Босанска вила

ара

1908. БОСАНСКА ВИЛА. 190.

ш кићење. (Ове двије стране човјекова живота ОдЛИ=. _кују се не толико унутрашњом вриједношћу човјека, колико спољашњим сјајем и блијеском. Сусретао вам се у животу заиста и с честитим људима, али они су »бијеле вране,« и то су обични људи, који __на пољу, изван градских зидина изгледају, да су сви једнаки п да су сви добри. Јесте! У осталом сви заједно нека иду до ђавола — добри и рђави. Шта ми _је Хекуба...

_—_ Ја сам испричао факта из свога живота кратко и површно, па вам је тешко наћи ту свезе... у осталом то је моја ствар. Смисао факата не налази

се у стварима него у вољи човјековој. Чињенице су једно ништа) прашина! Ја могу створити много фа= могу узети нож и главу вам“ одрубити, а то је злочин! Или могу себи нож у груди |

ката, само ако хобу:

бјурити и то би био факт. Уопште човјек може бити узрок многим аферама, ако има воље за. њих, Т. ј.

ако је расположен да их учини. Воља је све: она

ствара факта, она остварује замисли.... И идејале...

Знате ли ви шта бу то пдејали • Ха То су просто. гигаље, измишљене онда, кад је човјек био рђава.

" животиња ш кад се почео вам усправљати на стражње ноге. Кад је почео дизати главу горе, он је видио плаво небо и оно га је васлијепило. Тада је, у својој ограничености, рекао:

и данас помажу стражњим ногама у ходу.

— Нећете ми вјеровати, да и ја гајим тежњу, да се попнем на небо. Не, не, ове тежње никад имао

нијесам, тек то рекох онако украса ради — жив ми | Моја пак историја налази

Тодор, да се води говор. се у једном чвору, и то ништа не мари, оваки за= плети правилно се рјешавају само у романима. „Аивот је наш неправилно умотано клупче.- У осталом "романи се новцем плађају; ја се пак паштим без велика труда и бесплатно, враг би га внао зашто!

— Дакле, мени се допало скитање, толико више, колико да што прије дођем до животних намирница. Скштајући се тако, спавим из даљине једну кућу. Према мени иђаху пољем три пристојна лица: један господин са двије даме. Господин бјеше већ трогрушане браде, с наочарима на носу, 6 врло уљудним изгледом; даме јетра нешто поотаријн А али О "аагледа. _ | -

Ја одмах навучем мученичку обравину и, субревши се с њима, запштам их, не би ли се могло преноћити у њиховој кући. Измијенивши погледе међу "собом, ови ми људи допусте, да пренобим у њиховој кући. Ја их поздравим, учтиво им захвалим и полако пођем даље. Они се врате и ођу за мном, п заподјену разговор о мени: ко сам, ) и куда ћу. Бјеху то човјечни људи, либералних на-_ _ чела, и на своја питања сами одговараху, тако, да

"сам им ја, док смо до куће дошли, натрућао и на-

»морам се винути на небо« Од тада иде на гигаљама по земљи, и оне му још

"шта, сам, одакле сам

ларг ад — свети ће га Бог внати шта: како _вам намане народ проучити, како ми је душа пуна идејала.

и сличних ствари, и за Богу, то је све. за то тако. ишло, што су то они вахтијевали, само им нијесам бранио да ме сматрају за оно, за шта они хоће. Кад, сам помислио како је тешка моја улога у овој прилици, буде ми нешто тешко; по вечери пак дођем. до увјерења, како би сасвим корисно било оваку улогу извести до краја, дотле докле год они вечерају! Они вечераху с уживањем, онако како образовани људи вечерају! За тим ме. упутшше у једну собу. Господин ми даде једне панталоне и остало што уз. њих иде, уоште поступаше са мном човјечански. Дакле за то сам тада пустио мах језику! Света Богородице, како сам лагао! Шрема томе шта је ова. кућа 2 Једна глупост. Лагао сам, не губући свијести. о томе да лажем, јер ми је лагање радост учинило. Тако сам лагао, као да сам доказивао, да. ће Црно: Море постати Шрвено Море и као да је Црно Море. на то моје лагање пристало. Добри људи влушали су ме с уживањем; хранили ме и његовали, као да сам“ "њихово болесно дијете, јер због тога сам пред њима. толико и фантазирао. Овдје ми падоше на памет књиге, које вам некад читао и диспути фарисејски с. мојом женом. Џагати с талентом, то је велико уивање, кажем им ја, јер кад се талентирано лаже, тада се човјек осјећа узвишен над осталим људима,

_а то је једно врло ријетко задовољство! Пажња вам – "се закује за високог лажљивца, п ви, глупаци, мирно.

елушате! Преварити кога, то је увијек пријатно. И овоме некоме такође је пријатно слушати лагање; влуша га, те му се задовољство по кожи разлијева. А можда је п свака лаж добра и обрнуто: свако је. добро лаж! Свакојако, дакле, има у свијету нешто што би достојније било вишег призрења од свију. могућих производа фантазије, а то су сањарије, разне.

- манифестације духа и томе слично. На примјер љу-

бав. Ја сам у жена увијек оно волио, што оне никад нијесу имаде и за шта сам их ја сам спремио. Погледајте ма коју лијепу, свјежу дјевојку и одмах ћете. помислити, како ћете је загрлити овако, пољубити овако, како се свлачи овако, како плаче овако, како. "је весела. овако. Некако неопажено допуштате себи. помислити, да је на њој све онако; како се хоће да буде; међу тим кад ступите с њоме у ближе нознанство, добавите ли је онаку, каква заиста јесте одмах излази да сте се из основа преварили. Али то нема своје вриједности, јер нећете ваљда бити непријатељ ватре, ако сте се које пут опекли, морате. "мислити, да она увијек загријава — зар није истина > М са истих разлога, дакле, ни љубав не може се

назвати шкодљивом, нити се може проклињати на

увијек истини допустити, да ве пред њом истрчава,

јер истини нико није свједомбу проучавао, па и кад

би је ко проучио, опет враг би га знао, шта је то. истина а