Србаљ диго... Беч.

#) За владе цара Отона Г,

Све Полабље листом плану. Витезови хрле чили....

Млад Ратибор драгој тану: »В8богом остај, цвјете мили!«..

Судриле се војске двије. Борило се п борило...

Мир завлада ко п прије. Ал јунака мање било...

Уздисање тад се чуло... Кад се задњи зраци скрилт, жКалостиво одјекнуло:

» богом 0олај цв'јете мили!..“

Душан Пи Ба

под крај прве половице Х. вијека, позове лужички маркгроф Геро на гозбу 30 српских кнезова,

те их све поубија осим једнога. Пошљедица је била свеопћи устанак полапеских Срба, који протјерају Германе с десне стране Лабе. ЈЕСЕЊЕ Храм среће народа.

Ј С] више ноћи усним врло чудноват сан. Усним неки =>) огроман врт, гдје расте само сребрно дрвеће са сребрним лишћем и златним цвјетићима.

Далеко, далеко, на крају тога врта, диже се величанствен храм — храм среће народа. Томе храму водили су многи путеви — путеви среће народа, посути све самим драгим камењем, гдје су весело корачали генији народа, лијепе њежне женске, њежне

као бијеле толубице, плавих очију, као плаветнило неба љетњег јутра, у бијелом одијелу, извезеном цвијећем, лишћем и виновом ловом. |

Само један пут, што је водио томе храму, није био са свим посут драгим камењем. =— То је био пут српског народа. И по томе путу корачао је геније, али тужан и невесео, у црном одијелу. — То је био геније српског народа.