Босанска вила
> сјенка џесимизма, пи то је све страни утјец ај.
Стр. 114
»А где су људи, где ти је муж о
»Они су отишли на рад!“
»Па хајде да бежимо, шта ћеш у овом кршу, неће нас ваљда моћи стићи.« -
»Могу Бога миш: него причекај још мало, садће и мој муж доћи: он ће те за све на свету питати, а ти све реци да имаш, само кад те пита за паприку, ти кажи да немаш; тако бе он дрћи, а ми кемо побећи, «
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1908
Тек што су они то говорили, а њен муж дође. Пошто се-поздрави с тастом, стане га питати за. све
на свету: »имаш ли то; имаш ли то и то« а он му
_на ове одговараше: »имам.« На послетку дође реди
на паприку. »А имаш ли палтрика, #« „Е то немам« одговори овај. ; Чим он то рече, ђаво паде мртав на земљу, а
отац одведе своју кћер кући.
Забележио: Ебивојин. и. Поповић.
ОДТЕНЕ :Ј ПРАКАВИ.
Бор. Л. Ценин: Зефири. | _ Београд, штампарија К. Наумовића, 1904. Цијена 1 дин.
Одмах вас првом пјесмом осваја. ова збирка, од
80 својих пјесама и нагони вас, да је даље читате.
А што даље читате, све се више увјеравалте, да вам · _рад није узалудан, као кад уђете у цвјетни врт, гдје _ пјевају љупке птичице шјесмице о љубави. У овим
пјесмама има пуно искреног расположења, веселог заноса, илузије и дјетињске намвности, али ничега другог. Можемо рећи да бу то пјесме од мало ра= зноликих акорада, који чак шмају мало и снаге. То _ су пјесме гдје се једни и исти мотиви непрестано понављају, али морамо признати, да их и при понав-
__ љању радо слушамо. Ценић није свестран дар. У
његовим пјесмама нема великог лијета. 1 мис нема
_ страсти, али има у њима онога, чиме је Бранко постао популаран: љупкост, ведрине, пскрсности ш мла-
деначке свјежинме. Денић мало имитира друге, јер има свог рођеног, искреног осјећаја који опшјева. Он је емотивна природа, која је нарочито код куће у љубави.
То можемо рећи за Ценићеве љубавне. пјесме, но у осталим се пјесмама већ виде страни утисци, :
нарочито Бранков н. пр.
»Ал то песму пева лепа девојанка, Једно сунце зађе, а друго ми свита, Бто : амо хита, воде да Вахита
Уз кораке 4 чујем звекет сјајног влата,
" Нанизано, море, око бела врата,
Те по прса. лупа, када хитро ступа« (стр. 88) Овдје има чак и утјецаја. народне пјесме. Цијела та пјесма »Са села« у Бранкову је стилу У ову љупкост прољећа хоће по час да залута и по која Тај песимизам није самосталан, није у пјесмама мотивисан, није иекрен, није дубок и даје овим пјвомама оби_ љежје површности мн, пр.
»Вар се сунце зове — па се тако крије» Већ с колајном правом као јунак прави: Џад земаљском злобом бори се и вије. Сад се губи, тоне у простор крвави <
Очигледно Ђурин утјецај и са оном примјеном
у првом реду.
Лирске песме 1891—1908.
.
Има и Војислављевог утјецаја, али мало. Така је пјеема »Гост« стр. 57. Но као мало који од имита= тора Војислављевих, Ценић умије имитирати Војислављево расположење, не као већина само спољашњу
форму и ријечи. Но међу те пјесме страног утјецаја
метнуте су и опет пјесме о
тиме се' парапите утјецај. Овдје се сретамо још са неколико. преведених
пјесама. Избор ових пјесама, морамо признати, врло
Руби прољећу, Ш
је добар; он одговара нарави и укусу Ценићеве љуп-=
кости и чедности наклоњене душе. Стихови и сликови су лаки и течни, сасвим као и његови осјебајл, што
- се неусиљени слажу у ријечи. Ја се од Ценића надам, да ће се развити у њему пјесник, који у 0) дуће неће
мислити само на своју радост и свој јад. =. - = | Стеванов.
Сагтипа Зејесја. Вука Пећанца. Сарајево. 1908. Цијена, 50" хелера. Одмах ћете се мало зачудити, кад видите овај латински натпис, који значи: Одабране 1 и запитаћете: што ли то Вуко не рече српски... Позната је ствар, да се некако у новије вријеме. више пјева, т. ј. више се јавља пјесника, но икојих других радника на књижевности. Али треба да се разумијемо: тиме не мислимо казати, да је и овај
Вуко пјесник, ма да он сам себе за таквог сматра, "судећи по натпису књижице.
___Повнати су и закони пјесништва (појевије), а алш на страну то. Не слажемо се ни ми с тим; да се по законима пјева. По ријечима једнога пјесника » ЈУ појести
· закони ћуте Пустите осјећај.< Али шта је Вуко урадио Да ли је он познавао законе, па пјевао, или је пустио осјећај,
а овај се расплинуо па — гто пјесама“ Не, није ни једно ни друго. Он је читао пјесме, па.
---__-_И-_ОЕГ почео да пјева. ~
Његове пјесме нити су испуњене осјећајем, нити топле, ни искрене — оне су млаке; а што их даље
читате, ви сладните, п на. крају ве насмијешитае. Опажа,
се, да Вуко има више дара ва дјечије и шаљиве, него ли за лирске пјесме. А то највише показује она пошљедња _ пјесма: » Све ми је црно. « А знате ли због чега гр. Није он песимиста, већ због »наочала« (треба наочара).
Мотиви су обичнт, свакидашњи, а. слик — слаб. У. неким је 1 родољуб: хоће слогу Српства, по