Босанска вила

Бр. 2. | ј

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

(тр. 29

пропустио нај јачи разлог. Ја га пошту, јем за то. Кавао сам јој све тачно и увиђам да сам био добар адвокат, · пошто она шма врло јак појам о оном што је право. Чекао сам забринуто одговор на ово писмо. (Стигао је Јо ш то сасвим повољан. Не могу рећи да је и тачан. јер моја драга. п великодушна сестра није ни споменула понашање свога мужа, Али ипак ми шшше одлучно, да прима руку грофа Вордлоа, а то је оно најважније, за чим сам жудио«., „Пуковник Мидлтон дубоко одахну и очекиваше да му пријатељ поново честита, Разговор шређе ш на друге ствари. —__ Мало за тим његов се. пријатељ опрости, а пуковник Мидлтон пође у салон, да потражи своју жену.

Нађе је опкољену посјетиоцима. Видећи да неће моћи говоршти с њом, изиђе из собе, пошто се мало поразговарао о зарукама са неким госпођама, које су повнавале његову сестру. Мислио је, шта ће даље радити. Такш је био његов живот. Никад није знао шта ће радити доцније.

Ровлеј Мидлтон био је човјек, који је само лутао читав дан. Ншшта није радио. Био је врло лијен, па је све остављао другима. То му је врло годило. и вио је од имања своје жене, а није имао никаквог занимања. Своје звање у војсци продао је на дан свадбе пи честитао је сам себи, што се отресао те мучне дужности.

А био је велика добричина. Није од природе замлаћен, јер је у друштву био пријатан. Али ту се п почињало и свршавало. Никад није отворио књиге, или ма којим начином оштрио свој ум. Волпо је своју жену и дјецу. — Никад у животу није учинио, или рекао што непријатно. |

Таки је бпо човјек, коме је провиђење одредило бригу о осмеро дјеце — пет синова и три кћери !

Оженио се млад — женом, старијом од себе. Била је јединица у родитеља и нашљедница свега имања. Још у младости навикла је све радпти по својој вољи. Била је размажена и много је држала до себе. У сваком погледу бијаше енергична, а при том богата. Као таква била је способна управљати свијем, па и њим самим. Све јој је пустио на вољу, само да се он не труди. Тако је било и са васпитањем дјеце. Госпођа Мидлтон бијаше пуна теорије о васпитању. Међу тим њезина дјеца васпитана су под реакцијом, која је претходила сваком ексцесу. Реакција је деспотизма анархија, а од анархије буде опет деспотизам. Госпођа Мидлтон одгојена је по новом систему вастштања — по коме су дјеца била главна пажња у кући, увијек су у друштву својих родитеља. и уплећу се чешће у разговор. Госпођа Мидлтон као мати, повратила се на систем, по коме су били одгојени њени родитељи. Према својој дјеци поступала је оштро, одредила им посебне собе за учење Пи играње, гдје су били већином сами, а било је одређено вријеме кад су били заједно с родитељима. Ни једно дијете госпође Мидлтон није се никад увукло у салон

у вабрањено доба. Никад није било опасности, да ће се врата ошкринути и мала главица промолити пспод кључанице. И кад би које хтјело ући, морало је иа= мислити пштовод да се извини.

Пошто је Нина Мидлтонова јунакиња ове птриповијетке, чућемо вшше о овоме васпитању и његову резултату! — с тога није потребно сада га разгледати, осим у колико се тиче пуковника, О коме је говор. није вријеме

чћена му дјечију собу, за шетњу.

__ Онјеполагано заборављао на своју дјецу пњихово весело друштво чим је почело учење. То се развијало све вшше од кад су му три старија спина отишла у свијет на науке. Школску дружину дома сачињавале су само двије дјевојчице, о којима смо већ говорили. Увијек му се чинило или сувише рано, или сувише касно да пошаље по њих Или су биле отпочеле лекције, или су сјеле за чај. Тако би се задовољио забављајући се с најмањим „дјететом у дјечјој соби, а остале је виђао само у одређено вријеме т. ј. за доручком п неколико минута прије облачења. пред ручком. И то му је стајало на вољу: Није он опо такш, да би напустио угоднију забаву за љубав своје дјеце. Тако, се често догађало, ако није био код куће за вријеме доручка, или је закаснио пред ручак, да се по цио дан не би видио са својим дјевојчицама. Каткад — а то је било врло ријетко — повео би их у шетњу. Надом на ту шетњу сангвинична Цецилија животарила је од дана до- дана.

Џа и тај доручак бијаше читав покор за њих. Ватворене у соби, постале су стидљиве-и осјетљиве. Мати је опет, као за пакост, сваку њихову погрјешку претресала пред сваким. Отац би их чешће због тога задиркивао. То га је врло веселило а њих љутило и мучило. Ипак су га врло вољеле.

(н их није никад карао, нити се мијешао у њихове ствари: све је то оставио својој жени. Једино је вољео да су лијепо обучене и да су веселе кад их види. Обје су лијепе и он се поносио њима. Он није лупао главу о њихову карактеру, нити је марпо кад му се жена тужила како је Нина, »чудновато дијете«, а Цецилија »врло дјетињаста«. Тако исто није марио, кад би гувернанта рекла да је Нина поносита и тврдоглава, а Цецилија лијена п непажљива. » Дјеца морају каткад бити неваљала; а боље је што су така у својој соби, него доље«.

Нина. је била, као што су је назвали, »чудновато дијете«. Ћутљива, чврста, нешто тврдоглава и својевољна. Дадиље су казале да је »поносита« а гувернанта да је »хладна«. Мати је није могла никад разумјети. Често би рекла да ће то бити врло непријатна дјевојка. Отац није могао ћеретати с њом, као с Цецилијом, па није то ни тражио од ње. Он се поносио њеном љепотом, а још више што је била. испљувана, његова сестра. То му је најстарија кћи-

никад допуштала улазити у часова, или да их води у