Босанска вила

Код обје ове списатељице мушки су карактери много боље оцртани него женски. Из овога се даде извести да су обје ове списатељице импресимисте, и

_ пошто на женску природу вебу шмпресију чине муш-=

карци него женскиње (изузевши тоалете) то су и

мушка лица код женских списатељица импресивнија; џ

потпунија и боље умјетнички разрађена, него женска. лица и карактери. Да ли ће тај рад женскиња на.

књижевности донијети зрелих плодова и дјела од.

литерарне вриједности, о томе ми данас још не можемо изрицати суд. О томе ће стећи правилан суд тек потоње једно књижевно покољење, када будемо имали велику грађу рада на том пољу и када буде престао лични разлог и симпатија. С—ев.

Скандинавска, књижевност.

Хенрик Ибвен. »Када ми мртви устанемо« натпите је драме, коју је нпалисао велики норвешки дра-= матичар Хенрик Ибзен. Ово је дјело епилог Ибзеновог драматског рада, којим га он сада завршује. Зар

то није умјетнички и часно послије дугог успјешног.

створити у свом потоњем дјелу ресуме читавог досадањег рада и казати оно, што сам хтио, то сам постигао, што сам имао свијету рећи, рекао вам; за собом оетављам један започет пут, који још није потпуно раскрчен, остављам то свом потомству књижевном, нека оно то учини. Ибвен је највећи сувремени социјални драматичар. Он је први пренио социјална питања из теорије у драму и можемо. рећи, да нема социалног питања — од зад=

рада на томе пољу,

њих педесет година амо, од како се Ибзен бави дра-

мом — које је занимало више п ниже слојеве друштва, да Ибзен није своје нарочито. мишљење о њему изрекао у којој од својих драма. Име модерног драма= _ тичара стекао је нарочито, што је највише обрађивао пеихопатолошке проблеме у својим драмама и истицао стилу, која раворава патолошке појаве нашљеђем у породици. Он сеније држао ни конвенцијоналне форме драме, по којој је први чин требао бити експозиција и т. д, већ је Ибзен у већини својих драма одмах улавио у средину радње, а претходни догађај и сами развој драме Ју дијалогу вјешто развијао. И у овој потоњој својој драми служи се Ибвен свима својим старим срествима, па и вјештином, да ријечи и радњу увије велом, кроз који није лако видјети. Тиме он ставља радњу у ишнтересантну полутаму, са које попагано скида тај мистични вео. Тако нам еве уједаред постаје јасно и радња п лица и тенденција. Ибзен је виртуоз у карактерисању и његова лица, као што је Освалд у Аветињама, Хеда Гоблер, Нора, _ вјечито се спомињу као- ремеци вјештине карактерисања. У овом је потоњем дјелу Ибзен додуше заостао у тој вјештини, али му је дјело приликом премијере дивно усијелоу Уокееати у БА] 20./8.т. ц

Стеванов.

меушвене и жудутеив ВИЉЕикЕ,

Српска академија. Свечани скуп српеке краљев-

· ске академије одржао се 26. фебруара. Овај свечани скуп одржат је у кући академика г. Стеве Тодоровића. На њему је г. Тодоровић изложио своје слакарске радове. На скупу је био и краљ" Петар, који је такође прегледао слике и похвалио г. Подаво лаб:

| 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Бр. 6

· Састанак "матураната, бртени матуранти хоће на крају године да савову у Биоград своје другове, бугарске и хрватске матуранте на матурантски конгрес. На конгресу бе се вијебати о народносном, друштвеном, политичком и сталешком питању ђака, а главни је циљ међусобно упознавање. Овај покрет у вези је са покретом великошколске омладине срп= ске и бугарске. Сва омладина живо ради на остварењу јужнословенског савеза. И што не могу старији извести, јамачно бе моћи омладина. Тако и треба, јер на млађама свијет остаје. Кивила свјесна и пробуђена српска омладино! "

Учитељско друштво. Учитељи овдашњих кому= налних школа, међу којима има и неколико. Срба. православних, састали су се 25. јануара у државној учитељској школи и створили удружење, али само за град Сарајево и котар. Удружење се зове: »Учитељско друштво за град Сарајево и котар.« Ту је изабран и управни одбор, у коме су пресједник: Са= лих еф. Аличехић, управитељ руждије; потпревједници: Станислав Модец и гђица Валерија Мајерхофер; тај-

"ник Фр. Радошевић; благајник гђица Марија Кнеже-

вић; књижничађ и окт Видаковић; одборници: Давид Вишњић, Јосиф Ђурић и Хајдар Фавлагић. Колико се радујемо што је овоме новом учитељском друштву изабран за пресједника домаћи син, способни и одпични Мусломан, у толико нам је жалије што се учитељи српских школа не отресу једном дријемежа | и мртвила, па не створе учитељско удружење за сву Босну п Херцеговину, а још боље би било свеште-= ничко-учитељеско друштво, које би могло основати и свој орган.

Споменик Павла Давидовића. У Коморану у Угарској умро је прије 90 година прослављени аустријски војсковођа Србин Павле Давидовић, фелдцајгмајстер. Ове године подигла му је држава споменик на гробу и осветила га на дан његове смрти. Покојни Давидовић прославио се као војсковођа у бојевима Аустрије са Турском и Француском.

Православље у Јапану. Руска проџшаганда за ши-

"_рење светога православља у Јапану постигла је ве-

лики. успјех. Тако до сада има у Јашану 170 право-. славних пркава, 260 црквених ошштина и 20.000 православних Јапанаца, који имају једног владику, једног проту, 31 свештеника и 8 ђакона. Владика п

"прото су Руси, а остали сви Јапана. Проште годане

прешло је 600 Јапанаца у православну вјеру. ~ Токију постоји духовна семинарија и женско духовно училиште. Наставници су све сами Јаџанци. Црква православна у Јапану независна је. Владике поставља

руски синод.

Концерат за браћу Русе. Неколико одличвих гд= спођа у Биограду састало се на договор и изабраше нарочити одбор. Задаћа је тога одбора да приреди нарочити концерат у корист руског црвеног крста.

Веле да, ће на концерту пјевати п чувени оперски

пјевачи Оржелски и Анђели. Српски "нашљедник престола Ђорђе или принцеза Јелена биће заштитник тога новог одбора. ;

Награда друштва Просвјете Читамо у »Шрив= реднику« како наша » Просвјета « расписује 1000 круна

_ награде за једну добру Српкињу кројачицу, која зла

радити женско одијело и рубље. Она треба да отвори радњу у Сарајеву, па да прими више српских дјевојака, да их поучава у кројењу и шву женског оди-