Босанска вила

Стр. 26

1903. БОСАНСКА ВИЛА 19083.

Два старца.

Приповијетка.

— Светозар Ћоровић. —

(Наставак.)

П.

~

Фуф дућан, што је био поред дућана старога Вуке, усели други старац, Куппо тај дућан и уселио се... Био је чак из шесте махале п готово га пеки нијесу пи познавали... Био је повисок, сухоњав, упалих образа, тако, да су му се јабучице, пспод крупних зељавих очију, одвите пспољавале, а накострешени бркови одскочили и пзгледали врло велики...

ПЦ. есило се, некако чисто ув прољеће, да се у први

Чим је ступио у дућан, почео је из великих сандука, што су их хамали за њим донијели, вадити некакву робу. Била је то нешто необичнија, права цариградска роба. Лијепе басне, јеменије, трамболоси, свиле, ћитабије!..: Чак се видјело и неколико бро= јаница, неколико цигарлука и седам до осам овећих чибука... Један чибук био је особит!... Дугачак витак, од правога јасемин-дрвета, шшаран златом и црвеном свилом, а окићен са три ките п то: једном на средени, а двјема на два краја. На доњем крају црвенила се и велика, земљана лула, а на другоме се жутио лијеп Килибарски такум... Управо такога чибука још нико није имао у нас...

Најпошље, из нарочитога сандука, извади Тодор п једнога пшјевца... Млад, лијеп пијевац, залепрша крилима и паде му на раме. И он се блажено осмјехну ш унесе га у дућан... Тај пијевац био му је најмилији друг!... Тодор се није женио, нити је имао своје куће, ни пкога од своје чељади. Он није ни спавао као други, у кући, него у дућану... У дућану је и ручавао и вечеравао и то ријетко када врућих јела... Сир п хљеб била му је најмилија храна... С тога је држао пшјевца. Научио га, да му скаче на раме, да руча с њиме из једнога суда и да му спава на крилу. Нарочито је уживао када му се распјева, »па да се сва чаршија ори од његова грла«...

Због пшјевца се и преселио у овај дућан.. Због њега свадио се са свима комшијама око старога дућана. Комшије су мрвиле пшјевца, а он мрзио њих. Нарочито га је мрзио први му комшија Раде, сахачија... Био је то сушичав, мајушан мајстор, као да

се из јајета излегао. Он по читав дан ништа, није“

радио, него псовао шегрта пили сам себе... А пијевац га. просто из коже истјерао!... Чим би отворио дућан п почео радити, а пијевац искочи на праг и равдери се: кукурику у... Мајстор је тада бјеснио!... Бацао је чекић, камен, столуцу, све да га удари. Један пут је бацио и туђи сат и смрскао га... А пшјевац би, као за ишнад, п опет се повратио. и дерао се.

— Молим те, брате Тодоре, продај ми пијевца! =— молио је Раде. |

= Јок! — одговори Тодор. — Не продајем га пи по што... Шта бих ја без њљегаг

— А ти га, брате, ђегођ сакриј. ша да се не дере...

= Јок! — опет ће Тодор. — Он мени не смета. И! кад ја могу слутал" његово пјеније, можеш, вала и тт

Раде је најпошље, смислио, да му се освети. И лијепо човјек сједе п, ув остале сатове, паручт у Беч, да му се пошаље и двадесет будилншка. Знао

је, да ће их лако распродати...

Сати ститопте.

Раде их узе ш, са задовољством, поче навијати п удетавати. Савивао је, ув то, комшије, сашаптавао се с њима п намигивао.,

У вече, кад је Тодор заспао п завео се у сан, у Радину дубану зазврча први будилник, Лијепо се могао чути, јер је преграда између дућана, била врло танка... Тодор се трже иза сна и преплашен скочи.. Скочи и пијевац...

= Види, поган никаква, шта је урадио! — птроциједи кров зубе. — Ово је за пнад...

Па, сачекавши док сат одаврчи, опе леже. Опет склошт очи и намјести се.

Тад завврча други...

= Ох! — уввикну Тодор, стиснувши обје шаке. = Ово је буна нека!

И поче проклшњати не само Раду, него све сахачије и све сатове на свијету...

А сатови наставише зврчање стане, а други почиње, па зврји, као да је на ушима...

по реду. Тек један клепће, тандрче,

(0) спавању није могло бити ни товора!...

= Сакри оне сахете, кумим те Богом, — рече другога јутра Тодор Ради, опазивши га пз даљине. = Јок! — одговори Раде. — Кад ја могу слу-

шалу. можеш, вала п ти...

= Сакри ти сахате, а ја ћу пијевца...

= Јок!... Волим се осветит' него се посветит...

За неколике вечери Тодор није могао ока склопити. Кушао свакако, па узалуд... И зачепљао је ушт памуком и покривао се јорганом по глави, па ншшта. Мајсторови сати били су много звучнијт, него- »грло« његова пијевца.

Најпошље се ријеши, да купи дућан на другој страни, а да пртља из свога... -

Што се побожности тиче, он се није могао ни приближити староме Вуки. Он је, на примјер, волио