Босанска вила

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 105

осим рада с њене стране, мислио је да покрене масу народну на дужности према неослобођеној браћи, да се створи један просвијећени центар за рад на духовном уједињењу с неуједињеном браћом. У тој намјери покренуо је организовање друштва »Браство« и написао правила; али се тај рад у ондашњим политичким приликама Србије није могао сматрати за опортун, п за то је Милојевић године 1881. уклоњен из Биограда и премјештен у Љесковац.

»Браство« Милојевићево било је претеча друштву св. Саве. Како: је он одушевљено поздравио оснивање друштва св. Саве и био му један од најпскренијих, најоданијих пријатеља и помагача! У колико га је јаче бољело, што је много пропуштено у раду на општој ствари, у толико је веће наде полагао на ово друштво. »(, свето п пресвето друштво св. Саве — узвикује Милојевић — твоје је п на теби је да све поправиш, извидиш, излијечиш и управо васкрснеш! Ономе, који одобри ово благотворно и свето друштво, остаће вјечан спомен у српској паметарници«!). Милојевић је био један од најодушевљенијих и најискуснијих чланова главног одбора друштва св. Саве. Његови умни савјети вазда ће се памтишти и по њима ће се непрекидно радити радити тихо, нечујно, као што и приличи раду са задатком, који ово друштво има. Светосавска вечерња

школа пи резултати, које је она постигла — велики број одушевљених српских учитеља и бораца у Србији под Турцима — свједочанство су тихог п посто-

јаног хода друштвеног свјетлијој мети...

Милош (С. Милојевић био је неуморан у раду. По читав дан не би устајао са стола, на коме је био пред њим енопић гушчијих пера, којима је до емрти писао, а одмор би му био само оно вријеме, докле

1) „Српетво“ за 1888 г. стр 85 — 86.

зареже и спреми друго перо. Могао је бесједити по неколико часова одушевљено, убједљиво, србасто, а увијек импрозизаторски. Такве су му бесједе биле и у народној скупштини, у коју је више пута долазио као краљев посланик. Одмах по првој ријечи могао се познати Милојевић. А кад би стао набрајати имена, предјела и њихових граница, ријека и њихових токова; имена владара и владарчића; године и мјеста појединих догађаја — задивљавао би својим необичним памћењем, необичним умом.

И овај узоршти Србин, примјерни наставник, даровити књижевник, риједак човјек — испусти своју племениту српску душу на Ивањ дан год. 1897. у 11/, час по подне, у Биограду, на рукама свога најбољега пријатеља и ратнога друга Косте А. Шуменковића и свога ученика Атанасија Јунгића. На неколико минута, ва навијек заћутати, пријатељи његови сакупљени око његова одра чуше његове пошљедње ријечи: »Слушајте! Скупите добровољце; удрилпе нетријатеље Орпстава !... Шуменковићу, трозови први балиаљон !... Молилие се Богу !... Бранилае.... (ртставо !....« И још продужи, али неразумљиво.. тише и тише... када наступише и пошљедњи тренуци који угастше његову свијест, његов живот.

прије него што ће

Једна звијезда на српскоме небу утрнула, се. Али њена свјетлост још допире до нас и дуго ће и дуго свијетлити — као што и зраци с некретница долазе до нас, и ако су звијезде можда још прије неколико вијекова угашене... утрнуле. Необичном сјају ове необичне звијезде дивиће се далека српска покољења, клањаће се и клицати: )

Слава Милошу С. Милојевићу!

дар. Р. Џоповић.

те

Жееник Слободе.

Визија у три слике, од Драг. Ј. Илијћа. (Наставак). |

Појава УП. Два витеза (буде се из мртавиг, али још као нерасвешлаени изгледају). 7. витез (коли се у пола диго. забезекнуто гледа) Где ми је мач 117. вилтпез (таакође) : Застава где је (Кад је угледа он устане и тосрћући је дожвати и тодигне). За мном витези! За веру и слободу изгинућемо сви!

1. вилпез (у чијој је руџи трекртан мач тив више лими на реси, него ли на оружје, већ је на усклик трискочио под заставу):

Витеже, наши где суг

11. витаез (који је разгледао то мртвашима) : Вај, сви су изгинули! 1. вилпез (клоне главом и испусти мач из руке): Кукавна отаџпбино! | 11. вилпез : Из мртвих ко нас диже

Геније : Ја! Геније Српства тужног; с косовског пепелишта Распирих два жератка. Кроз дугу, кобну ноћ, Тињајте међ срцима несрећних мученика Народу потлачену згревајте стару моћ!