Босанска вила

· Крет 2!

И ја оче мој -

у сат).

«трио | сз ром плашим =

1. вилџез : (0 ојајни душе, хвала! 11. вилаев : Витеже, узми мач! ___ Гелије: Не, томе време није! Мачи ву саломљени

Витештво поносито, косовоки скрива гроб.

У - 1 билев. Без мача и топуза, зар као худи робе

Тентје (узлее са земље требијени тач и држи руком ва

дуљу страну): Овим ет победити! 1. ц 77. витез; (вала) увено)«

Темије :

Да, крстом сине! На Косову том Витештво сконча; прође славан век,

Од вад под ризом ти ћеш побожном Тешити роба! | -

17. вилпев.

Теније: За сенком светог крста у стопу ти ћеш ићи Кроз робље очајано св кововским завоном! Тебе ћу ослепшти! -

17. вилпез (угсасн дрво)

Шта! --Е

Теније а руком његовиг очију). 1 (А витвев (трене се жао поражен и испустам заставу) : (0х! | | Гемије (узме од Равијојлв гусле): Косовски завет прими, ти пророк робу буди,

"Са светих струна. нек ти одјекне моћан глас!

Проноси славу стару, на Боске куцај груди Слободе сејач буди. ЕН а А када гране час И преври суза горка; о тусала твојих ввон_ Дићи бе срца храбра, а тад ће доћи он. И ти ћеш прогледати! | 11. вилцев: Ко ће ми вођа. бити 2 - -

| Темије: Бо 1 ти Равијојле! = Пророче "часа тог, Кад такнеш струне свете, о тобом ће бити Бог! | 7. витез: Богом повестримо! Равијојла:

Богом побратиме! (вагрле се) Карађорђе (трова сат) : Слободо, ти укрепи витешке слухе своје! (клоне

Србија (у па ин главу): | Ох, и ја видим) ево витешке наде моје! - 11. вилаез : Ко збори тог

_Разбијте мач и гусле.

__ЕРавијојла: | Маја Србија. -

Оба вилпева, (падну по њој): (0х, мајко окована!

А Теније:

(; Косова хајте сада међ јадне мученике! (06: св диту, жаљлуђер држи руку с третол па трсилиг ш то лави ; ва њило Равијојља води слетија оберљливиги ги око паса).

~ - Џојава УП. · (Лелон са Бранковићем ши дусила улети). Демон: | Ха, ха, Геније Српства. 2 Ленијен | Демоне гадни! Демон: |

Би, шта би, Господар ја сам, роб см ми ти! "Реније: Вараш све, кобни врате! Слобода гине славно, ал никад не робује! - Демон : Пута ти није амо. Е Гемије : Слобода наћ' ће ставу (полелиг : ужвати се у кошта са Демонол). _ Демон: ара Не дремај Бранковићу; хватајте оне тамо,

Метело; они се трву, права, гром ш завеса пада. -

"Слика 11.

Шред манастиром, у Шумадији. Врата су од пуржве отаво-

рена, тпв се у њој види туно народа. Кад се дигне завеса чује се завршетак појања. Са стране долази једно девојче, Рутица; она води слепога бралса, тоји се једноме ружом држи њенога рамена, а у другој лу је тојага, којоле се тоштата. О врту ту је кајша са јамфиком тодолишкамта, од куда стрше гусле. Они обоје стану пред уркву,“ Ружита се тоботено. третрсти и фелује довратисле уржвени ; слетаар снилти —

фес, та се и ом побожно крсти. -

Појава, !. Слепи те Румсиша. | Ружица: Јошт мало, брате, свршавају већ. Слети: Пази, кад прође да нас угледа.

Ружица: Не брини! Угод на ударцу смо! Но ти си сморен; ходи ево кам (води га под 1 - дрво. на један бињекташ т посади га.) | Слетаиг | Само кад стигох амо. 0 о—ох!

Као да су ми ваздан ТАИ

Ломили кости. 5 —- Ружица:

Идосмо еву ноћ = А већ толико дана не знамо

Ва дан ни за ноћ! (седа на зелељу код ногу слепчевиг).