Босанска вила
Стр. 04,
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
а то је,свим Валшим тритовијеткама недостаје природа.
Свака особа, свака сцијена, све је то код Вас ско-'
то ако
вано. Вашим приповијеткама фали природа и Вашим
хоћете груба, неотесана, нитковска, љупка, приповијеткама фали природа, која би ме одушевила, - или од које би се гровио гадио. Ја тражим у приповијетци живота, снаге, крви, топлине, бруталности, а мрзим извјешттаченост, ја тражим у приповијетци оно,
што би ми душу потресло, па ма то и не било право . умјетничко дјело. У Вашим приповијеткама нема
тога, с тога Вас не ће нико ни држати за озбиљна приповједача, него ва обично, најобичније пискарало.
Беч. Џавле Лагарић,
СЛОВЕНСКА МО СТРАВА КЊИЖЕВНОСТ,
Да би задовољили и оне наше читаоце, које ванимају мо-
дерне струје европске књижевности, доносаћемо од сада под овом
рубриком о свима знатнијим појавама великих европских књи-
жевности. име доста проширујемо програм нашега листа, и мо-
лима све наше сараднике, да нас од сада помогну својим радом у овом правцу.
Руска.
Леонтије Амдрејев. То је име једног младог, но-_
– вог руског приповједача, чије се име данас у Русији много спомиње поред имена Горкога. И ако му је данас само 38 године, његове приповијетке носе на себи обиљежје самостална писца. Не само у Русији, већ му је слава прешла границе домовине. Њега "данас преводе на све модерне језике. Од ове године сретамо његово шме и унашим српским и хрватским
_ белетристичним листовима, а прије кратког времена.
једна. свеска. његових. приповиједака изашла је у. Рекламовој универзалној библиотеци у њемачком
преводу. Некоји критичари држе Андрејева за сада још ва талента другог реда. По мишљењу неких "критичара Андрејев у својим првим радовима стоји под утјецајем Горкога, пошто је у првим својим ра= довима узимао грађу ша живота пролетара руских.
Други пак тврде да је он ученик Метерлинка и Едгара Пое-а. Колико смо га ми могли упознати из оно не— колико приповиједака што је издала Рекламова. библиотека, Андрејевљеве приповијетке имају нешто сасма самостално, самосвојно, да се не би ва њ смјело тврдити да је таленат: другог реда, нити да је он пмитатор. Прије свега он са својим јунацима осјећа —- дакле нијесу узети из Горкога, стил му је дубок, озбиљан и могли би рећи психолошки. Темпераменат __Андрејев је бујан, умјетнички, који воли психолошки · компликоване је екстревагантан. ту се обично губи у празна измишљања, сукоба заплета, који нам нијесу симпатични, али тамо гдје је пронашао једаред психолошки дубок сукоб, ту је
мајстор. Његова приповијетка Бутање јесте ствар те врсте, гдје умије не само да уђе у нормалну људску пепху сукоба и расположења, већ у дно њезино, у њезину сферу снова, слутње и мистике. У тој приповијеци испричане су све појаве Бутања, које у равним приликама живота умију узбуђивати зовјечији дух. Нарочито је опјевана мистика Бутања ба потресним
акордима. Ми држимо да је Андрејев оригиналан писац | својој, .
и поред свију својих претјераности у младости да ће у скоро бити једна од најмаркантнијих појава, руске приповијетке. Стеванов.
„Највитпе се продуцира на |
и необичне ствари, а за то хоће и да. Вште пута и измишља ствари;
не пгра више прву улогу међу европским
Бугарска.
Реформа бугарског травотиса. За вријеме ускршњег распуста бугарски министар просвјете Др. Шишманов савива у Софији нарочиту конференцију. На њој ће бити еви бугарски професори и предавачи бугарског језика по свима средњим и вишим школама у Бугарској. На тој конференцији вијећаће се о бугарском језику и правопису. Претресаће се ова питања: |. Какве кораке треба предузети да би се могао завести најправилнији школски правопис); 2. Какви су узроци неуспјеху бугарског језика и шта треба предузети да се постигне бољи резултат о
"9. Какве критичке примједбе изазива нови гимнаг
вијски програм у бугарској старој и новијој књижев-= ностиг #. Шта треба предузети за увођење у бугарске школе нове опште граматичке терминологије; 5. Шта, може учинити предавач бугарског језика за испити вање нарјечја и прикупљање материјала за нову
потпуну дијалектну карту цијеле Бугарске; 6. Какви.
су задаци бугарског језичара као испитивача 06утарске словесности, писаних п неписаних споменика језика. Ово је врло лијеп и племенит корак бугарскога министра, тим прије, што и браћа Руси раде на реформи свога правопива. Колико смо ми Срби у томе напреднији од свију словенских народа, јер простијег и правилнијег правописа, нема на читавом свијету.
Француска.
Данашње стање француске књижевности. У Франпуској је књижевност на. свима пољима тргла у назад, а међу там никад се није више писало него данаб. љу романа тш- тринози= јетке. Треба само то узети у обвир, "сваки риски лист има неколико романсијера и приповједача, који само за дотични лист раде, а има преко стотине писаца, који раде на роману и припови= јетци. Но и осим тих новинарских романа, који у вебини случајева немају ншкакве књижевне вриједности, издају се у Француској романи и у облику књиге, и као што дознајемо са књижевне пијаце, број романа који шалазе у року од мјесец дана тако је огроман, да француски књижевни листови нијесу у стању о свима донијети рецензије. Књижевна критика у Француза данас чак не може да јамчи за то, да ли можда које епохално дјело на пољу романа остаје неопажено. И поред све хиперпродукције на драм-= ском тољу овогодишња поворшшна сезона није довијела ни једне значајне драме, која би била у стању сезону преживјети. Као литература; тако је и пијаца са књигама тргла у назад. Ни у сред Париза се више не купују књите. Шрије неколико недјеља један је француски лист постакао питање о кризи на књи-
жевној пијаци, п скоро једногласан одговор бијаше:
Француска књижевна пијаца пати од хиперпродукције,
од српскога готово“
"сваки- џа= “
а. оно што се продуцира међу тим све је слабо. 10
се потпуно слаже ва гласовима о француској литератури у задњих 0—6 година амо, да француска. литература назадује, и да данас са својим продуктима. књиСтеванов. жевностима. Енглеска. Марк Твен. Овај п код нас познати енглески хумориста из Америке, који ће скоро славити седамдесетогодишњицу, постао је у задње вријеме филовоф